Zene u crnom
Suočavanje sa prošlošću PDF Štampaj E-pošta




16 godina od stradanja 16 Bošnjaka iz Sjeverina

Okupacijom Vlasenice od strane pripadnika JNA (Novosadski korpus) i paravojnih formacija, pristupilo se realizaciji zločinačke ideje etničkog čišćenja. Prva pojedinačna privođenja i hapšenja vlaseničkih Bošnjaka i torture mučenja nad njima, izvršioci zločina obavljaju u stanici milicijeVlasenica.


Vlasenica – šesnaest godina od zločina počinjenog u naše ime

Okupacijom Vlasenice od strane pripadnika JNA (Novosadski korpus) i paravojnih formacija, pristupilo se realizaciji zločinačke ideje etničkog čišćenja. Prva pojedinačna privođenja i hapšenja vlaseničkih Bošnjaka i torture mučenja nad njima, izvršioci zločina obavljaju u stanici milicijeVlasenica.


Prijedor- nepriznati genocid

Dana 23. jula 2008. u Prijedoru, održaće se još jedna dženaza za ubijene Bošnjake.
Prema podacima Istraživačko dokumentacionog centra (Sarajevo), u gradu Prijedoru je ubijeno ili se još vodi kao nestalo 5.200 Bosnjaka i Hrvata. U čitavoj ovoj regiji je ubijeno ili nestalo 14.000 ljudi. Zajedno sa Srebrenicom i Sarajevom ovo je najmasovniji zločin počinjen u Bosni i Hercegovini.
U ovoj regiji srpske oružane formacije držale su koncentracione logore za Bosnjake i Hrvate: Omarska, Keraterm, Trnopolje, gde su ljudi premlaćivani, mučeni na razne načine, žene su silovane.
Ovom prilikom, aktivistkinje Mreže Žena u crnom Srbije pridružiće se komemoraciji i time će odati poštu nevino stradalim žrtvama. Odlazak u Prijedor predstavlja nastavak naše politike posećivanja mesta zločina počinjenih u naše ime. A to je politika uvažavanja dostojanstva žrtava, solidarnosti sa njima, čin priznanja zločina počinjenih u naše ime i traženja oproštaja.
Žene u crnom će položiti venac sa natpisom „Sa saosećajnošću i solidarnošću – Mreža Žena u crnom Srbije".

Prijedor: nepriznati genocid ili „A svet je ćutao“ (Eli Vizel)
Izveštaj o odlasku u Kozarac (BiH) (Persa Vučić)



SREBRENICA - 13 godina


Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici!

Srebrenica – važne činjenice o genocidu u Srebrenici

SUOČAVANJE S PROŠLOŠĆU - FEMINISTIČKI PRISTUP

SUDSKI PROCESI/ SUĐENJE ŠKORPIONIMA

SUDSKI PROCESI/ ZLOČIN U SUVOJ RECI

Žene u crnom: akcije protiv poricanje zločinačke prošlosti

Dok je trajao rat radilo se o suočavanju sa sadašnjošću – suočavanje dok se dešava 'istorija', tj. zločinačka politika srpskog režima. Činovi suočavanja su bili otvorena, živa akcija i memorija. Do oktobra 2000. radilo se o državno organizovanom zločinu. Nakon pada režima S. Miloševića, a posebno nakon ubistva premijera Đinđića (mart 2003.) odgovornost Žena u crnom, kao i onog dela civilnog društva koje se zalaže protiv poricanja zločinačke prošlosti, postala je složenija: nije došlo do raskida sa zločinačkom prošlošću, država nije više 'aktivna' u represiji kao režim S. Miloševića (ali ne zato što je došlo do bitne promene već zato nove vlasti nemaju apsolutnu kontrolu nad celokupnim represivnim aparatom kao što je imao Milošević), ali je društvo postalo netoleratnije; neispunjena očekivanja od novih vlasti proizvela su veoma visok stepen apatije, frustracija, političke apstinencije.
Samo ću nabrojati načine i modele suočavanja s prošločću i akcije protiv poricanja zločinačke proslosti:

- AKCIJE NA ULICI proteste, performanse, prikupljanje potpisa za zakonodavne inicijative, peticije, kampanje protiv rata, nasilne mobilizacije, zahtevi za prigovor savesti, protiv Zakona o pomoći optuženicima za ratne zločine, itd.). Teško je utvrditi sasvim precizan broj (premda to Žene u crnom pomno ubeležavaju u alternativnu istoriju) ovakvih akcija ali u dugom periodu od 14 godina on svakako prelazi brojku od hiljadu.

- PERMANENTNI ZAHTEVI ZA ISTINOM O ZLOČINIMA/ZAHTEVI ZA ODGOVORNOŠĆUindividualnom, krivičnom, moralnom, političkom, kolektivnom), podrška zahtevima za osnivanjem Medjunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (od 1992.), zahtevi za osnivanjem medjunarodnog suda za ratni zločin, silovanja žena u ratu, pokretanjem zakonodavnih inicijativa za krivično gonjenje poricanja genocida, a poslednja u nizu takvih inicijativa vezana je za genocid u Srebrenici, itd.

- POSEĆIVANJE "TEGOBNIH" MESTA - putovanjem u tzv. neprijateljske zemlje (Hrvatska, BiH, Kosovo) kao čin kršenja svakog vida nacionalnog konsenzusa i svih vidova homogenizacije, kao konkretna politika ženske solidarnosti i poverenja.

- POSEĆIVANJEM MESTA ZLOČINA POČINJENIH U NAŠE IME kako tokom rata tako i nakon njega - to su činovi priznanja zločina počinjenih u naše ime, traženje oproštaja za zločine i patnje, saosećanje sa patnjama, solidarnost sa žrtvama zločina, uvažavanje dostojanstva žrtava – ova konkretna politika gradjenja poverenja i prijateljstva manifestovala se kroz veoma česte odlaske na komemorativne skupove povodom godisnjice zločina, a najviše čestim odlascima u Srebrenicu, mesto najvećeg zločina – genocida počinjenog u ime srpskog kolektiviteta.

- PAMĆENJEM I OBELEŽAVANJEM ČINOVA, VAŽNIH DATUMA IZ ISTORIJE NENASILNOG OTPORA U SRBIJI - RATU I ZLOČINAČKOJ POLITICI SRPSKOG REŽIMA: zahtevima za preimenovanjem ulica, javnih prostora, što uglavnom nije urodilo plodom, ali zbog toga nismo odustale.

- AKCIJAMA PROTIV SVAKODNEVNE FAŠIZACIJE DRUŠTVA svakodnevnog iskljucivanja drugih i različitih, protiv politike kolektivnog identiteta koja se zasniva na mržnji protiv drugih i različitih - a sve je to jedna od najozbiljnijih posledica nesuočavanja sa zločinačkom prošlošću.

- EDUKATIVNIM RADOM organizovanjem seminara, radionica po celoj zemlji, organizovanjem svedočenja žrtava rata, upisivanjem sećanja i svedočenja u alternativnu istoriju. Najveći deo naše veoma obimne izdavačke delatnosti upravo je posvećen ovom pitanju.

 

© 2006-2012. Zene u crnom. Sva prava zadrzana.
Designed by e-Srbija
 
Štamparija Proof