Zene u crnom
NOVI IZAZOVI PRED KOALICIJOM ZA REKOM PDF Štampaj E-pošta


U prostorijama Fonda za humanitarno pravo 9. septembra 2010. godine Eduardo Gonzales, pored ostalog i koordinator u Komisiji za javno saslušanje i zaštitu svedoka u Kolumbiji i Sijera Leoneu, pred predstavnicima nekih NVO članica Koalicije za REKOM (KOREKOM; Koalicija) izložio je svoje vidjenje neophodnih sledećih koraka koje Koalicija mora učiniti da bi se postjugoslovenska društva pridobila da pristanu na stvarno, iskreno suočavanje sa nedavnom prošlošću i institucionalno, u svojim parlamentima, izglasala osnivanje REKOM-a a rezultate istraživanja na terenu o zločinima i ostalim kršenjima ljudskih prava na ratom zahvaćenim područjima prihvatila kao istinite i prihvatila istinu do koje REKOM dodje u svojim istraživanjima. U svim sada nezavisnim državama (Crna Gora, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Slovenija i Kosovo) istina mora da bude prihvaćena kao konačna i neporeciva, jer je to jedini način da medju postkonfliktnim drušvima i državama dodje do iskrenog medjusobnog pomirenja i posle toga do trajnog mira.

Gospodin Gonzales je na početku ove sesije rekao da su ,,pred Koalicijom najveći izazovi: pridobijanje političkih aktera iz država nastalih posle SFRJ, pridobijanja do sada nezainteresovanih ili protivnika osnivanja REKOM-a, političkih aktera medjunarodne zajednice, široko i brzo rasprostiranje i prihvatanje ideja i zadataka REKOM-a, tj., upoznavanje najšire javnosti i da se dobijena najšira podrška proveri potpisivanjem (milion prikupljenih potpisa - zadatak je pred Koalicijom, op. P. V.), ali je jedan od najvećih izazova kako uspeti da pomenutih sedam država sprovede sve ono što je formalno prihvaćeno u parlamentu svake države, da bi se sve učinilo za dobijanje nove istorijske perspektive – jer je veoma malo prethodnih iskustava i zato je teško reći šta treba raditi i šta ne treba“.

Prve komisije koje su se pojavile u Južnoj Americi radile su po principu anketa a u Južnoj Africi je Komisija za istinu odlučila da saslušavanja budu javna, ali je u oba slučaja na osnovu NASTALOG POLITIČKOG SPORAZUMA podrazumevana i amnestja a i suočenje žrtve i počinioca. Direktno gledanje / slušanje svedočenja žrtava prvi put je primenjeno u Africi i posle tog iskustva su sva sledeća postkonfliktna društva koja su iskreno želela suštinsko, od najširih masa prihvaćeno pomirenje (,,pomirenje odozdo“, izraz ustanovile Ženama u crnom, Beograd), primenila javno svedočenje žrtava. (Zanimljiv je slučaj kanadske Komisije za istinu. U Kanadi je osamdesetih godina dvadesetog veka vršena nasilna asimilacija dece roditelja legalno useljenih u Kanadu; deca su odvajana od roditelja, menjana su im njihova autentična / tradicionalna imena i davana anglosansonska, nisu smela govoriti maternji jezik, morala su pohadjati izolovane škole...Kada su neke kanadske nevladine organizacije za promociju i zaštitu ljudskih prava saznale za to, alarmirana je kanadska javnost i ubrzo su osnovali Komisiju za istinu, a konačan rezultat rada Komisije, zasnovan i na javnom svedočenju žrtava, jeste zabrana oduzimanja dece, zatvaranje pomenutih škola i visoka novčana naknada koju je država morala isplatiti svakom pojedincu koji je bio obuhvaćen programom asimilacije.

"To što hoćete da osnujete komisiju za STVARNO utvrdjivanje istine i to na prostoru sedam nezavisnih država, to se nama u prvi mah činilo da je ludost! To što želite, to u svetu nije postojalo i ni sada ne postoji! Medjutim, razmislili smo i odlučili da vam pomognemo. Grupa za odnose sa javnošću, preko društvenih mreža kao što su Tviter, Fejsbuk i druge, pomoći će u prikupljanju ideja o radu i zadatku buduće g REKOM-a. Poznat nam je animozitet koji Srbi imaju prema gospodji Kandić i da, čim čuju njeno ime, većina reagije pitanjem / osudom "šta hoće ta Nataša Kandić!? Mrzim Natašu Kandić i mrzim to što ona radi!“, ali se i to može prevazići uključivanjem javnih i/li popularnih / uglednih ličnosti da animiraju najširu javnost i objasne važnost onoga što se želi postići formiranjem REKOM-a, i da tim svojim angažmanom pomognu da što veći broj gradjana da potpis za osnivanje REKOM-a. Treba nastupati osmišljeno, razradjeno, najširoj javnosti prijemčivo. Nije to lak posao. Zatim, neophodno je znati koga jedno društvo smatra žrtvom; u arapskom svetu se ne koristi reč žrtva, već reč mučenik. Ako postoji upravljanje državnim i medjudržavnim putnim komunikacijama (drumski, železnički ili avionski saobraćaj) koje podleže odredjenim zakonima, moglo bi da postoji i upravljanje državnim i medjudržavnim (izmedju ex Yu republika, sada nezavisnih država) komunikacijama u sprovodjenju onog što zagovara REKOM; uostalom, postoji dvadeset načina da se nečim upravlja... Važno je uključiti i Srpsku pravoslavnu crkvu“, bez obzira na njenu ulogu tokom kraja osamdesetih, naročito tokom devedesetih godina prošlog veka a i tokom prve decenije dvadesetprvog veka, ali je nedavno Srpska pravoslavna crkva REKOM-u dala podršku, za sada samo verbalnu. "Takodje je važno javno svedočenje žrtava, i to istovremeno jedne "naše“ i jedne "njihove“ i da se tokom tog javnog svedočenja "naša“ i "njihova“ žrtva nalaze jedna pored druge i da stovremeno i "naše“ i "tudje“ žrtve pozovu ,,svoje“ da daju potpis za REKOM. Kolumbija nije slaba država iako je u ratu, ali je ipak ratifikovala narodne sporazume i ugovore. Zapravo, veoma je važno da li neka država ima razvijeno i koliko jako civilno društvo i koliko razvijene i koliko u društvu uticajne nevladine organizacije.“

Bilo je reči i o propagiranju i vodjenju kampanje u cilju pridobijanja što šire javnosti da pristane da svojim potpisom podrži ciljeve i rad budućeg REKOM-a, a posebno kada svedoče "naše“ i "tudje“ žrtve. Konkretno su pomenuti mogući načini:

1) kampanja u medijima da bude krajnje redukovanog vremena, prostora i rečnika; ali, to može da bude veliki minus, jer oni kojima je svedočenje žrtava namenjeno, nemaju tačan, jasan i emotivni doživljaj bola i patnje žrtve;
2) vodjenje kampanje putem tematski jasno odredjenih dečijih crteža;
3) sadržaj bola i patnje žrtvi prikazan u stripu pisanog oblika – pisani strip;
4) u vidu sadržaja stripa u crtežima – crtani strip;
5) u vidu ličnog uključenja i aktivizma u cilju promovisanja kampanje;
6) copy paste na društvenim mrežama – reklamni spot ili fotografiju kampanje poslati svojim prijateljima sa Fejsbuka, Tvitera itd, ili slati svojim PRAVIM prijateljima i zamoliti ih da i oni šalju dalje i to pomaže prikupljanje potpisa, ali se treba potruditi da se smisle i neki novi načini prikupljanja potpisa (na Exitu, npr. –predlog autorke ovog izveštaja, što je ocenjeno kao ,,moguće vrlo dobra ideja“) za REKOM;
7) grupa žena ispred državne, pokrajinske, regionalne i opštinske skupštine i sudova svih instanci plete šelove u znak sećanja na žrtve;
8) grupno javno pranje državne / nacionalne zastave ispred javne institucije (opština, škola, sud);
9) čišćenje ulice ispred glavne i ispred lokalnih Skupština a vlast ne može pozvati policiju - niko ne radi ništa loše, naprotiv: čišćenje ulice je za opšte dobro;
10) veoma delotvorno bi bilo uključiti prisilno mobilisane u rat. Oni koji su bili uključeni u borbe imaju šta da kažu, jer i oni imaju svoje žrtve rata (poginule ratne drugove)
11) rep muzika na tekstove o ratnim zločinima – tekstovi koji nedvosmisleno osudjuju sve zločine, ali obavezno i zločine ,,svojih“;
12) Najširoj javnosti lako razumljivi i brzo prijemčivi pozorišni komadi sa temom o ratnim zločinima i bolu i patnji ,,tudje“ i "svoje“ žrtve i odgovornosti i krivici i "svojih“. (...)

Ali, treba voditi računa o uravnoteženosti osećanja sa kojima se ulazi u neku aktivnost, u neku akciju; u tako nešto treba ići ,,hladne glave“.

Na kraju sesije prikazan je trominutni muzički spot o osudi ,,svojih“ zločina i zločinaca, u izvodjenju mobilisanih boraca.

***

Sa svojom po Srbiji razgranatom mrežom nevladinih organizacija i pojedinaca, Žene u crnom mogu dati veliki doprinos u prikupljanju potpisa za podršku osnivanju i radu REKOM!

***

"Na sastanku Komiteta za politička pitanja, Pjetro Marcenaro (Italija), specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) i, pored ostalog, poznat javni zagovornik primene Rimskog prava*, u uvodnom izlaganju je rekao da je ,,za proces evropskih integracuja, koji je još u toku, možda najznačajnija motivacija u procesu pomirenja komentar koji su ranije izneli predstavnici srbijanskih vlasti i civilnog društva, da prioritet uključuje promovisanje javnog dijaloga koji u sebi neće sadržati nacionalističku retoriku i koji unapredjuje mogućnost regionalnog dijaloga i saradnje“. Govoreći o naporima da se izgradi trajan mir na prostoru bivše SFRJ, gospodin Marcenaro je pozdravio inicijativu nevladinih organizacija iz postjugoslovenskih država da formiraju komisiju za istinu i pomirenje, koju treba da osnuju vlade država koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije i ocenio je kao ,,glavnu političku inicijativu“, koja je ovih dana dobila podršku predsednika Hrvatske i Srbije.“ (Deo teksta koji je podeljen učesnicima i u kom je upisan datum: 7. septembar 201

***

*Rimsko pravo: "..Većina sadašnjih pravnih sistema u Evropi i svetu je izgradjeno na osnovama Rimskog prava, čak i u državama koje nemaju pravne sisteme zasnovane na Rimskom pravu. Ovo govori o njegovoj velikoj vrednosti… Prvi savremeni gradjаnski zakonici nastali su u Francuskoj 1804., u Austriji 1811., u Srbiji 1844. godine...“ (Iz: ,,Rimsko pravo“, Lazar Jocić, peto izdanje, Niš, 1995.) U navedenom štivu je dato objašnjenje o načinima primenjivanja ovog prava u tadašnje i u kasnije vreme u situacijama koje postojećim zakonom nisu (bile) obuhvaćene, jer protokom vremena Rimsko pravo nije menjano ni dopunjavano već su postojeći zakoni primenjivani shodno situacijama nastalim u kasnijem vremenskom periodu a za to odredjene osobe su narodu javno objašnjavale zašto se neki zakon baš tako tumači i primenjuje. Krajnje pojednostavljeno i laički rečeno: ako u jednom zakonu ili zakoniku neka oblast / situacija / pojava itd. uopšte nije ili nije precizno pomenuta / predvidjena / definisana itd, novim tumačenjem postojećeg zakona pronadje se način da to bude sankcionisano. U ovom vremenu, prostoru i situaciji to bi moglo da znači i da već pomenutih sedam postjugoslovenskih država ne treba da gube vreme na donošenje novih zakona o osnivanju buduće(g) REKOM(a) i svega što Koalicija za REKOM bude usvojila, već da postojeći zakoni budu protumačeni kao da zbog REKOM-a odavno postoje i da parlamenti i društva tih država ne iskazuju sumnju u REKOM-ov načina rada u istraživanjima nedavne prošlosti, rezultate tih istraživanja i istinu do koje REKOM bude došao istraživanjem a da ta istina bude prihvaćena kao konačna, neupitna, neporeciva.

***

Da bi do toga došlo, postjugoslovenska društva moraju iskazati dobru volju i time dokazati da su postala spremna da prihvate svoj deo odgovornosti za nedavnu prošlost.

Persa Vučić

 

© 2006-2012. Zene u crnom. Sva prava zadrzana.
Designed by e-Srbija
 
Štamparija Proof