Zene u crnom

Vesti

Ni jedna žena manje, ni jedna mrtva više!

Aktivistkinje Mreže Žene protiv nasilja, Autonomnog ženskog centra i Žena u crnom, sa građankama i građanima okupile su se 21. maja 2015. godine, u 17h, na Platou Zorana Đinđića u Beogradu, na mestu na kome je 2006. godine, u Beogradu, ubijena Radica Vujošević (42). Pamtimo!

U Srbiji je 17. i 18. maja 2015. godine ubijeno 7 žena. Oglašavamo da ćemo se svakog 18. maja, na ovom mestu okupljati, u znak sećanja na žene - žrtve muškog nasilja i svedočiti o zločinima počinjenim prema ženama.

Podsećamo državu da su njene institucije odgovorne za sprečavanje muškog nasilja prema ženama i pitamo ZAŠTO OVE ŽENE NISU MEĐU NAMA?! Tražimo kažnjavanje svih odgovornih u institucijama koji nisu reagovali ili su neadekvatno reagovali na prijave muškog nasilja prema ženama!

Žene nisu brojevi!

Violeta Đokić, 51 godina, Kruševac; Marija Pavlović, 32 godine, Mionica; Zufa Hajrizaj, 18 godina, Mirijevo; Slađana Smiljanić, 48 godina, Vlaška; Branka Marković, 49 godina, Bačko Gradište; Zorica Jovanović, 70 godina, Novi Sad; Janja Bijeljin, 29 godina, Lipnik; Dragana Jankov, 44 godina, Vlajkovac; Žaklina Kojić, 26 godina, Tabane; Milja Todorović, 85 godina, Izvor; Slavica Rakulj, 49 godina, Beograd; Slavica Jović, 50 godina, Vranje; Smiljana Isaković, 80 godina, Crna Bara; Nevenka Simonović, 69 godina, Jagodina; Jelena Bogosavljević, 27 godina, Lozovik; Gizela Traćik, 68 godina, Orom; Karolina Bajtai, 43 godine, Martonoš; Roza Šefer, 47 godina, Martonoš; Natalija Bajtai Šefer, 25 godina, Martonoš; Dragana Kuzmanović, 49 godina, Čačak; Danka Blažić, 35 godina, Beograd…pamtimo i one žene koje su ubili partneri ili članovi porodice, a čijih imena ovde nema.





Marieme Helie – Lucas/Marieme Heli-Lukas
Kako levica i organizacije za ljudska prava reaguju na muslimanski fundamentalizam?

sreda, 13. maj 2015. godine u 17h
u prostorijama Žena u crnom
prisutno 33 osoba

(Marieme Heli-Lukas – alžirska sociološkinja, terapeutkinja i feministička aktivistkinja. Osnivačica međunarodne mreže Žene koje žive pod muslimanskim zakonima/WLUML. Osnivačica i koordinatorka grupe Sekularizam je žensko pitanje/SIAWI. Autorka je brojnih kritičkih članaka i tekstova o pogubnom i razornom delovanju muslimanskog fundamentalizma, sa posebnim osvrtom na njegov katastrofalni uticaj na ljudska prava žena.)

Rezime

Govoreći o odnosu levice, i organizacija ljudskih prava prema muslimanskom fundamentalizmu, Marieme Heli-Lukas je naglasila da je usvajanje "jezika neprijatelja", a samim tim i pristajanje na koncepte istog tog neprijatelja, onemogućilo da levica sagleda prave razloge rasta i prirodu fundamentalističkih pokreta. Ona je u više navrata podsetila da je priroda verskog fundamentalizma zapravo "rasizam i ksenofobija", da su ti pokreti vrlo slični fašističkim, i da se, prema svojoj praksi, nikako ne mogu ubrojati u "antiimperijalističke pokrete" iako njihova retorika može na to da podseća. Njihova praksa, kako je rekla Marieme Heli-Lukas, jeste prokapitalistička i oni su, kada se izbegne "patos verskih razlika", zapravo politički pokret ekstremne desnice, i samo ih tako se mora i posmatrati. Ona je ocenila da je propust levice u Alžiru bilo upravo to što nije dobro analizirala pravu prirodu fundamentalističkog pokret koji se borio protiv, tada evidentno nedemokratskog režima) početkom devedestih godina prošlog veka), ali prema njenim rečima "ne možemo se sa fašistima boriti protiv nepravde".

detaljnije...


Marieme Helie Lucas eseji





Biljana Kovačević Vučo
“Ostavila je trag u nama”

19.04.2010. – 19.04.2015.


Dani Sarajeva – dodela nagrade Ženama u crnom
Parobrod, 15. maj 2015.

Festival Dani Sarajeva je u Beogradu trajao 8 godina.

Nagrada ovog festivala je ustanovljena kako bi se odalo priznanje svim pojedincima i grupama koji/e rade na međusobnoj saradnji Sarajeva i Beograda.

Prošlogodišnja dobitnica nagrade Biljana Srbljanović je pročitala obrazloženje o ovogodišnjim dobitnicama, Ženama u crnom.

Između ostalog, ona je rekla i sledeće:
„S drugarskom ljubavlju, ova nagrada ide u ruke Ženama u crnom, kao snažna podrška pokretu koji nastoji da se počinjena zlodela ne zaborave. One nam poručuju: Albanke su naše sestre, Nećemo da budemo podanice, Uvek neposlušne. Iako je njihov slogan Ne u naše ime, mi kažemo Žene u crnom i u naše ime. Smrt fašizmu, sloboda narodu.“

Ispred Žena u crnom, nagradu je primila, jedna od osnivačica i koordinatorka, Staša Zajović, koja je tom prilikom rekla par reči:
„Hvala vam što je poruka koju smo mi širile tokom rata doprla do vas. Vi ste generacija koja nije odgovorna za rat, ali koja je odlučila da preuzme odgovornost kako za teret prošlosti, tako i za izgradnju pravednog mira. Mi ćemo i dalje nastaviti da čistimo svoje dvorište, što će nam onda dati za pravo da čistimo i druga. Briga za svet je naša obaveza. Antifašizam je naš izbor. Kada smo neposlušne, mi smo odgovorne.“


Žene u crnom u naše ime!


Ženski sud: feministički pristup pravdi

Prvi ženski sud na teritoriji Evrope, održan je u Sarajevu, od 07. do 10. maja 2015. godine, u organizaciji 10 ženskih grupa sa prostora bivše Jugoslavije (Pokret Majkle enklava Srebrenica i Žepa, Fondacija Cure, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, Centar za žene žrtve rata, Centar za ženske studije, Zagreb, Hrvatska, Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima, Kotor, Crna Gora, Savet za rodnu ravnopravnost, Skopje, Makedonija, Ženski lobi, Ljubljana, Slovenija, Centar za ženske studije i Žene u crnom, Beograd, Srbija).

Žene u crnom su tokom svih pet godina bile nositeljke programskih aktivnosti Ženskog suda.

detaljnije...






"PRELAZIMO PRAG"
Beleška sa protesta

Ove godine se navršava 20 godina od genocida u Srebrenici - najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.
Tim povodom, a u sklopu kampanje obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici, Žene u crnom su organizovale umetničko-aktivističku akciju, pod nazivom “Prelazimo prag”.

Akcija se održala 11 maja, u Srebreničkoj ulici, na Kosančićevom Vencu, od 12 do 13 časova.

Simboličkom akcijom “Prelazimo prag” želimo da ukažemo da žrtve zaslužuju solidarnost i saosećanje te sećanje i uvažavanje.

Prag koji ćemo postaviti u Srebreničkoj ulici, na kom je pločica sa upisanih 8372 žrtve podseća na genocid koji je počinjen u Srebrenici, jula 1995 godine i predstavlja novi način promišljanja o krivici i odgovornosti. Prelaženjem preko srebreničkog praga, samo jednim korakom, pokazujemo da nećemo ćutati o zloćinu već prihvatiti istinu i suočiti se sa njom i potvrđujemo da su ubijeni ostavili najdublji i neizbrisiv trag u našim životima.

Akciji je prisustvovalo desetak aktivistkinja i aktivista kako Žena u crnom, tako i Saveza antifašista Srbije.
Akcija je protekla bez problema uz policijsko obezbeđenje i bila je propraćena brojnim novinarskim ekipama.





"PRELAZIMO PRAG"

Postavljanje i prelaženje praga u spomen žrtvama genocida u Srebrenici

Ove godine se navršava 20 godina od genocida u Srebrenici - najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.
Tim povodom, a u sklopu kampanje obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici, Žene u crnom, organizuju umetničko-aktivističku akciju, pod nazivom “Prelazimo prag”.

Akcija će se održati 11 maja, u Srebreničkoj ulici, na Kosančićevom Vencu, od 12 do13 časova.

Simboličkom akcijom “Prelazimo prag” želimo da ukažemo da žrtve zaslužuju solidarnost i saosećanje te sećanje i uvažavanje.

Prag koji ćemo postaviti u Srebreničkoj ulici, na kom je pločica sa upisanih 8372 žrtve podseća na genocid koji je počinjen u Srebrenici, jula 1995 godine i predstavlja novi način promišljanja o krivici i odgovornosti. Prelaženjem preko srebreničkog praga, samo jednim korakom, pokazujemo da nećemo ćutati o zloćinu već prihvatiti istinu i suočiti se sa njom i potvrđujemo da su ubijeni ostavili najdublji i neizbrisiv trag u našim životima.

Pozivamo vas da se 11 maja priključite akciji i iskažete solidarnost i saosećanje sa srebreničkim žrtvama.

Vaše
Žene u crnom


Solidarne majke za mir
Susret ženske solidarnosti

Beograd, 21, 22. i 23. april 2015.

U ovom susretu ženske solidarnosti učestvovale su:
Nura Mustafić i Refija Hadibulić – Bajramovići/Srebrenica
Suvada Selimović – Đulići/Zvornik
Jelena Baketa – Vukovar
Rosa Jakovljević i Vesna Isailović, Bela Reka kod Šapca
Aktivistkinje ŽuC-a

detaljnije...





Organizacioni odbor Ženskog suda zajedno sa ženskim organizacijama, mrežama i učesnicama iz zemalja naslednica SFRJ pozivaju da prisustvujete alternativnom sudu

Ženski sud - feministički pristup pravdi
od 07. do 10. maja 2015.
Bosanski kulturni centar, ul. Branilaca Sarajeva 24
Sarajevo

Konferencija za novinare počinje u 12h, u sredu 07.05.2015. godine, u Bosanskom kulturnom centru

Učestvuju:
Jadranka Miličević, Fondacija Cure, Sarajevo
Ljupka Kovačević, Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima, Kotor
Nela Pamuković, Centar za žene žrtve rata, Zagreb
Staša Zajović, Žene u crnom, Beograd

U Sarajevu, 05.05.2015.

Organizacioni odbor Ženskog suda feminističkog pristupa pravdi
(Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa, Fondacija Cure (Bosna i Hercegovina), Anima (Crna Gora), Centar za ženske studije, Centar za žene žrtve rata - ROSA (Hrvatska), Ženska mreža Kosova (Kosovo), Savet za rodnu ravnopravnost (Makedonija), Ženski lobi Slovenije (Slovenija), Centar za ženske studije, Žene u crnom (Srbija))

Kontakt osobe:
Jadranka Miličević, Fondacija CURE
Munira Subašić, Pokret majke enklava Srebrenica i Žepa


Saopštenje Organizionog odbora povodom organizovanja alternativnog suda:
Ženski sud - feministički pristup pravdi
od 07. do 10. maja 2015. godine
Bosanski kulturni centar, ul. Branilaca Sarajeva 24, Sarajevo

Ženski sud - feministički pristup pravdi organizuje se sa namerom da se obelodane zločini nad ženama, da se spreči dalje ćutanje, zaborav i nekažnjivost zločina, naknadna revizija istorije, te uvede ženski pristup pravdi i trajno zabeleže svedočenja o zločinima i nasilju počinjenih nad ženama u državama naslednicama SFRJ od 1990 godine do danas. U skladu sa feminističkim pristupom pravdi, Ženski sud omogućava javni prostor za slobodno svedočenje žena i mogućnost da se njihova svedočanstva trajno zabeleže.
Ženski sud ne utvrđuje kaznenu odgovornost, već izriče javnu osudu o političkoj i moralnoj odgovornosti počinitelja; upućuje preporuke i zahteve institucijama u pravcu zadovoljavanje pravde.
Ženski sud se organizuje da bi podstakao jačanje mreža podrške i solidarnosti u cilju stvaranja snažnog autonomnog ženskog pokreta. Ženski sud podstiče stvaranje drugačijeg - feminističkog koncepta odgovornosti, brige i bezbednosti u cilju izgradnje pravednog mira.

U Sarajevu, 04.05.2015.

Organizacioni odbor Ženskog suda feminističkog pristupa pravdi
(Pokret Majke enklava Srebrenica i Žepa, Fondacija Cure (Bosna i Hercegovina), Anima (Crna Gora), Centar za ženske studije, Centar za žene žrtve rata - ROSA (Hrvatska), Ženska mreža Kosova (Kosovo), Savet za rodnu ravnopravnost (Makedonija), Ženski lobi Slovenije (Slovenija), Centar za ženske studije, Žene u crnom (Srbija))


Biljana Kovačević Vučo
21. maj 1952 — 20. april 2010


20 godina od genocida u Srebrenici – nikada nećemo zaboraviti

Povodom 20 godina od genocida u Srebrenici, Žene u crnom su 11. aprila 2015. godine, u Knez Mihailovoj ulici organizovale stajanje u crnini i ćutanju sa velikim transparentom na kome je pisalo 20 godina od genocida u Srebrenici – nikada nećemo zaboraviti.
Stajanju je prisustvovalo 30 osoba.

detaljnije...



REGISTRACIONI FORMULAR

Ženski sud: Feministički pristup pravdi
07-10 maj 2015, Sarajevo, Bosanski kulturni centar

Molimo Vas da se prijavite za učešće na konferenciji popunjavanjem navedenih podataka


Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici
1995 – 2015.

U okviru obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici Žene u crnom organizuju mirovnu akciju “Pamtimo!”

11. aprila 2015, u Beogradu, u Knez Mihailovoj ulici (kod Ruskog cara), od 12:00 -13:00h.

detaljnije...


INFORMACIJA
o ročištu u Višem sudu u Beogradu 3. aprila 2015.
u okviru postupka po zahtevu za rehabilitaciju Draže Mihailovića


Srbija – država nekažnjenog napada nad braniteljkama za mir i ljudska prava

Dana 28. 3. 2014. godine navršava se tačno godinu dana od kada je Yukom (pravni zastupnik Žena u crnom) podneo krivičnu pirjavu protiv Radomira Počuče, tadašnjeg portparola antiterorističke jedinice MUP-a, zbog krivičnog dela Ugožavanje sigurnosti, tačnije zbog poziva na nasilje preko društvene mreže Facebook, prema aktivistkinjama organizacije Žene u crnom.

Od tog dana do danas, čitavih godinu dana od početka ovog postupka, nije održan ni jedan glavni pretres u ovom sudskom procesu.

detaljnije...


Istina - odgovornost - pravda

22 godine od zločina u Štrpcima
(27.02.1993. – 27.02.2015.)

Beleška sa protesta iz Beograda

detaljnije...



20 godina od genocida u Srebrenici – Nikada nećemo zaboraviti
Razgovor posle predstave Drhtaj ruže
Dah teatar, 11. mart 2015.


20 godina od genocida u Srebrenici

Ove godine se navršava 20 godina od genocida u Srebrenici - najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.

Tim povodom, a u sklopu svoje kampanje obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici, svakod 11 dana u mesecu, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) i Žene u crnom organizuju dve aktivnosti, 11 marta 2015. godine:

- U Sarajevu, u Gradskom vijeću Grada Sarajeva, u Ovalnom uredu, u 18-20h okrugli sto „Znamo – pamtimo – optužujemo – zahtjevamo“, u kome učestvuju mladi iz Bosne i Hercegovine i Srbije.
- U Beogradu, u Dah teatru u 19h predstavu Dah teatra „Drhtaj ruže“, a posle toga razgovor o suočavanju sa prošlošću iz feminističke perspektive.

Suočavanje sa prošlošću nije samo zadatak generacije koja je preživela rat, ono je takođe i odgovornost generacije koja je došla posle. Mladi ljudi nemaju odgovornost za rat, ali su oni odgovorni za odnos koji se izgrađuje prema ratu i prema u ratu počinjenim ratnim zločinima. Mladi ljudi mogu da budu taj glas koji nam je potreban kako bi se slomila tišina državno organizovanog poricanja genocida u Srebrenici.

Umetnost je važan aspekt u suočavanju sa prošlošću, jer i ona iz svog ugla gradi politiku pamćenja kao politiku zajedničke odgovornosti, a nasuprot državno i društvenom nametnutom zaboravu, kao politike ćutanja o zločinima iz prošlosti.

U Sarajevu i Beogradu, 08. marta 2015. godine
Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK)
Žene u crnom


Poziv na mirovnu akciju

ISTINA – ODGOVORNOST – PRAVDA
27.02.1993. – 27.02.2015.

Povodom dvadesetdvogodišnjice zločina u Štrpcima, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava i Žene u crnom vas pozivaju na mirovnu akciju Istina - odgovornost - pravda, koja će se održati 27. februara 2015. godine, na platou ispred glavnog ulaza u beogradsku železničku stanicu, od 15.48h do 16.48h.

Dana 27. februara 1993. godine, na pruzi Beograd - Bar, iz voza 671, paravojna formacija Osvetnici, koja je delovala u sastavu Višegradske brigade Vojske Republike Srpske, otela je 20 putnika, odvela ih u oblišnje selo u opštini Višegrad i ubila. Unapred vam hvala na vašem dolasku i solidarnoj podršci.

Fond za humanitarno pravo
Inicijativa mladih za ljudska prava
Žene u crnom


Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici
1995 – 2015.


Ove godine se navršava 20 godina od genocida u Srebrenici - najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata.

Oružane formacije Republike Srpske na čelu sa haškim optuženikom Ratkom Mladićem su 11 jula 1995 godine okupirale Srebrenicu, zaštićenu zonu UN-a. Režim S. Miloševića pružio je celokupnu vojnu, logističku, finansijsku i političku pomoć u izvršenju genocida. Prema zvaničnim podacima ubijeno je 8372 osoba bošnjačke nacionalnosti, dok porodice potražuju oko 10.000 ljudi.

U cilju obeležavanja dvadesetogodišnjice genocida u Srebrenici, svakog 11 u mesecu, mirovne organizacije i umetnički kolektivi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore organizovaće niz aktivnosti u Beogradu, Sarajevu, Kotoru, kao i u drugim gradovima u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Prva u nizu aktivnosti, 11 februara...

detaljnije...


Otvoreno pismo patrijarhu Irineju, Svetom Sinodu i Saboru Srpske pravoslavne crkve

Obraćamo vam se sa zahtevom da se izjasnite o delovanju vladike mileševskog Filareta, koji tvrdokorno i uporno nastavlja sramoćenje crkve u kojoj obavlja veoma istaknutu dužnost. Njegovo delovanje nije obeleženo samo mutnim finansijskim i građevinskim poduhvatima (koji duboko kompromituju vašu Crkvu u celini), nego u prvom redu promovisanjem, odbranom i slavljenjem one politike koja je rezultirala masovnim zločinima prema susednim narodima, sve do genocida...

detaljnije...


U sjećanje na Radomira Konstantinovića - Rada Iveković







Elektronska izdanja:

Dejan Neberigić - Buntovnik sa razlogom
Uvek neposlusne
Ženska strana rata





SAOPŠTENJA

NI JEDNA ŽENA MANJE, NI JEDNA MRTVA VIŠE!
Detaljnije...
 
„PRELAZIMO PRAG“
Postavljanje i prelaženje praga u spomen žrtvama genocida u Srebrenici
Detaljnije...
 
SRBIJA NA DAN POBEDE
Pogubni učinci rastuće fašizacije u Srbiji
Detaljnije...
 
APELACIONI SUD NASTAVLJA POLITIKU NEKAŽNJIVOSTI RATNIH ZLOČINA
Saopštenje povodom ukinuća prvostepene presude „šakalima“
Detaljnije...
 
KAŽNJIVOST RATNIH ZLOČINA - KORAK KA DOSTIZANJU PRAVDE ZA ŽRTVE
Saopštenje povodom hapšenja osmorice osumnjičenih za učestvovanje u genocidu u Srebrenici
Detaljnije...
 
ŽUC se pridružuje zahtevima CUPS-a i Koalicije i podržava saopštenje
Detaljnije...
 
STOP FEMICIDU I SEKSUALNOM NASILJU!
Saopštenje povodom 06. decembra - Dana borbe protiv femicida
Detaljnije...
 
STOP REPRESIJI NAD BRANITELJKAMA LJUDSKIH PRAVA
Detaljnije...
 
NIKADA NEĆEMO ZABORAVITI ZLOČINE U VUKOVARU
Detaljnije...
 
(AUTO) CENZURA – PUT KA FAŠIZMU
Detaljnije...
 
"STOP IMUNITETU I NEKAŽNJIVOSTI PLAVIH ŠLEMOVA"
Detaljnije...
 
DA NE ZABORAVIMO ZLOČIN U SJEVERINU!
Detaljnije...
 
STOP IZRAELSKOJ AGRESIJI NA GAZU
Detaljnije...
 
Godišnjica zločina nad srpskim civilima u Orahovcu
Poseta Žena u crnom groblju Orlovača
Detaljnije...
 
HRANA, NE ORUŽJE
Saopštenje povodom Međunarodnog dana ženskih akcija za mir i razoružanje
Detaljnije...
 
PAMTIMO/ Kujtojmë krimet në Kosovë
Saopštenje povodom 15 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu
Detaljnije...
 
NE RATU U UKRAJINI!
Detaljnije...
 
SONJA BISERKO NIJE SAMA
Detaljnije...
 
SOLIDARNOST SA FEMINISTKINJAMA U ŠPANIJI
Saopštenje povodom moguće za zabrane abortusa u Španiji
Detaljnije...
 




© 2006-2012. Zene u crnom. Sva prava zadrzana.
Designed by e-Srbija
 
Štamparija Proof