Žene u crnom, 15.3.2006.god.
Poslednjeg dana suđenja Škorpioni, 15.3.2006. jedan od optuženih Aleksandar Medić, rekao je da su civilni zarobljenici ubijeni zato što je tako naređeno, ubijeni su samo zato što su bili muslimani. Mi smatramo da je ovom izjavom optuženog dokazan genocid kao državno organizovani zločin. Kasnije smo se okupili u Žucu, u okviru redovnog sastanka, na kome je Staša pitala žene, '' Šta ste prvo pomislile na vest o smrti Slobodana Miloševića''.
Aktivistkinje su različito reagovale. Većina njih su imale osećaj da pravda nije zadovoljena.
'' Trebalo je da bude osuđen jer je kriv.'' (Slavica).
'' Izvukao se, nije dočekao presudu.'' (Miloš)
'' Pomislila sam umro je, a šta je sa presudom, super mi je inicijativa za posthumno suđenje, Haški tribunal trpi jer nema presude, on je žrtva Miloševića, ogorčena sam na medije, tako su ljigavi, u ovoj zemlji svako o sebi priča kao o žrtvi.'' (Jelena)
'' Bila sam emotivno, srećna, racionalno, nema presude, ali postoji potshumno suđenje'' (Jovana), kroz šalu je dodala, ''batalite ga više''.
'' Žao mi je što nema presude, ali mi je drago što ga više nema.'' (Slavica)
'' Mislila sam da nije istina, ljudi će reći da su ga ubili, bitno je da njega nema, nisam bila srećna, već tužna, nije dočekao presudu, osećala sam se nezadovoljno, iznervirala sam se zbog direktnog prenosa na TV. (Enisa)
'' Čula sam kasnije, zapitala sam se da li ima pravde, sva tri čoveka koja su kriva za ono što se dogodilo umrla su bez presude.'' (Borka)
'' Šteta što nije osuđen zbog žrtava, puštala sam muziku, organizovaćemo ženski tribunal kao Tokijski 2003. sudićemo i mi njemu.'' (Jelena) - Ovo je naša davnašnja ideja koju sada konkretizujemo.
'' Bila sam ljuta jer se proces nije završio, svi ostali će na njega svaliti svoju krivicu i niko neće odgovarati za sve ratne zločine.'' (Zinaida)
Neke žene nisu verovale da je umro.
'' Mislila sam da nije istina.'' (Rejčel)
'' Pomislila sam da nije moguće, bila sam ushićena.'' (Goca)
Neke žene su pomislile da se sve preokrenulo i da će on umesto da bude osuđen kao zločinac postati heroj.
'' Kada je umro neprestano mi je zvonio telefon, pa sam pomislila da se i nas je dovoljno istrošio, krivo mi je što se priča izvrće, kao da je on bio žrtva, jer nije dobio lečenje.'' (Nađa)
'' Izvukao se, osetila sam strah, on će ostati heroj, sve je prevario, besna sam na medije.'' (Ljilja)
'' Umrla nam je inspiracija, sve je bilo šou, on nije stavljen u kontekst u koji je trebalo da bude, smrt nije ništa, ništa se nije promenilo.'' (Boban)
Jedan broj žena su mislile da nas je i mrtav sve prevario.
'' Imala sam utisak da mi se ruga, da me i mrtav zeza.'' (Staša)
'' Osećala sam se kao posrana kokoška.'' (Tamara)
'' Koliko je samo pakostan, uturio se ispred Đinđića, kao da je hteo da kaže da će se malo odmoriti pa će se ponovo vratiti, najveći nasilnici nikada nisu kažnjeni kao Pinoče.'' (Slavica)
'' Volim što je umro, ali sam se plašila da će vaskrsnuti, sada više neće biti liste sa njegovim imenom.'' (Jasmina)
'' Bila sam ljuta, prevario nas je, besna sam na patrijarha srpske pravoslavne crkve, Pavla.'' (Nena)
Izvestan broj žena su reagovale na sledeće načine,
'' Ja sam se iznervirala prvo zbog Babića, koji se ubio, za Miloševića sam pomislila da taj čovek nikada neće umreti, da će odrobijati ali da će se potom vratiti, ponovo kandidovati.'' (Tamara)
'' Nisam verovala da je bolestan, u zatvoru je čak i knjigu napisao, ali mi je drago što je bio u zatvoru pa neka je i pet godina. Karla del Ponte je izjavila da je ona tražila doživotnu.'' (Fika)
'' Bila sam ambivalentna, drago mi je što je umro, ja sam ga u sebi davno osudila, pomislila sam da će neko dovesti u pitanje kako je umro.'' (Snežana)
'' Predlažem da bude sahranjen u nekoj masovnoj grobnici.'' (Jasmina)
SMS, ŠALJI DALJE!
TRG REPUBLIKE, 18. MART 2006. – 15h
PROLEĆE TRI DANA UNAPRED,
DOĐITE DA NAM SE MILOŠEVIĆ VIŠE NE PONOVI,
ZNAK RASPOZNAVANJA BALON.