Povodom 21. godišnjice zločina u Vukovaru prisustvovaćemo 21. novembra sa članicama i članovima porodica žtrava kao i sa građankama i građanima Vukovara obeležavanju te godišnjice. Vukovar je 1991. bio punih 87 dana pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija. Ubijeno je višeod 1.000 civila, ranjeno više od 25.000 ljudi, dok su hiljade bolesnih i ranjenih zarobljenika/ca odvedeni u logore u Srbiji.
Proces suočavanja sa prošlošću mora da počiva na jasno utvrđenoj odgovornosti i na ispunjavanju obaveza koje iz te odgovornosti proizilaze. Prvi bi se o tome trebao da izjasni predsednik Repubilke Srbije i da ličnim primerom pokaže da vodi Srbiju evropskim putem. Međutim, njegove izjave da je "Vukovar bio srpski grad" i da se u njega Hrvati sada "nemaju što vraćati" nisu u skladu s tom obavezom. U ime mira u regionu ponovo zahtevamo da se on izvini građankama i građanima Hrvatske, kao i svima koji su se protivili zločinačkoj politici režima S. Miloševića.
Suđenje za ubistvo više od dvesta zabobljenika i civila hrvatske nacionalnosti koji su streljani na poljoprivrednom dobru Ovčara završeno je u Veću za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu sramno niskim kaznama. Takođe, maja 2008. Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu podnesena je krivična prijava o logorima u Srbiji gde su tokom devedesetih godina držani ratni zarobljenici iz Vukovara. Istražni postupak u vezi s tom prijavom još nije započeo. To navodi na zaključak da se nastoji minimizirati uloga JNA u napadu na Vukovar. Na tom je tragu i presuda Haškog tribunala "Vukovarskoj trojci", koja je nesumnjivo doprinela minimiziranju uloge pomenute armije. Presuda Haškoj tribunala Šljivančaninu i drugima predstavljala je ujedno i uvredu vukovarskih žrtava i njihovih preživelih srodnika/ca. Time je Haški tribunal duboko potkopao svoj kredibilitet, pokazavši da mu je više stalo do logike geostrateških interesa nego do istine i do pravde i zadovoljenja žrtvama i njihovim porodicama.
Svoj kredibilitet Tribunal je potkopao i presudom od 16. novembra kojom su od svake krivice za zločine počinjene 1995. u akciji "Oluja" pravosnažno oslobođeni optuženi Ante Gotovina i Mladen Markač. Na taj su način žrtve ratnih zločina počinjenih u toj akciji od strane hrvatskih oružanih snaga ostale bez elementarnog zadovoljenja. Primat geostrateških interesa nad istinom i pravdom još jednom se narugao žrtvama i njihovim porodicama.
Mi ostajemo privržene/i žrtvama rata nezavisno od njihove nacionalnosti, rase, vere i političkog opredeljenja. I dalje osećamo posebnu odgovornost za zločine počinjene u naše ime. Znamo da su zločini činjeni i sa drugih strana, ali svaki zločinac na jednak način zaslužuje kaznu primerenu težini počinjenog dela, kao što svaka žrtva zaslužuje saosećanje i solidarnost.
Stoga i dalje ostajemo pri našim zahtevima.
Od institucija Republike Srbije zahtevamo:
- utvrđivanje komandne i krivične odgovornosti vrha bivše JNA za zločine u Hrvatskoj i posebno za urbicid u Vukovaru.
- utvrđivanje pune istine o nestalima otvaranjem arhiva Vojske Srbije i grobnica hrvatskih žrtava na teritoriji Srbije.
- pokretanje sudskih postupaka protiv odgovornih za osnivanje logora i mučenje zarobljenika u logorima Stajićevo, Begejci, u Sremskoj Mitrovici, Aleksincu i Beogradu.
- uvažavanje zahteva Žena u crnom i Art klinike (uz podršku 23 organizacije civilnog društva) da se na mestima zločina u Stajićevu i Begejcima postave spomen-ploče i da se žrtvama i njihovim porodicama daju i drugi vidovi simboličke reparacije.
Od civilnog društva u Hrvatskoj očekujemo:
- da pojača svoje napore da se svi zločini počinjeni u "Oluji" i nakon nje na valjan način istraže, i da se identifikuju i pravično kazne njihovi naredbodavci i počinioci.
Mi ćemo u Srbiji pojačati svoje zalaganje za pravedno i primereno kažnjavanje svih počinilaca ratnih zločina sa srpske strane pred sudovima Republike Srbije.
Samo tako možemo da stvorimo pretpostavke za to da istina o zločinima počinjenima u ratovima devedesetih godina prošlog veka ne bude sahranjena zajedno sa žrtvama i da njihovi inspiratori, organizatori i izvršioci izbegnu svoju moralnu, političku i krivičnu odgovornost.
Beograd, 18. 11. 2012.
