Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Izveštaj o aktivnostima januar - maj 2009.


Ulične akcije: u periodu od januara do maja 2009. godine organizovale smo jedanaest (11) akcija na ulici (protesta, performansa, marševa) koje možemo klasifikovati na sledeći način:

Komemoracije/obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime:
11. februar, Tuzla (Bosna i Hercegovina), 27. februar, Prijepolje (Srbija), 25. april,Vlasenica (Bosna i Hercegovina).

Kampanja za proglašavanje 11. jula Danom sećanja na genocid u Srebrenici:
11. marta i 11. aprila u Beogradu i 4. aprila u Leskovcu.

Međunarodna solidarnost – protiv agresije na Gazu
8. i 20. januara, Beograd -Stop opsadi Gazi! – mirovna akcija međunarodne solidarnosti sa mirovnim pokretom u Izraelu i Palestini, a protiv izraelske agresije na Gazu.

Ženski mirovni marš povodom 8. marta u Beogradu 'Sto prva godina u ženskoj solidarnosti’

Solidarnost sa ugroženim romskim stanovništvom u Beogradu: 'Stop rasizmu', 8. aprila u Beogradu

Protest protiv Zakona o crkvama i verskim zajednicama: 24. aprila u Beogradu.
O navedenim akcijama biće više reči u delovima aktivnosti na koje se ove akcije odnose.

Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup
Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti Žena u crnom. Sastoji se od mnoštvo segmenata: uličnih akcija, radionica, predavanja, različitih modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta, saradnje sa srodnim organizacijama u vidu zajedničkih akcija, (kampanja, konsultativnih sastanka):

Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime: ulične akcije komemorativnog tipa/obeležavanje datuma zločina počinjenih u naše ime:

11. februar : Tuzla, Bosna i Hercegovina: učešće na mirovnom protestu i maršu 'Tražimo nestale – ne zaboravimo Srebrenicu', koje svakog jedanaestog u mesecu organizuje Udruženje građana ’Žene Srebrenice’ iz Tuzle.
Ovog puta u mirnom protestu učestvovalo je sedam aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije iz sledećih gradova: Beograda, Niša, Vlasotinca, Dimitrovgrada.
Posle protestnog marša sastale smo se sa aktivistkinjama udruženja ’Žene Srebrenice’ u njihovim prostorijama u Tuzli i najavile našu akciju pritiska na organe u Srbiji da proglase 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

27. februar, Prijepolje, Srbija: šesnaest godina od zločina u Štrpcima – otmice i ubistva osamnaest putnika bošnjačke nacionalnosti i jednog putnika hrvatske nacionalnosti, iz voza Beograd – Bar, 27. februara 1993. od strane grupe vojnika Vojske Republike Srpske. U javnom apelu smo se obratili nadležnim organima države Srbije, budući da se zločin desio uz znanje i saučesništvo državnih organa tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) a svi odgovorni nisu još uvek kažnjeni - zahtevale smo od institucija države Srbije da iznesu sve informacije i činjenice o odgovornosti tadašnjih institucija i visokih zvaničnika Srbije za plan i izvršenje zločina.
U Prijepolju je održan protest i komemorativni skup, uz otkrivanje spomenika žrtvama zločina od strane opštine Prijepolje, uz prisustvo dvanaest aktivista Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije iz Beograda, Pančeva, Leskovca. Na spomeniku smo položile venac sa natpisom 'Nikad nećemo zaboraviti zločin u Štrpcima – Mreža Žena u crnom Srbije'. Nakon komemorativnog skupa susrele smo se sa porodicama žrtava zločina.

25. april, Vlasenica, Bosna i Hercegovina: Na poziv Udruženja porodica žrtava rata u Vlasenici 1992 – 1995. osam aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije iz Beograda i Leskovca prisustvovalo je obeležavanju/komemoraciji 17 godina od zločina koje su srpske oružane formacije počinile nad bošnjačkim civilima tokom 1992. godine u logoru Sušica u kojem je bilo zatočeno 8 000 civila bošnjačke nacionalnosti, od kojih je 1100 ubijeno. 25. aprila 2009. održana je dženaza/ukop 29 identifikovanih žrtava.
Položen je venac sa natpisom 'Saosećanje i solidarnost – Mreža Žena u crnom Srbije'. Ovom prilikom susrele smo se sa porodicama, pre svega ženama čiji su srodnici/e ubijeni.

Kampanja – 11. jul, Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite!
Kampanja započeta februara 2009. nakon što je 15. januara 2009. Evropski parlament usvojio Rezoluciju o 11. julu – Danu sećanja na genocid u Srebrenici. Žene u crnom su pokrenule, zajedno sa srodnim organizacijama civilnog društva iz Beograda (Fond za humanitrarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za unapređenje pravnih studija, Inicijativa mladih za ljudska prava). Kampanja pritiska je usmerena ka institucijama da se i u Srbiji 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao i građanima/kama Srbije radi senzibilizovanja javnosti, podsticanja saosećanja, solidarnosti i poštovanja prema žtrvama genocida u Srebrenici. Dosada su održane sledeće akcije:

9. marta, Beograd – tokom uličnog ženskog marša u kojem je učestvovalo više stotina aktivista/kinja iz cele Srbije i Bosne i Hercegovine, jedan od osnovnih zahteva bio je pritisak na institucije Srbije da se izruči Haškom tribunalu Ratko Mladić, optužen za genocid u Srebrenici, kao i da se 11. jul proglasi i u Srbiji Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

11. marta i 11. aprila, Beograd: na platou ispred Predsedništva Srbije i Skupštine grada Beograda sledeći javni protesti.

4. april, Leskovac: Žene u crnom, Beograd i Žene za mir, Leskovac organizovale su 'Žensku akciju za mir i pravdu – 11. jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite'; u akciji su učestvovalo oko pedeset aktivisktinja Mreže Žena u crnom iz Leskovca, Vlasotinca, Niša, Pirota, Kraljeva, Beograda, Kruševca.
Pored toga, u okviru iste kampanje Mreža Žena u crnom, organizovala je akcije senzibilizovanja javnosti za ovaj izuzetno važan događaj i to u vidu projekcije filmova o Srebrenici, radionica i predavanja, distribucije letaka.


Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu – pred Većem za ratne zločine u Beogradu
Suđenje za zločin Suva Reka:
Pripadnici MUP-a Srbije 26. marta 1999. ubili su 50 albanskih civila, 48 članova porodice Beriša. Od 2. oktobra 2006. godine aktivistkinje Žena u crnom su prisustvovale svim do sada održanim ročištima:
Januar: 12, 13, 14. i 15.
Mart: 2. i 3.
April: 6, 7. i 8. i 23. - presuda
Presudi je prisustvovalo desetak aktivistkinja Žena u crnom iz Beograda, a potom je izdato saopštenje u kojem se izražava ogorčenost presudom, a posebno činjenicom da je da je prvooptuženi (Radoslav Mitrović) za ovaj zločin oslobođen.

Suđenja za zločin u Podujevu: 28. marta 1999. u Podujevu (Kosovo) pripadnici jedinice „škorpioni“ (Đukić Željko, Medić Dragan, Borojević Dragan i Šolaja Miodrag) koja je delovala kao rezervni sastav MUP-a Srbije u ulici Rahmana Morine br. 7. u dvorištu kuće Haljima Gashija ubili su i teško ranili 19 civila albanske nacionalnosti.
Za ratni zločin u Podujevu do sada je osuđen 2005. pripadnik „škorpiona“ Saša Cvjetan na dvadeset godina zatvora.
Suđenje je počelo 8. septembra 2008. i aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje.
U ovom izveštajnom periodu pratile smo ročišta održana:
Januar: 21, 22, 23, 26. i 27.
Mart: 11, 12. i 13.
April: 13, 14. i 15.

Suđenje za zločin u Zvorniku: tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu, maja i juna 1992. godine, na području opštine Zvornik, optuženi Grujić Branko iz Malog Zvornika (predsednik Privremene Vlade, predsednik Ratnog štaba i Ratnog sekretarijata) i Branko Popović (poznat i pod imenom Marko Pavlović) iz Sombora (komandant Štaba Teritorijalne odbrane, član Ratnog štaba) podvrgavali su torturi civile muslimanske nacionalnosti – oko 700 (po optužnici Specijalnog tužilaštva za ratne zločine Srbije) muškaraca, žena, deca - iz sela Klisa, Đulići, Grbavci, Kučić Kule, Grebe, Šetići a potom su ubijeni u mestu Gerina klanica.
Suđenje je počelo 10. novembra 2008. godine.
U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
Mart: 23. i 24.
April: 21. i 22.

Suđenje za zločin u Lovasu: pripadnici JNA i paravojne formacije 'Dušan Silni' su oktobra 1991. ubili u Lovasu oko 70 hrvatskih civila. Od samog početka, aprila 2008. aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje. U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
Januar: 26, 27, 28, 29. i 30.
Februar: 23, 24, 25, 26. i 27.
Mart: 25, 26, 27, 30. i 31.
April: 23, 27, 28. i 29.

Suđenje Vehabije: suđenje je počelo 14. januara 2008. godine pred Većem za organizovani kriminal Specijalnog suda u Beogradu.
Optuženo je petnaest lica: Senad Ramović, Jasmin Smajlović, Adnan Hot, Memić Nedžad, Fuad Hodžić, Mirsad Prentić, Erhan Smailović, Senad Vejselović, Vahid Vejselović, Mehmedin Koljši, Husein Čuljak, Aldin Puljić, Memić Bekta, Safet Bećirović, Berbo Damir.
Optužnicom od 14. septembra 2007. godine, okrivljenima je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela udruživanje radi protivustavne delatnosti u vezi krivičnog dela terorizma i nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materijala. Uhapšeni su 16. marta 2007. godine u policijskoj akciji prilikom koje je ubijen Ismail Prentić. U ovom izveštajnom periodu pratile smo ročišta održana:
April: 22, 23. i 24.

U ovom izveštajnom periodu pratile smo 47 ročišta pred Specijalnim sudom. Aktivisti i aktivistkinje Žena u crnom (Persa Vučić i Miloš Urošević prate sva suđenja), a povremeno i druge aktivisktinje Mreže Žena u crnom Srbije, izveštavaju o suđenjima kako organizacije u unutar Mreže Žena u crnom tako i međunarodne mreže sa kojima sarađujemo.

Edukativne aktivnosti: radionice, predavanja, projekcije dokumentarnih filmova
19. – 21. mart, Kotor, Crna Gora: specijalistički seminar 'Suočavanje s prošlošću – feministički pristup' u organizaciji Anime – Centra za žensko i mirovno obrazovanje- program Ženskih studija, u okviru kojeg je održano šest (6) radionica i interaktivnih predavanja, kao projekcija filmova vezanih za tranzicionu pravdu:
Neprijatelji sreće (Enemies of happiness), dokumentarni film u trajanju od 57 minuta u produkciji Danskog instituta za film (Danish Institute of film), 2006. godine. Film je snimljen u Avganistanu i prati političke aktivnosti kandidatkinje Malalaja Đoje (Malalaya Gioya), izabrane na prvim parlamentarnim izborima u Avganistanu (septembar 2005). Film prikazuje hrabre napore Malalaje Đoja protiv fundamentalista i organizovane ratne mafije, pretnje kojima je Malalaja neprestano izložena, ali je zahvaljujući glasovima žena ušla u avganistanski parlament.
Zajednički snovi (Suenos compartidos): Režija: Edgardo Cabeza (Edgardo Kabesa), u produkciji Fundacion de Madres de Plaza de mayo (2007.), Ministerio de derechos humanos y sociales, Universidad popular de Madres de Plaza de mayo, film traje 67 minuta. Ovaj dokumentarni film napravljen je povodom trideset godina rada Majki sa Majskog trga. Film prikazuje traganje majki za nestalim sinovima i ćerkama tokom vojne diktature u Argentini (1976. – 1983.), borbu za kažnjivost zločina, ali i ogromne napore koje su Majke sa Majskog trga postigle na polju edukacije, socijalne pravde, ljudskih prava.
Film 'Žene Srebrenice govore': u produkciji Žena u crnom (2008), u režiji Milice Tomić. trajanju od17 minuta. Srodnice ubijenih u genocidu u Srebrenici svedočile su u genocidu obraćajući se građankama i građanima Beograda i Srbije povodom trinaeste godišnjice genocida. Film se sastoji od razgovora sa srodnicama ubijenih i nestalih u genocidu, a ceo materijal je sniman u Bosni i Hercegovini, uz ogromnu podršku Udruženja građana 'Žene Srebrenice' sa sedištem u Tuzli (BiH).
Štrpci - 15 godina posle: dokumentanri film indijske rediteljke Anberin Paša, u produkciji Žena u crnom, u trajanju od 10 minuta, napravljen povodom 15 godišnjice zločina u Štrpcima (2007), a prikazuje mirovnu akciju Žena u crnom zajedno sa porodicama žrtva ovog zločina na mestu gde se dogodio zločin/otmica– na železničkoj stanici Štrpci na prizu Beograd – Bar.
Drugačija moć je moguća – Luiza Morgantini: dokumentarni film, u trajanju od 28 minuta, u režiji Jelene Ćelebić, produkciji Žena u crnom (2008) o Luizi Morgantini, poslanici Evropskog parlamenta, jednoj od osnivačica Međunarodne mreže Žena u crnom; film je snimljen u Leskovcu, na konferenciji 'Drugačija moć je moguća' u organizaciji Žena u crnom a prikazuje mirovni angažman Luize Morgantini.
Seminaru koji je održala Staša Zajović, Žene u crnom, Beograd, prisustvovalo je oko dvadesetak polaznica Ženskih studija iz Kotora, Podgorice, Nikšića, Bijelog Polja, Pljevalja, Tivta, Herceg Novog, Cetinja.

9. marta, Beograd: radionica u organizaciji Žena u crnom Beograd i Žene ženama, Sarajevo 'Istina u tranzicionom periodu – feministički pristup' prisustvovalo 35 žena Učestvovale aktivistkinje iz Mreže Žena u crnom iz Srbije iz sledećih gradova: Kikinda, Velika Plana, Zrenjanin, Pančevo, Novi Sad, Subotica, Kruševac, Kraljevo, Niš, Pirot, Vlasotince, Leskovac, Beograd, kao i aktivistkinje iz ženskih grupa iz Bosne i Hercegovine iz sledećih gradova: Sarajevo, Mostar, Tuzla, Kravica, Bratunac, Milići, Sokolac, Bijeljina, Banja Luka, Modriča, Višegrad, Zenica i iz Crne Gore iz Pljevalja.
Ovom prilikom prikazani je i dokumentarni film 'Žene Srebrenice govore'.

10. mart, Beograd: predavanje o tranzicionoj pravdi - izazovima, preprekama za njeno ostvarenje u regiji održala Biljane Kovačević- Vučo, predsednici Komiteta pravnika za ljudska prava iz Beograda (Jukom); na predavanju učestvovale aktivistkinje iz Bosne i Hercegovine i Srbije.

4. april, Leskovac: celodnevni seminar 'Istina u tranzicionom periodu – feministički pristup', u okviru kojeg su održane radionioce i predavanja, u koordinaciji Nevene Kostić iz Leskovca i Staše Zajović iz Beograda; takođe su organizovane i projekcije dokumentanrih filmova o tranzicionoj pravdi:
- Žene Srebrenice govore – podaci su navedeni u prethodnom delu
- Dva sećanjaBeograd i Sarajevo: dokumentarni film u trajanju od 17 minuta, u režiji Bobana Stojanovića i Adama Puškara, u produkciji Žena u crnom (2008). Film prikazuje dve sasvim oprečne recepcije aktivnosti Žena u crnom: s jedne napade kojima su aktivistkinje ŽuC-a bile izložena u Beogradu od strane klerofašističkih organizacija tokom akcije obeležavanja devete godišnjice genocida u Srebrenici (2004) a s druge strane, veoma pozitivan odjek i prijem Žena u crnom u Sarajevu, tokom mirovne akcije zajedno sa Udruženjem Majke enklave Žepe i Srebrenice, septembra 2002. godine.
- Štrpci - 15 godina posle
Seminaru je prisustvovalo 40 žena – aktivisktinja Mreže Žena u crnom, kao i članica političkih partija, predstavnica institucija iz Leskovca, Vlasotinca, Beograda, Niša, Pirota i Kruševca.

Umetnički angažman u suočavanju s prošlošću/tranzicionoj pravdi
U ovom periodu nastavljena je praksa zajedničkog rada i saradnje nacionalnih i međunarodnih umetničkih udruženja, profesionalnih pozorišta, umetnica/ka angažovanih na umetničkom oblikovanju ženskog otpora ratu, ratnim zločina, represiji, kršenju ljudskih prava.

28. i 29. aprila, Beograd: predstava 'Prelazeći liniju' u izvođenju Dah teatra; predstava se zasniva na tekstovima iz knjige 'Ženska strana rata' u izdanju Žena u crnom (2007) na srpskom, na albanskom (2008) i na engleskom jeziku (2009).
Predstavu je režirala Dijana Milošević a igraju glumice Sanja Krsmanović-Tasić, Ivana Milenović i Maja Mitić.
28. april, Beograd: diskusija 'O angažovanoj umetnosti' u organizaciji Dah teatra, na kojoj su učestvovale aktivisktinje Žena u crnom, Beograd.

Zajedničke inicijative vezane za tranzicionu pravdu: konsultacije, konferencije, seminari...
Aktivnosti Rekom –a: Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za ustanovljenje i javno iznošenje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama kjudskih prava u bivšoj SFRJ predstavlja jednu od najvažnijih inicijativa koja okuplja preko 120 organizacija civilnog društva u bivšoj Jugoslaviji. Žene u crnom aktivno učestvuju od samog početka u koaliciji Rekom-u i u ovom izveštajnom periodu učestvovale smo na sledećim konsultacijama:
2. februara, Beograd: radni sastanak za nevladinim organizacijama koje čine Koordinacijsku grupu za konsultacije u Srbiji.
6. marta, Beograd: Trening za vođenje konsultacija.
8. marta, Beograd: Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za ustanovljenje i javno iznošenje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u bivšoj SFRJ; o Rekom-u govorila Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo iz Beograda a prisustvovalo je 75 aktivistkinja iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Predavanje su organizovale Žene u crnom u okviru aktivnosti vezanih za 8. marta.

21. mart, Beograd: trening o komisijama za utvrđivanje činjenica o prošlosti

21. 3. Kotor: o koaliciji Rekom – za osnivanje Regionalne komisije za ustanovljenje i javno iznošenje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljuskih rprava u bivšoj Jugoslaviji; o koaliciji Rekom govorile Ervina Dabižanović i Ljupka Kovačević iz Kotora i Staša Zajović iz Beograda.

Male biblioteteke tranzicione pravde - znanje kao građanska odgovornost za mir: nakon prve faze, započete 2005. godine formiranjem biblioteka o tranzicionoj pravdi unutar Mreže Žena u crnom u Srbiji, tj. distribuciji izdanja domaćih autora/rki, prevedenih dela, knjiga nevladinih organizacija iz Beograda i regije koje se bave pitanjima tranzicione pravde. U ovom periodu distribucija je obuhvatila organizacije civilnog društva iz Bosne i Hercegovine koje su boravile marta 2009. godine u Beogradu, biblioteke grupa unutar Mreže ŽuC-a, kao i gradske biblioteke širom Srbije.

Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost
Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i saveza, aktivne učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne podrške, solidarnosti civilnog društva, pokretanja zajendičkih inicijativa za odbranu prava u Srbiji i u celoj regiji. U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:

Mreža žena u crnom Srbije
29. 30. i 31. januar, Jastrebac, centralna Srbija: sastanak Mreže Žena u crnom Srbije, uz učešće 38 aktivistkinja Mreže iz sledećih gradova: Beograd, Niš, Novi Sad, Pančevo, Sremski Karlovci, Prijepolje, Leskovac, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Pirot, Dimitrovgrad, Vlasotince, Novi Pazar, Pljevlja. U okviru radnog sastanka održane su sledeće radionice: evaluacija aktivnosti Mreže u prethodnom periodu; spoljašnje mogućnosti i opasnosti u radu; Prevazilaženje teškoća u okruženju;
unutrašnje snage i slabosti; predavanje Moć pokreta – izazovi feminizma danas (predavačica Staša Zajović); projekcije dokumentarnih protiv fundamentalizama filmova 'Javni stadion' (Iran), Barakat (otpor žena u Alžiru); sve radionice koordinirala Snježana Mrše iz Beograda.

Bilten news 'Solidarnost je naša snaga/Solidarity is our strength': od januara 2009. godine Žene u crnom izdaju svakog meseca na srpskom jeziku (prevod sa engleskog) bilten koji sadrži vesti iz celog sveta o kršenju ljudskih i ženskih ljudskih prava, kampanjama solidarnosti u kojima učestvuju Žene u crnom. U cilju jačanja globalne solidarnosti i uzajamne podrške bilten se distribuira u regionalnim mrežama. Bilten uređuje volonterka Žena u crnom Dženifer Karter/Jennifer Carter, iz SAD-a.


23. januara, Novi Sad: Duhovnost kao traganje za mirom, predavanje koje je održala Staša Zajović u okviru seminara Interkulturalni dijalog i duhovnost, u organizaciji Ženskih studija i istraživanja, Filozofski fakultet, Novi Sad.

Solidarnost sa Biljanom Kovačević- Vučo: optuženoj za delo 'klevete' od strane direktora RTS-a Aleksandra Tijanića. Prisustvom na suđenju 26. i 27. januara (Opštinski sud u Beogradu), koje se vodi od početka 2006. godine, iskazuje se podrška optuženoj braniteljki ljudskih prava, kao i protest protiv diskreditovanja onog dela civilnog društva koji se zalaže za odlučan raskid sa zločinačkom prošlošću.

25. februar, Beograd: predavanje antropološkinje Zagorke Golubović o knjizi Alena Turena pod nazivom »Nova paradigma za razumevanje paradigme«; predavanje održano u prostorijama ŽuC-a, učestvovalo 20 aktivisktinja.

28. mart, Beograd: predavanje Ivane Vitas »Izazovi biotehnologije: novi oblici eksploatacije ženskog tela«; predavanje održano u prostorijama ŽuC-a, učestvovalo 17 aktivisktinja.

Solidarnost sa studentima iz Hrvatske: 29. april, Beograd: Žene u crnom iz Beograda uputile su javni apel solidarnosti sa zahtevima za besplatnim školovanjem studenata/kinja Sveučilišta u Zagrebu i ostalih univerzitetskih centara u Hrvatskoj.

Mreža Žena u crnom Srbije - horizonatalno umrežavanje: edukativni program koji se kontinuirano odvija od januara 2007. godine u cilju širenja Mreža ŽuC-a, jačanja saradnje među grupama koje deluju unutar Mreže, pokretanjem zajedničkih inicijativa, sticanjem dodatnih znanja vezanim za određena pitanja u skladu sa iskazanim potrebama aktivistkinja. U ovom periodu realizovane su sledeće aktivnosti:

8. 9 i 10. mart, Beograd: aktivnosti pod sloganom ' Sto prva godina u ženskoj solidarnosti' povodom 101 godine od obeležavanja 8. marta, u organizaciji Mreže Žena u crnom, uz podršku udruženja Žene ženama iz Bosne i Hercegovine, kao i brojnih ženskih grupa iz Beograda. Neke od aktivnosti su već navedene u prethodnom delu izveštaja, tako da sad navodimo one koje nisu navedene:

8. mart, Centar za kulturnu dekontaminaciju/CZKD: Sajam ženske misli i akcije – izložba aktivističkih simbola (aktivističkih majica, postera, transparenata, torbi, zastava, itd.).

8. mart, CZKD: projekcija aktivističkih filmova 'Reagujmo dok ne bude kasno' (akciji povodom 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, u produkciji Žena na delu, Beograd) i 'Nikad podanice – uvek građanke' u produkciji Žena u cnrom, Beograd.

8. mart, Beograd, CZKD: promocija dvanaestog zbornika Žene za mir, u izdanju Žene u crnom, kao i drugih izdanja ženskih grupa.

9. mart, Beograd, CZKD: promocija zbornika 'Bezbednost braniteljki ljudskih prava – zaštita branitelja/ki ljudskih prava u međunarodnim i domaćim dokumentima' u izdanju Anti Trafiking centra, Komiteta pravnika za ljudska prava i Žena u crnom iz Beograda.

9. marta, Beograd, ženski ulični marš 'Sto prva godina u ženskoj solidarnosti' za poštovanjem ženskih ljudskih prava žena, za socijalnu pravdu, zaštitu braniteljki ljudskih prava, implementaciju Rezolucije 1325, primenu zakona tranzicione pravde, hitno usvajanje Zakona protiv diskriminacije, odvojenost crkve i države, itd. U maršu je učestvovalo više stotina osoba iz cele Srbije, kao i Bosne i Hercegovine.

9. marta, Beograd, CZKD: promocija knjige 'Antropologija potrošnje' autorke Ildiko Erdei, Filozofski fakultet u Beogradu i aktivisktinje Ženske mirovne grupe iz Pančeva i razgovor 'Kako biti aktivistkinja u potrošnji' o učincima globalizacije na položaj žena, u koordinaciji Ildiko Erdei.

9. mart, Beograd, CZKD: vizuelna prezentacija 'Kuvarica', dekonstrukcije kulturnog nasleđa - zajednički umetnički projekat Lenke Zelenović i grupe 'Škart' i veče feminističke poezije pesnikinje Radmile Lazić iz Beograda.
U ovim aktivnostima učestvovalo je 150 aktivistkinje iz Mreže Žena u crnom iz Srbije iz sledećih gradova: Novi Bečej, Kikinda, Velika Plana, Zrenjanin, Pančevo, Novi Sad, Subotica, Kruševac, Kraljevo, Niš, Pirot, Vlasotince, Leskovac, Beograd, kao i aktivistkinje iz ženskih grupa iz Bosne i Hercegovine iz sledećih gradova: Sarajevo, Mostar, Tuzla, Kravica, Bratunac, Milići, Sokolac, Bijeljina, Banja Luka, Modriča, Višegrad, Zenica i iz Crne Gore iz Pljevalja.

9. marta, Beograd, ženski ulični marš 'Sto prva godina u ženskoj solidarnosti' za poštovanjem ženskih ljudskih prava žena, za socijalnu pravdu, zaštitu braniteljki ljudskih prava, implementaciju Rezolucije 1325, primenu zakona tranzicione pravde, hitno usvajanje Zakona protiv diskriminacije, odvojenost crkve i države, itd. U maršu je učestvovalo više stotina osoba iz cele Srbije, kao i Bosne i Hercegovine

Koalicija za sekularnu državu: Žene u crnom su je pokrenule aprila 2006. godine uz podršku brojnih nevladinih organizacija; zalaže se za potpunu odvojenost verskih institucije i države; u ovom periodu realizovane su sledeće aktivnosti:

27. januar, Beograd: panel diskusija 'Miris tamjana ili kritičko mišljenje'.
Panelisti/kinje su govorile protiv klerikalizacije javnog života, posebno protiv mešanja verskih institucija u obrazovnu sferu, zdravstvo, institucija: Vuk Stambolović, lekar, Beograd, Slobodan Sadžakov, Filozofski fakultet, Novi Sad; Slobodan Stojanović, Biljana Stojković, Biološki fakultet, Beograd, Miodrag Kapetanović, Matematički institut, Beograd, Queeria centar, Beograd; Vera Vujošević, sociološkinja i prosvetna radnica, Beograd; Staša Zajović, Žene u crnom, Beograd. Panel diskusija je održana u Centru za kulturnu dekontaminaciju uz prisustvo 30 osoba iz Beograda, Novog Sada, Leskovca.

Umetnički angažman protiv klerikalizacije i fundamentalizama:
27. januar, Beograd: vizuelna prezentacija 'Kuvarica', dekonstrukcije kulturnog nasleđa - zajednički umetnički projekat Lenke Zelenović i grupe 'Škart'.
U okviru saradnje sa umetničkom grupom 'Škart' a u cilju promocije sekularizma u ovom periodu štampane nalepnice i lifleti antiklerikalnog sadržaja.

24. april, Beograd: protest 'Stop klerikalizaciji' protiv Zakona o crkvama i verskim zajednicama (usvojenim 2006. godine, kojim se narušava sekularni karakter države); pravni eksperti Koalicije za sekularnu državu (Saša Gajin i Vesna Rakić-Vodinelić) uradili su predlog Koalicije za sekularnu državu za ispitivanje ustavnosti pomenutog Zakona, predatog aprila 2008. godine Ustavnom sudu Srbije, koji još uvek nije uzeo u razmatranje naš predlog. Protest je održan ispred Ustavnog suda Srbije, u organizaciji Žena u crnom i Centra za mir i razvoj demokratije, uz podršku ostalih članica Koalicije.

24. april, Beograd: panel diskusija 'Rastuća klerikalizacija života u Srbiji i gubljenje sekularnog karaktera države' u kojoj su govorile/i: Vesna Rakić-Vodinelić, dekanka Pravnog fakulteta Union i aktivistkinja Centra za unapređenje pravnih studija, iz Beogradu, Mirko Đorđević, sociolog religije, Beograd, Lino Veljak, Filozofski fakultet iz Zagreba i aktivista udruženja ateista/kinja Protagora iz Hrvatske, Staša Zajović, Žene u crnom, Beograd; diskusija održana u Skupštini opštine Stari grad.

Solidarnost za Koalicijom protiv diskriminacije: Na zahtev Srpske pravoslavne crkve (SPC) a uz podršku drugih verskih zajednica Vlada Srbije je povukla 4. marta iz skupštinske procedure Zakon protiv diskriminacije iako je bio usvojen februara meseca, čemu je prethodila široka javna rasprava. Verske zajednice, na čelu sa SPC-om su se protivile članovima Zakona koji se ticao rodnog identiteta i seksualnog opredeljenja a protiv povlačenja Zakona reagovale brojne nevladine organizacije, kao i neke političke partije. Žene u crnom su učestovale u kampanji (putem sastanaka, konsultacija, javnih akcija, itd.) za hitno usvajanje Zakona. Zahvaljujući pritisku, Zakon je usvojen u skoro neizmenjenom obliku.

9. marta, Beograd: Konferencija za štampu ispred Predsedništva Srbije za zahtevom da Skupština Srbije hitno usvoji Zakona protiv diskriminacije, na kojoj su govorile/i: Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija, Goran Miletić, Švedski helsinški odbor za ljudska prava, Vesna Rakić- Vodinelić, dekanka Pravnog fakulteta Union, Mirjana Karanović, glumica i Staša Zajović, Žene u crnom. Istog dana i na istom mestu održan je i protest. Zahvaljujući velikom pritisku civilnog društva i javnosti Zakon protiv diskriminacije je usvojen krajem marta 2009.

Solidarnost sa romskim stanovništvom: početkom aprila srušeno je, po naređenju opštinskih vlasti Beograda a pre svega gradonačelnika, oko pedeset kuća u 'kartonskom' romskom naselju, radi uređenja prostora za izgradnju saobraćajnice' zbog sportske manifestacije – Univerzijade koja se održava jula 2009. Budući je rušenje brutalno kršenje ljudskih prava, zatražena je ostavka gradonačelnika, itd.
Žene u crnom su pružale solidarnu pomoć ugroženom romskom stanovništvu u vidu svakodnevnih odlazaka u romska naselja tokom aprila 2009. godine, pisanje izveštaje o nasilju nad romskom populacijom, organizovanje protesta, itd.
6. april, Beograd: radni sastanak sa predstavnicima/ama romskih udruženja, kao i drugih nevladinih organizacija u prostorijama Žena u crnom; na sastanku je učestvovalo 31 aktivistkinja i aktivista.
8. april, Beograd: protest u organizaciji Žena u crnom ispred Skupštine Beograda, 'Stop rasizmu' uz učešće preko 200 osoba, romskih stanovnika porušenih naselja, kao i aktivista/kinja brojnih nevladinih organizacija.

Žene, mir, Bezbednost – Rezolucija 1325 i Deklaracija OUN o braniteljkama i braniteljima ljudskih prava
U ovom periodu realizovale smo sledeće aktivnosti:
Sesija – izveštaj sa terena: Bezbednost braniteljki ljudskih prava, ženskih ljudskih prava, aktivistkinje za mir, angažovanih umetnica, novinarki...
Sesija povodom 10 godišnjice Deklaracije o braniteljkama i braniteljima ljudskih prava UN (Deklaracija o pravima i odgovornostima pojedinki i pojedinaca, grupa i društvenih organa u unapređivanju i zaštiti univerzalno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, usvojena od strane Generalne skupštine UN, 8. marta 1999)
Govorile:
Nada Dabić, NVO Esperanca, Novi Sad; Jovanka Brkić, Žene u akciji, Velika Plana; Katarina Jozić, Komitet pravnika za ljudska prava/Jukom; Staša Zajović, Žene u crnom, Maja Savić, Labris; Aida Ćorović, Urban-In, Novi Pazar; Svetlana Lukić, Peščanik/B92, Dijana Milošević, Dah teatar; Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Republike Srbije, Nadežda Gaće, Nezavisno udruženje novinara Srbije a sesiju je moderirala Jelka Jovanović, novinarka agencije Beta.
Na sesiji je učestvovalo 85 aktivisktinja iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore.

9. mart, Beograd: promocija izdanja Bezbednost branitelj/ki ljudskih prava – zaštita branitelj/ki ljudskih prava u međunarodnim i domaćim dokumentima'

9. marta, Beograd: na ženskom mirovnom maršu 'Sto prva godina u ženskoj solidarnosti' na ulicama Beograda u kojem je učestvovalo više stotina aktivistkinja iz cele Srbije i to iz sledećih gradova (Novi Bečej, Kikinda, Velika Plana, Zrenjanin, Pančevo, Novi Sad, Subotica, Kruševac, Kraljevo, Niš, Pirot, Vlasotince, Leskovac, Beograd) i Bosne i Hercegovine (iz gradova zahtevale smo zaštitu braniteljki ljudskih prava, implementaciju Rezolucije 1325, zakona tranzicione pravde, itd.

Propagandni materijal o bezbednosti: štampale smo brojne liflete o bezbednosti sa feminističko-pacifističkog stanovišta, kao i Deklaraciju o braniteljkama i braniteljima ljudskih prava povodom desete godinjice usvajanja pomenute Deklaracije.
U ovom periodu aktivno smo učestvovale i na brojnim konferencijama o ljudskoj bezbednosti, u organizaciji srodnih organizacija, od kojih izdvajamo sledeće:
28. januar, Beograd: okrugli sto o Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti i Nacrtu strategije odbrane Republike Srbije u organizaciji Centra za civilno vojne odnose.
25. februar, Beograd: sastanak u UNDP o braniteljkama ljudskih prava.
16. april, Beograd: konferencija 'Standardi javnog života i o statusu branitelja/ki ljudskih prava u organizaciji Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) iz Beograda.

Izdavačke aktivnosti: u ovom periodu objavile smo sledeće publikacije:

Žene za mir: dvanaesti zbornik Žena u crnom koji sadrži šest poglevlja (I dalje smo na ulicama: ženski mirovni aktivizam, Suočavanje sa prošlošću – feministički pristup, Međunarodna mreža ženske solidarnosti protiv rata – Međunarodna Mreža Žena u crnom, Međunarodna feminističko antimilitaristička politika, Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325, Sekularizam je žensko pitanje). Zbornik ima 294 stranice, a uredila ga je Staša Zajović.

Women's Side of War': izdanje na engleskom zbornika Ženska strana rata, objavljenog početkom 2008. godine; zbornik ima 440 stranica, podeljen je na 14 poglavlja, sadrži 120 svedočenja, zapise i sećanja žena o ratovima u bivšoj Jugoslaviji 1991.- 1999. godine. Zbornik su uredile Lina Vušković i Zorica Trifunović.

Šta svaka građanka treba da zna o sekularnom obrazovanju: brošura u okviru edicije Mali pojmovnik sekularizma, ima 36 stranice, uredila ga je Biljana Stojković, a izdala Koalicija za sekularnu državu.

Bezbednost branitelj/ki ljudskih prava – zaštita branitelj/ki ljudskih prava u međunarodnim i domaćim dokumentima: publikacija ima 31 stranicu, izdale su je Žene u crnom, Anti Trafiking centar i Komitet pravnika za ljudska prava iz Beograda.

Međunarodna politika: aktivno učešće na međunarodnim konferencijama, globalnim kampanjama solidarnosti, razmenom poseta, itd. Navodimo neke od tih aktivnosti:

15. – 18. februar, Umag, Hrvatska: konferencija 'Suočavanje s budućnošću – zajedničke strepnje' u organizaciji Queker Peace Social Witness i partnerskih organizacija u bivšoj Jugoslaviji.
27. – 30. mart, Bangalore, Indija: Međunarodni okrugli sto – refleksije o ženskim tribunalima
Posete međunarodnih aktivista/kinja, volontera/ki, istraživačica: iz mnogih evropskih zemalja, kao i SAD-a, itd.
I na kraju:
22. januar, Beograd: Koalicija protiv diskriminacije koju čine brojne nevladine organizacije i mreže iz cele Srbije dodelila je po prvi put godišnju nagradu za borbu protiv diskriminacije; Žena u crnom su dobitnice (u kategoriji civilnog društva) ovog veoma značajnog priznanja za 2008. godinu. Svečani čin dodele nagrade organizovan je u Medija centru. Nagradu smatramo veoma važnim priznanjem za naše solidarno aktivističko zalaganje protiv svih vidova diskriminacije.

Beograd, 8. maj 2009.
(Izveštaj priredila: Staša Zajović, u saradnji sa Milošem Uroševićem i Ljiljanom Radovanović)


Štampa   El. pošta