Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Izveštaj o aktivnostima septembar - decembar 2009.


Kao i do sada, donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu a ukoliko vas zanimaju opširnije informacije, možete ih naći na našem web-sajtu www.zeneucrnom.org ili nam se obratite putem mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Unapred se solidarno zahvaljujemo.

Ulične akcije: u periodu od septembra do decembra 2009. godine organizovale smo devet (9) akcija na ulici (protesta, perfomansa, marševa) koje možemo klasifikovati na sledeći način:

Komemoracije/iobeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime:
18. oktobar, Lovas (Hrvatska); 22. oktobra, Sjeverin (Srbija); 19. novembar, Vukovar (Hrvatska).

Kampanje za proglašavanje 11. jula – Danom sećanja na genocid u Srebrenici:
11. septembra, 11. oktobra, 11. novembra i 11. decembra.

Akcije solidarnosti za kažnjivost zločina: 5. oktobra u Beogradu, komemoracija povodom ubistva dvojice vojnika Vojske Srbije u vojnom objektu u Topčideru/Beograd.

Antifašistički marš - Antifašizam je moj izbor: 9. novembar, Međunarodni dan akcija protiv fašizma, antisemitizma i ksenofobije. Na platou ispred Skupštine grada Beograd, aktivistkinje Žena u crnom, Labrisa, umetnici Škarta izvele su performans (jer nam je bilo zabranjeno da to učinimo ispred Doma Narodne Skupštine Republike), zatim smo se pridružile Antifašistkinjama i antifašistima u nastavku akcije 'Solidarno protiv fašizma', na Terazijijama smo položile cveće na spomenik obešenim antifašistima iz Drugog svetskog rata a zatim je nastavljen marš centralnim gradskim ulicama do Akademskg plato (ispred Filozofskog fakulteta), gde je održan je koncert romske grupe Muha. U akciji je učesvovalo oko 500 ljudi.

U ovom periodu Žene u crnom su učestvovale na drugim brojnim aktivnostima organizovanim od strane srodnih organizacija civilnog društva:
- 2. oktobar – 'Odgovor građana na nasilje' povodom Međunarodni dan nenasilja
- 25. novembar – 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama
- 10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava


Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup
Ovo je jedna od najvažnijih aktivnosti Žena u crnom. Sastoji se od mnoštvo segmenata: uličnih akcija, radionica, predavanja, različitih modela tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta, saradnje sa srodnim organizacijama u vidu zajedničkih akcija, (kampanja, konsultativnih sastanka):

Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime: ulične akcije komemorativnog tipa i obeležavanje datuma zločina počinjenih u naše ime:

Lovas, Hrvatska, 18. oktobar, Hrvatska: komemoracija povodom 18 godina od ubistva 70 hrvatskih civila; komemoraciji prisustvovalo 8 aktivistkinja Žena u crnom iz Beograda.

Sjeverin, Srbija, 22. oktobar – obeležavanje/komemoracija 17 godišnjice od otmice 16 osoba bošnjačke nacionalbnosti iz sela Sjeverin (opština Priboj, Srbija) od strane pripadnika Vojske Republike Srpske i formacije 'Osvetnici'. U komemoraciji učestvovale aktivistkinje Žena u crnom zajedno sa Fondom za humanitrarno pravo i Inicijativom mladih za ljudska prava.

Vukovar, Hrvatska – 19. novembar – u komemoraciji povodom 18 godina od zločina u Vukovaru pored; ovom prilikom godišnjica zločina je obeležena kod gradske bolnice iz koje su 264 ranjenika odvele novembra 1991.godine JNA i srpske paravojske a potom ih ubili na Ovčari. U okviru komemoracije, zajedno sa pordicama žrtava i preživelima u zločinu u Vukovaru, posetili smo: Ovčaru, Hrvatski Memorijalno-dokumentacioni centar, Dalj, obalu Dunava, Borovo naselje, itd.
U komemoraciji zločina u Vukovaru učestovalo je 20 aktivisktinja Mreže Žena u crnom iz sledećih gradova: Beograd, Pančevo, Šabac, Dimitrovgrad, Leskovac, Kruševac, Velika Plana, itd.

Kampanja – 11. jul – Dan sećanja na genocid u Srebrenici – Proglasite!
Kampanja započeta februara 2009. nakon što je 15. januara 2009. Evropski parlament usvojio Rezoluciju o 11. julu – Danu sećanja na genocid u Srebrenici. Žene u crnom su pokrenule, zajedno sa srodnim organizacijama civilnog društva iz Beograda (Fond za humanitrarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za unapređenje pravnih studija, Inicijativa mladih za ljudska prava) kampanju usmerenu ka institucijama da se i u Srbiji 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
U ovom izveštajnom periodu organizovane su svakog 11 u mesecu četiri (4) protestne akcija ispred Predsedništva Srbije i javno čitanje pisma predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću da proglasi 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici: 11. septembra, 11. oktobra, 11. novembra i 11. decembra.
Važno je napomenuti da je u proseku u svakoj od pomenutih akcija učestvovalo u proseku dvadeset do 100 osoba, s tim što su određenih meseci učestvovao i mnogo veći broj osoba i to:
11. oktobra: učestvovalo je, pored pedesetak aktivista/kinja iz Beograda i dvadeset mirovnih aktivisktinja iz Izraela i Palestine.
Takođe smo se obraćale svakog meseca pismenim putem Kabinetu Predsednika Srbije da primi predstavnike/ce organizacija koje su pokrenulem ovu inicijativu, koju je podržalo 100 organizacija civilnog društva iz cele Srbije. Nažalost, i pored pritiska pomenutih organizacija, vlasti u Srbiji nisu uslišile zahteve civilnog društva, zbog čega je dogovoreno da se kampanja nastavlja do ispunjenja naših zahteva.
Kampanja pritiska je usmerena ka institucijama da se i u Srbiji 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao i građanima/kama Srbije radi senzibilizovanja javnosti, podsticanja saosećanja, solidarnosti i poštovanja prema žtrvama genocida u Srebrenici.

Ženska solidarnost za kažnjivost ratnih zločina: akcije ženske solidarnosti, uzajamne podrške, razmene i saradnje u regiji u cilju izgradnje pravednog mira. U ovom periodu organizovale smo:

8. do 15. oktobra: Poseta Majke Mejre Dautović, preživele u masakru u Prijedoru, jedne od najznačajnijih aktivistkinja u regiji, autorki više knjiga svedočenja ‘Majka Mejra nudi i traži istinu’, ‘Krvava istina Prijedora. Svedočenje Majke Mejre je takođe deo pozorišne predstave Dah teatra. Majka Mejra je učestvovala u svim aktivnostima koje su Žene u crnom organizovale u navedenom periodu: susretu sa aktivistkinjama sa Bliskog istoka, panel diskusiji o tranzicionoj pravdi, protestu u vezi sa genocidom u Srebrenici (11. oktobra u Beogradu), promociji knjige Ženska strana rata u Prištini/Kosovo, zajedno sa Žankom Stojanović, majkom čiji je sin ubijen u bombardovanju Nato pakta 1999. godine, susretu sa ženama srpskim enklavama na Kosovu. Ovakav vid susreta izuzetno su značajni za jačanje solidarnosti među žrtvama rata raznih nacionalnosti zajednički rad na izgradnji pravednog mira u regiji.

23. oktobar, Podgorica, Crna Gora: Promocija knjige 'Krvava istina Prijedora' autorke Majke Mejre Dautović, u organizaciji Anima (Centra za mirovno i žensko obrazovanje) i Žena u crnom iz Beograda.

13. oktobra, Beograd: Poseta žena iz Bosne i Hercegovine preživelih u genocidu u Srebrenici 1995.

18. oktobra, Lovas (Hrvatska): Susret sa porodicama žrtava i preživelima u zločinu u Lovasu.

19. novembar, Borovo selo, Vukovar (Hrvatska): susret sa građankama i građanima, porodicama žrtava zločina u Vukovaru.

15, 16. i 17. decembar, Bihać (Bosna i Hercegovina): Poseta aktivistkinja Žena u crnom i umetnica pozorišta Dah teatar iz Beograda Majki Mejri Dautović i drugim građankama i građanima Bihaća, a tom prilikom organizovane su i druge aktivnosti o kojima će biti reči u ovom izveštaju.

27. decembar, Milići, Srebrenica, Potočari (Bosna i Hercegovina): Solidarna poseta i susreti sa ženama preživelima u genocidu u Srebrenici; u poseti učestvovalo sedam aktivstkinja Žera u crnom iz Beograda.


Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu – pred Većem za ratne zločine
Suđenje za zločin u Zvorniku: tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu, maja i juna 1992. godine, na području opštine Zvornik, optuženi Grujić Branko iz Malog Zvornika (predsednik Privremene Vlade, predsednik Ratnog štaba i Ratnog sekretarijata) i Branko Popović (poznat i pod imenom Marko Pavlović) iz Sombora (komandant Štaba Teritorijalne odbrane, član Ratnog štaba) podvrgavali su torturi civile muslimanske nacionalnosti – oko 700 (po optužnici Specijalnog tužilaštva za ratne zločine Srbije) muškaraca, žena, deca - iz sela Klisa, Đulići, Grbavci, Kučić Kule, Grebe, Šetići a potom su ubijeni u mestu Gerina klanica.
Suđenje je počelo 10. novembra 2008. godine.
U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
Septembar – 7, 8, 14. i 15.
Oktobar – 12, 13, 14. i 15.
Novembar – 12, 13, 16. i 17.
Decembar – 14, 15 i 16.

Suđenje za zločin u Lovasu: pripadnici JNA i paravojne formacije 'Dušan Silni' su oktobra 1991. ubili u Lovasu oko 70 hrvatskih civila. Od samog početka, aprila 2008. aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje. U ovom periodu održana su sledeća ročišta:
Septembar – 23, 24, 25, 28. i 29.
Oktobar – 12, 13, 14. i 15
Novembar – 23, 24, 25, 26. i 27.

U ovom izveštajnom periodu pratile smo 30 ročišta pred Specijalnim sudom. Miloš Urošević prati sva suđenja, a povremeno i druge aktivisktinje Mreže Žena u crnom Srbije, izveštavaju o suđenjima kako organizacije u unutar Mreže Žena u crnom tako i međunarodne mreže sa kojima sarađujemo.

Umetnički angažman u suočavanju s prošlošću/tranzicionoj pravdi
U ovom periodu nastavljena je praksa zajedničkog rada i saradnje umetničkih udruženja, profesionalnih pozorišta, umetnica/ka angažovanih na umetničkom oblikovanju ženskog otpora ratu, ratnim zločina, represiji, kršenju ljudskih prava.

Antifašizam je moj izbor , 9. novembar – performans i ulični marš u Beogradu u saradnji sa umetnicima Škarta a jedan od glavnih elemenata su bili zahtevi za izručenja osumnjičenih za ratne zločine, za sankcionisanje klerofašističkih i kleronacionalističkih organizacija i za vrednovanje antifašističkog nasleđa iz Drugog svetskog rata.

Ne u naše ime, Beograd, 9. decembar: premijera dokumentarnog filma o feminističkom pristupu pravdi, kroz iskustva Žena u crnom; film u trajanju od 43 minuta je režirao Zlatko Paković. Premijeri održanoj u Centru za kulturnu dekontaminaciju prisustvovalo je oko stotinjak osoba.

'Prelazeći liniju', Bihać, Kulturni centar, 16. decembar: pozorišna predstava u izvođenju Dah teatra; predstava se zasniva na tekstovima iz knjige 'Ženska strana rata' u izdanju Žena u crnom (2007) na srpskom, na albanskom (2008) i na engleskom jeziku (2009).
Predstavu je režirala Dijana Milošević, a igraju glumice Sanja Krsmanović-Tasić, Ivana Milenović i Maja Mitić. Predstavi je prisustvovalo oko stotinjak građanki i građana Bihaća.

Ne u naše ime, Leskovac, 25. decembar: projekcija dokumentarnog filma o feminističkom pristupu pravdi – aktivističko-teorijska iskustva Žena u crnom; film u trajanju od 43 minuta je režirao Zlatko Paković. Projekciju u Centru za kulturu organizovale su Žene za mir iz Leskovca i Žene u crnom iz Beograda, uz prisustvo 48 osoba. Nakon projekcije održana je i diskusija o suočavanju s prošlošću u kojoj učestvovale aktivistkinje dve grupe.

Feministički pristup tranzicionoj pravdi: predavanja, radionice, javne tribine, promocije knjiga i filmova u organizaciji Žena u cnrom, kao i sa srodnim feminističkim organizacijama
Suočavanje s prošlošću/tranziciona pravda – feministički pristup, 3. oktobar, Kotor: celodnevno predavanje Staše Zajović, u organizaciji Centra za žensko i mirovno obrazovanje Anima, uz učešće desetak studentkinja iz raznih gradova Crne Gore.

Radni sastanak o tranzicionoj pravdi, 8. oktobar, Beograd: Interaktivno predavanje o genezi rata u bivšoj Jugoslaviji, ženskom otporu ratu, ženskim mirovnim inicijativama i doprinosu aktivistkinja tranzicionoj pravdi na prostoru bivše Jugoslavije (predavačice Staša Zajović, Beograd i Rada Borić, Zagreb. U ovoj diskusiji, održanoj u prostorijama Žena u crnom učestvovalo oko tridesetak aktivisktinja, gošći iz Izraela i Palestine, aktivistkinja Žena u crnom i predstavnica švedske fondacije Kvinna till Kvinna. Nakon sastanka gošće su u pratnji aktivistkinja ŽUC-a prisustvovale promociji knjige aktivistkinje ŽuC-a Jasmine Tešanović, „Škorpioni – anatomija zločina“ u CZKD-u, nastaloj na zapisima sa suđenja pripadnicima srpske paravojne formacije „Škorpioni“ za ubistvo šest mladića bošnjačke nacionalnosti tokom srebreničkog genocida. Valja napomenuti da su aktivisktinje ŽuC- pratile ceo tok suđenja – od decembra 2005. do aprila 2007.

Važnost rodne dimenzije pravde, Beograd: panel diskusija o iskustvima žena u tranzicionoj pravdi i feminističkom kreiranju pravde, u Centru za kulturnu dekontaminaciju u organizaciji Žena u crnom. Učestvovale kao panelistkinje: Majka Mejra Dautović, Bihać (Bosna i Hercegovina/BiH), Rada Borić, Centar za ženske studije, Zagreb/Hrvatska, Memnuna Nuna Zvizdić, Žene ženama, Sarajevo, BiH, Ljupka Kovačević, Anima, Kotor, Crna Gora, Lepa Mlađenović, Autonomni ženski centar, Beograd, Nevena Kostić, Žene za mir, Leskovac a moderatorka je bila Staša Zajović.

Zločin i ženski otpor, Beograd, 14. oktobra: Razgovor o feminističkoj odgovornosti, a kao predložak je bila knjiga Čitač/Reader nemačkog autora Bernharda Šlinka i projekcija istoimenog filma; događaj organizovan u prostorijama ŽUC-u, u koordinaciji Marije Opsenice, uz prisustvo 11 aktivisktinja.

Važnost rodne dimenzije pravde, 23. oktobar, Podgorica: panel diskusija uz učešće Staše Zajović, Memnune Nune Zvizdić, Biljane Kašić, Ženske studije, Zagreb i Ervine Dabižanović, Kotor.

Promocija knjige „Ženska strana rata“, 12. oktobar, Priština: izdanje ove knjige Žena u crnom na albanskom jeziku: Promociju su organizovale Žene u crnom, Mreža žena Kosova i fondacije Kvinna till Kvinna. Na promociji su govorile Mejra Dautović, Bihać (BiH) i Žanka Stojanović, Beograd/Srbija, koje su se založile za ukidanje prakse nekažnjivosti, glorifikacije i poricanja ratnih zločina, te zahtevale veću odgovornost i kažnjavanje svih odgovornih za te zločine. Moderirala je Zorica Trifunović, a prisustvovale su aktivistkinje Mreže Žena u crnom Srbije, Mreže žena Kosova i gošće iz Izraela i Palestine. Promociji je prisustvovalo oko stotinjak osoba.

“Dubrovnik: pamtimo” 2. decembar, Beograd: povodom 18 godina od zločina nad civilnim stanovništvom. Ovom prilikom prikazan je i antiratni dokumentarni film “Rat za mir” režisera Koče Pavlovića iz Podgorice. Film je autentično svedočanstvo o devastiranju drevnog grada Dubrovnika do strane JNA, crnogorskih i srpskih paravojnih formacija, o ratnohuškačkoj klimi oficijenih medija Crne Gore, ali i o civilnom otporu zločinu u Crnoj Gori. U diskusiji nakon filma učestvovale/i su: Koča Pavlović, Vesna Pešić, antiratna aktivisktinja i poslanica Narodne skupštine Republike Srbije, Sabina Talović, aktivistkinja grupe 'Bonafida' iz Pljevalja, Crna Gora a moderirao je Miloš Urošević, aktivista žena u crnom. Ovom događaju održanom u Skupštini opštine Stari Grad, u organizaciji Žena u crnom i Centra za mir i razvoj demokratije iz Beograda prisustvovalo je 48 osoba.

Feministički pristup pravdi, Beograd, 10. decembar: U okviru akademskog kursa 'Odgovorost, predavanje Staše Zajović o aktivističkim i teorijskim iskustvima u organizaciji Ženskih studija iz Beograda, predavanju i projekciji filma 'Žene Srebrenice govore' prisustvovalo je oko dvadesetak studentkinja.

Promocija knjiga 'Krvava istina Prijedora' i 'Ženska strana rata', Bihać, 16. decembar: promocije su održane u Kulturnom centru Bihaća, Bosna i Hercegovina, a u njima su govorile aktivistkinje ŽuC-a, umetnice Dah teatra iz Beograda, Majka Mejra Dautović, kao, predstavnica Opštine Bihać, koja je i organizator promocije i pozorišne predstave.
Promociji i predstava su pokazali značaj saradnje i uzajamne podrške, posebno umetničkog angažmana u izgradnji pravednog mira i solidarnosti. Promociji i pozorišnoj predstavi prisustvovalo je preko sto osoba.

Ne u naše ime, Leskovac, 25. decembar: U diskusiji o feminističkom pristupu tranzicionoj pravdi, održanoj nakon projekcije istoimenog filma, učestvovale su aktivistkinje Mreže Žena u crnom Srbije: Nevena Kostić i Mirjana Mijailović iz Leskovca, Svetlana Šarić i Maja Pešić iz Vlasotinca, Ljiljana Radovanović, Mikloš Urošević i Staša Zajović iz Beograd. U diskusiji održanoj u Kulturnom centru Leskovca učestvovalo je 45 osoba.

‘Dejan Nebrigić-buntovnik sa razlogom, Beograd, 28. decembar: promocija knjige povodom desetogodišnjice ubistva o gej aktivisti, antifašisti, aktivistu ŽuC-a, književniku, pozorišnom kritičaru, pokretaču Kampanje protiv homofobije. U okviru sećanja na građansku hrabrost, nenasilni otpor i aktivni antiratni umetnički angažman Dejana Nebrigića govorile/i su: Lepa Mlađenović, Staša Zajović, Dušan Maljković (Gejten/Gayten) iz Beograda, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, uz prisustvo sedamdeset osoba. Narednog dana, 29. decembra aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom održali su komemoraciju na groblju u Pančevu, gde je sahranjen Dejan Nebrigić.

Zajedničke inicijative vezane za tranzicionu pravdu: konsultacije, konferencije, seminari...
Aktivnosti Rekom-a: Koalicija za osnivanje Regionalne komisije za ustanovljenje i javno iznošenje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u bivšoj SFRJ predstavlja jednu od najvažnijih inicijativa koja okuplja oko 300 organizacija civilnog društva u bivšoj Jugoslaviji. Žene u crnom aktivno učestvuju od samog početka u koaliciji Rekom-u i u ovom izveštajnom periodu učestvovale smo na sledećim aktivnostima:

7. septembar, Kruševac: Konsultacije o osnivanju Regionalne komisije za utrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji/Rekom; konsultacije su održane u Skupštini grada Kruševca, u organizaciji grupe 'Peščanik' (članice Mreže Žena u crnom Srbije) a učestvovale su i četiri aktivistkinje Žena u crnom Beograd.
18. septembra, Beograd: Sastanak grupe za koordinaciju aktivnosti u Srbiji; Žene u crnom su članice pomenute grupe.
9. oktobar, Beograd: Konsultacije sa ženskim organizacijama, naučnicama, političarkama, naučnicama, novinarkama o osnivanju Rekom-a u organizaciji Žena u crnom i Fonda za humanitarno pravo iz Beograda; konsultacijama su prisustvovale 73 žene iz cele Srbije, kao i aktivistkinje sa Bliskog istoka – Izraela i Palestine), Gvatemale, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.
23. oktobar, Podgorica, Crna Gora: REKOM konsultacije za Crnu Goru, učestvovala jedna aktivistkinaj ŽuC Beograd.
17. decembar, Beograd: Na Nacionalnim konsultacijama sa nevladinim organizacijama o Rekom-u, u Skupštini grada Beograda, u organizaciji Fonda za humaitarno pravo iz Beograda, učestvovale 4 aktivistkinje ŽuC-a.
6, 7. i 8.oktobar, Beograd: Sastanak i međunarodna konferencija Mreže Impunity Watch-a o kažnjivosti ratnih zločina, iskustvima iz raznih zemalja na primeni zakona tranzicione pravde; učestvovale dve aktivistkinje ŽuC-a.
8. oktobar, Beograd: Panel diskusija Impunity Watch-a o ulozi civilnog društva u tranzicionoj pravdi u Centru za kulturnu dekontaminaciju; na panelu učestvovala Staša Zajović, ŽuC.
23. novembar, Beograd: Javna diskusija o odgovornosti za rušenje Vukovara, u Skupštini grada Beograda, u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava u saradnji sa Agencijom sa saradnju sa nevladinim organizacijama i evropsku harmonizaciju; ovom događaju prisustvovalo oko desetak aktivisktinja ŽuC, Beograd.
26.decembra, Beograd: Trening o lobiranju za aktivistkinje ljudskih prava Imunity Watcha; u treningu učestvovale dve aktivistkinje ŽuC-a.

U ovom periodu, u okviru zajedničkih inicijativa Žena u crnom, Fonda za humanitarno pravo, Helsinškog odbora za ljudska prava, Inicijative mladih za ljudska prava i drugih upućeno je desetine javnih pisama i apela radi vršenja pritiska na institucije u pravcu primene zakona tranzicione pravde kažnjivosti zločina.


Mreže, koalicije - uzajamna podrška i solidarnost
Žene u crnom su pokretačice ili aktivne učesnice brojnih regionalnih mreža, koalicija i saveza, aktivne učesnice u aktivnostima srodnih organizacija radi jačanja uzajamne podrške, solidarnosti, civilnog društva i demokratije u Srbiji i u celoj regiji.
U ovom periodu realizovano je mnoštvo aktivnosti od kojih izdvajamo sledeće:

Mreža Žena u crnom Srbije: radni, konsultativni sastanci, edukativni programi
Pored već navedenih aktivnosti u prvom delu izveštaja a uglavnom vezanih za tranzicio- nu pravdu, organizovane su i druge:

Seminari o globalizaciji 'Ja i globalizacija': radionice i interaktivna predavanja o pojmu globalizacije, o impaktu neoliberlne ekonomske globalizacije, rodnom aspektu globalizacije, kao i alternativama i novim globalnim strategijama koje razvijaju feminističko-antimilitaristički i alterglobalistički pokreti protiv političke, ekonomske i vojne moći. U ovom periodu održane su dva seminara:
- Kruševac, 29. septembar: u saradnji sa ženskom grupom 'Peščanikom', a uz učešće 15 žena.
- Leskovac, 20. oktobar: u saradnji sa grupom 'Žene za mir', uz učešće 17 žena.
Koordinatorke oba seminara su : Marijana Stojčić i Ivana Vitas.

Feminističko mapiranje grada – istraživačko-aktivistički projekat - sakupljanje građe o istoriji žena u lokalnoj sredini i zajednici, njihovog doprinosa kulturnoj, političkoj, privrednoj istoriji, a posebno otpor žena ratu, tokom 19. i početkom 20. veka. Podsticaj za projekat je iskustvo nastalo tokom rada na projektu 'Znamenite žena Novog Sada' kroz različite modele feminističkog mapiranja grada. U ovom periodu realizovane su predavanje/treninzi u sledećim gradovima u kojima deluje Mreža ŽuC-a:
- Dimitrovgrad, 12. i 26. septembar
- Leskovac, 27. septembar
- Beograd, 30. septembar
- Kruševac, 7. novembar
U ovom istraživačko-aktivisitčkom projektu učestvovalu su 34 aktivistkinje Mreže Žena u crnom Srbije. Dogovoreno je u narednom periodu pronađu istorijsku građu (podatke, biografije, gotografije) o ženama koje su ostavile trag u daljoj i bližoj prošlosti grada, o na čemu će se raditi u nastavku projekta. Koodinatorka projekta je Gordana Stojaković.

4, 5. i 6. decembar, Bela crkva/Vojvodina: Radni sastanak Žena u crnom, Beograd, ali i koordinatorskih timova nekih od edukativnih programa iz Mreže Žena u crnom. Pored rasprave o politici odnosa i aktivizma, evaluacije rada u proteklom periodu, zajedničke refleksije i diskusije o izazovima našeg aktivizma u izmenjenim okolnostima (političkim, socio.ekonomskim na regionalnom i globalnom nivou izmenjenim okolnostima, sastanak je bio i dogovor o aktivnostima u narednom periodu. Sastanku su prisustvovale 23 aktivistkinje iz Beograda, Leskovca, Sremskih Karlovaca, Kikinde, Vlasotinca.

11, 12, i 13. decembar, Beograd: Sastanak radnog tima za izradu zajedničkog projekta o horizonatalnom umrežavanju i drugim aktivnostima unutar Mreže Žena u crnom; na radnom sastanku učestvovalo 10 aktivistkinja Mreže iz Beograda, Dimitrovgrada, Leskovca, Kruševca, Vlasotinca.

Bilten news 'Solidarnost je naša snaga/Solidarity is our strength': od januara 2009. godine Žene u crnom izdaju svakog meseca na srpskom jeziku. Bilten sadrži vesti iz celog sveta o kršenju ljudskih i ženskih ljudskih prava (dobijenim od globalnih i regionalnih mreža sa kojima sarađujemo) međunaordnim kampanjama solidarnosti u kojima učestvuju Žene u crnom. U cilju jačanja globalne solidarnosti i uzajamne podrške bilten se distribuira pre svega u Mreži Žena u crnom Srbije, kao u drugim regionalnim mrežama. Priređivačice i urednice biltena: Nataša Lambić i Saša Kovačević.


Kampanje solidarnosti: u ovom periodu Žene u crnom su zajedno sa brojnim nevladinim organizacijama pokrenule brojne akcije solidarnosti, od kojih izdvajamo sledeće:

Od zabrane citiranja do zabrane knjige, 18. septembar, Beograd: Konferencija za štampu povodom čina cenzure i represije Vrhovnog suda Srbije nad knjigom 'Slučaj službenika Tijanića' u izdanju Komiteta pravnika za ljudska prava/Jukom-a. A. Tijanić je direktor državne TV (RTS) i ovakva besmislena zabrana citiranja pomenutog direktora, upozorava na totalnu podređenost pravosudnih organa političkoj volji elite na vlasti, ali i uvođenje cenzure za kritiku civilnog društva. U znak ogorčenosti zbog ovakve odluku, kao i solidarnosti sa Jukom-om, na tribini u Medija centru učestvovale/i su: Miljenko Dereta, Građanske inicijative, Vesna Petrović, Beogradski centar za ljudska prava, Borka Pavićević, CZKD i Staša Zajović, ŽuC.

„Mir jednog dana“, 21.9, Beograd: tribina i projekcija istoimenog dokumentarnog filma povodom Svetskog dana mira u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Međunarodni dan mira obeležen je ovog 21. septembra najvećim aktivnostima u svetu do sada, a bio je fokusiran na nuklearno razoružanje. Inače, ovaj datum se obeležava od 1981. godine kao Svetski dan mira. Na tribini u organizaciji Centra za mir i razvoj demokratije i ŽuC-a i učestvovala je aktivistkinja Žena u crnom, Marija Perković.

Podrška održavanju 'Parade ponosa': tokom septembra Žene u crnom su pružale kontinuranu podršku Orgaizacionom odboru za održavanje Parade ponosa, zakazane za 20. septembra, koja je nažalost, bila otkazana zbog zabrane i nesposobnosti i postojanje volje nadležnih državnih organa da sankcioniše klerofašističke organizacije i neonacističke i obezbede bezbednost učesnika/ca Parade ponosa.

Antifašistička solidarnost: radi zajedničkog obeležavanja 9. novembra,a li pre svega, zbog brutalnog nasilja klerofašističkih, neonacističkih grupa u Srbiji i nereagovanja nadležnih organa, Žene u crnom su organizovale, zajedno sa grupom za lezbejska ljudska prava 'Labris' i 'Antifašisti antifašistkinje u akciji', kao i umetničkom grupom 'Škart' 5 radnih sastanaka/dogovora u oktobru (14, 19, 22, 23 i 29.) i dva u novembru (2, 3. 4, 8.). Radnim sastancima koji su kulminirali 9. novembra - masovnim antifašističkim maršem na glavnim beogradskim ulicama sa sloganom 'Solidarno protiv fašizma – Antifašizam je moj izbor' i drugim aktivnostima. U radnim sastancima/dogovorima u prostorijama Žena u crnom i osmišljavanju zajedničke akcije učestvovalo je preko trideset osoba.

'Zašto je potrebno da se Srbiji odblokira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju?', 10.novembra: konferencija za štampu u Medija centru u organizaciji Centra za evroatlantske studije, uz učešće aktivistkinja ŽuC-a.

Standardi javnog života, 11. decembra, Beograd: panel diskusija u organizaciji Komiteta pravnika za ljudska prava/JUkom iz Beograda, uz aktivno učešće aktivistkinja ŽuC-a.


Žene, mir, bezbednost – feminističko-antimilitaristički pristup
U okviru našeg kontinuiranog rada na feminstičkom pristupu bezbednosti, na Rezoluciji 1325, u ovom izveštajnom periodu realizovale smo sledeće aktivnosti:

- Edukativne aktivnosti – pripremni sastanci/'treninzi’ koordinatorskog tima: u ovom periodu održale smo četiri (4) radna sastanka koordinatorskog tima sastavljenog od 10 aktivistkinja/ekspertkinja Mreže Žena u crnom Srbije koje će koordinirati pet regionalnih edukativnih seminara u celoj Srbiji ''Od tradicionalnog do feminističkog koncepta bezbednosti' a prvi od pomenith regionalnih seminara počinju u februaru 2010.

Rodna perspektiva i sigurnost, 30. oktobar, Sarajevo, Bosna i Hercegovina: Učešće aktivistki nje ŽuC-a Staše Zajović) na međunarodnoj konferenciji o Rezoluciji 1325 i akcijama lobiranja – institucionalne i aktivističke prakse. Konferenciju su organizovale Žena ženama iz Sarajeva.

'Žene, mir, bezbednost – Rezolucija 1325 i Deklaracija o brantelj/kama ljudskih prava, 31. oktobar, Beograd: konferencija za štampu Medija centru povodom 9 godišnjice Rezolucije 1325 i desete godišnjice Deklaracije. Na konferenciji su o aktivnostima ŽuC-a u ovoj oblasti, o lobiranju ŽuC-a na implementaciji Rezolucije 1325 i pomenute Deklaracije, su govorile: Maja Pešić, Vlasotince, Vera Marković i Marijana Stojčić iz Beograda i Katarina Jozić, Komitet pravnika za ljudska prava iz Beograda.

Sekularizam je žensko pitanje – aktivnosti protiv klerikalizacije i fundamentalizama

7. oktobar, Beograd: Aktivno učešće aktivisktinja Žena u crnom na okruglom stolu 'Nevladine organizacije i verske zajednice – ne/mogućnosti saradnje' u organizaciji Centra za razvoj civilnog društva.

16. oktobar, Beograd: Sastanak dve aktivistkinje Žena u crnom sa ombudsmanom Republike Srbije Sašom Jankovićem povodom žalbe Koalicije za sekularnu o neustavnosti Zakona o crkvi i verskim zajednicama.

20. novembra, Beograd: akcija solidarnosti i razgovor o klerikalizaciji članova i članica Koalicije za sekularnu državu povodom globalne akcije solidarnosti sa sestrinskom mrežom 'Žene koje žive pod muslimanskim zakonima'/WLUML.

24. novembar, Kruševac: Predavanje i javna tribina: 'Zašto je sekularizam važan za demokratiju i ženska ljudska prava' na kojoj su govorile Snežana Tabački, Nastasja Radović i Staša Zajović. Tribina u organizaciji ŽuC-a i grupe 'Peščanik' održana je u Skupštini grada, uz prisustvo 35 osoba.

8. decembra, Kruševac: Tribina „Naučni angažman i sekularizam“ na kojoj su govorili Lino Veljak, profesor Filozofskog fakulteta, Zagreb, Miodrag Kapetanović, Matematički Institut SANU i Jelena Simić, Pravni fakultet Union iz Beograda. Tribina u organizaciji ŽuC-a i grupe 'Peščanik' održana je u Skupštini grada, uz prisustvo 31 osobe.

U ovom periodu organizovale smo prvi sastanak dve srodne antiklerikalne Koalicije – Koalicije za sekularnu državu iz Srbije i Koalicije za sekualurizam iz Hrvatske. Sastanak se održava 15. i 16. januara 2010.

Izdavačka aktivnost: u ovom periodu realizovale smo sledeće aktivnosti i objavile smo publikacije:
Učešće na Oktobarskom sajmu knjiga: 29.oktobra je bila prezentacija izdavaštva Žena u crnom na najvećoj godišnjoj smotri izdavaštva u Srbiji; Miloš Urošević i Gordana Stojaković su prezentovali izdanja žena u crnom, zajedno sa feminističkim publikacijama iz regije.

Ženska mirovna agenda za 2010: agenda ima 168 stranica, u tiražu od 750 primeraka, a posvećena je feminističkom antimilitarizmu; agendu su uredili/: Saša Kovačević, Miloš Urošević i Saša Kovačević, fotografije sa antmilitarističkih akcija uradila je Biljana Rakočević, dizajn korica 'Škart'.

Dejan Nebrigić, buntovnik sa razlogom: monografija posvećena Dejanu Nebrigiću, prvom gez aktivisti u Srbiji, osnivaču prvog gej/lezbejskog udruženja 'Arkadija', aktivisti Žena u crnom, književniku, pozorišnom kritičaru. Knjiga je objavljena povodom desete godišnjice ubistva Dejana Nebrigića. U prvom delu knjige su autorski tekstovi D.Nebrigića a u drugom delu su sećanja prijateljica i prijatelja na Dejana. Monografija ima 128 stranica, u tiražu od 300 primeraka, dizajn je uradio 'Škart'.

Krvava istina Prijedora, knjiga koju je napisala Majka Mejra Dautović, koja je preživela ratni zločin počinjen u Prijedoru. Knjiga je posvećena njenoj deci, Edni i Edvinu, koji su ubijeni u Prijedoru 1992.godine i čuva sećanja svedokinje počinjenih zločina. Izdavač Planjax izdao je knjigu u 1000 primeraka.

Edicija Info ŽuC Mreže: Alternativni sistem razmene informacija, znanja koje se tiču naših aktivističkih potreba (o feminizmu, antimilitarizmu, trazicionoj pravdi, ženskim ljudskim pravima...), ali i internih dogovora/pravila među aktivistkinjama Mreže Žena u crnom Srbije. Edicija Info ŽuC Mreže počela je januara 2009. godine:
U ovom periodu smo izdale i dve sveščice u:
- Antifašizam i Alternativna istorija - Izdavaštvo Žena u crnom (popis); svaka od sveščica sadrži po 32 stranice.

Međunarodna politika: aktivno učešće na međunarodnim konferencijama, u globalnim akcijama solidarnosti, razmenom poseta, itd. Navodimo neke od tih aktivnosti:

11 – 13. septembra, Sarajevo:međunarodna konferencija 'Ženska mreža za BiH' u organizaciji fondacija 'Cure' iz Sarajeva; na konferenciji učestvovalo sedam aktivistkinja Mreže Žena u cnrom Srbije, koje su prezentovale rad Mreže ŽuC Srbije; povodom ove konferencije otvorena je u Muzeju revolucije i izložba o aktivističkim akcijama Žena u crnom.

15 - 22. septembar: Poseta aktivistkinje Žena u crnom, Milano Italije Graciele Longoni/Graziella Longoni i Libere Mazoleni/Libera Mazzoleni. U okviru ove aktivističko-prijateljske obaveze održano je mnoštvo sastanaka razmene, dogovora.

16.septembra, Beograd: razgovor o aktuelnoj situaciji u Italiji i fašističkim tendencijama kao posledici ne kažnjavanja fašističkih zločinaca iz Drugog Svetskog rata i organizovanju pokreta (mirovni, feministički, alterglobalistički) i angažovanoj umetnosti u Italiji sa Gracielom Longoni i Liberom Mazoleni u prosttorijama ŽUC-a u, uz uz prisustvo 26 osoba.

25. septembar, Beograd: međunarodni sastanak branitelja i braniteljki ljudskih prava u Srbiji u organizaciji OSCE-a, UNHCR-a i Ministrarstva za ljudska i manjinska prava Srbije u vezi sa položajem braniteljki i branitelja ljudskih prava, kontinuiranim napadima na njih, stvaranju zjedničke mreže podrške.

7. oktobar, Beograd: susret aktivistkinja iz Izraela i Palestine, koordinatorke Kvinna till Kvinna za Srbiju i Crnu Goru i aktivisktinja ŽuC-a sa predstavnicama „Nemezisa“- Sekcije sindikata „Nezavisnost“ o njihovom desetogodišnjem iskustvu u zastupanju žena na tržištu rada, te o svim vrstama povrede njihovih radnih prava (rad na crno, otkazi zbog trudnoće, diskriminacija u pogledu zarade, mobing itd.).

12. oktobar, Priština/Kosovo: međunarodna ženska radionica o militarizaciji na kojoj su razmenjena iskustva aktivistkinja iz Srbije, Kosova i Izraela i Palestine. Gošće su govorile o militarizaciji Palestine, te njihovom solidarnom okupljanju radi suprotstavljanja ratu i postizanju održivog mira. Aktivistkinje Mreže ŽUC i Mreže žena Kosova su upoznale gošće sa svojom praksom višegodišnje saradnje, na osnovama prijateljstva, solidarnosti i poverenja, što je rezultiralo formiranjem Ženske mirovne koalicije 2006. godine, radi prevazilaženja antagonizama, te zbližavanja srpskog i albanskog naroda, pomirenja i izgradnje pravednog mira.

13. oktobar, Ugljare, Kosovo: sastanak sa ženskom organizacijom iz Ugljara koja deluje u srpskim enklavama na Kosovu, a deo je Mreže žena Kosova/KWN. Aktivistkinje iz srpskih enklava su pričale o svojim odnosima sa albanskim ženskim organizacijama unutar mreže, dobrim iskustvima u izgradnji bezbednosti i poštovanju manjinskih prava. Na ovom međunarodom ženskom susretu učestvovale su između aktivistkinja sa Bliskog istoka, Mreže ŽuC Srbije, Kosova.

16. i 17. oktobar, Beograd:međunarodni sastanak u organizaciji fondacije Mama Cash iz Holandije i Antitrafiking centra iz Beograda – analiza politike međunarodne pomoći, teškoća, prepreka, izazova sa kojima se susreću aktivistkinje iz Srbije i zemalja Istočne Evrope.

25. 29. oktobar 2009, Albanija: uzvratna poseta ženskim grupama u organizaciji Peščanika iz Kruševca. Učestovale 23 aktivistkinje, od toga 13 iz Kruševca i 12 iz Mreže ŽuC-a. U okviru ove aktivističke posete imale smo sledeće susrete:
Pogradec, 26. oktobar: susret sa ženskom grupom 'Mi žene', političarkama i naših aktivistkinja;
Drač, 27. oktobra: sastanak u Centru za kulturu sa aktivistkinjama ženskih grupa,
uveče poseta grupi žena sa posebnim potrebama (uglavnom siromašnim ženama iz severne Albanije), poseta ženskoj grupi koja se bavi nasiljem u porodici.
U okviru ove aktivističkog putovanja autobusom na povratku smo posetile smo i Tiranu.

30. novembar, Barcelona: Učešće aktivistkinje ŽuC-a na međunarodnoj konferenciji 'Kršenje radnih prava žena i njihova posledica na ostvarivanje Milenijumskih ciljeva.

Studijski boravci, posete međunarodnih aktivisktinja, istraživačica: iz sledećih zemalja:
Velike Britanije, SAD-a, Brazila, Italije, itd.

Bilten 'Kratke vesti sa Balkana – Žene u crnom javljaju': Bilten na engleskom jeziku o najvažnijim aktivnostima Žena u crnom Srbije, kao i srodnih organizacija civlnog društva iz regije u cilju informisanja globalnih Mreža sa kojima ŽuC sarađuje; bilten u vidu kraćih reportaža o odabranih aktivnostima ŽuC-a, uz fotografije, počeo je da izlazi novembra 2009, a priređuje ga Saša Kovačević.
Žene u crnom su u ovom periodu učestvovale u više kampanja međunarodne solidarnosti sa aktivistkinjama i aktivistima u celom svetu, a čija su ženska prava ugrožena.

Beograd, 15. januar 2020.
Izveštaj priredila: Staša Zajović, u saradnji sa Milošem Uroševićem, Ljiljanom Radovanović, Snežanom Tabački, Natašom Lambić.


Štampa   El. pošta