Suđenje je trajalo pet dana (9.VI - 13.VI 2008.god.), bez prekida. Proteklo je u znaku iznošenja odbrane i svedočenja potpukovnika Miodraga Dimitrijevića i Darka Perića i u međusobnom suočenju nekih optuženih, lažima i minimiziraju sopstvene uloge u događanjima u Lovasu, pre svega u naređenju da lovatski hrvatski civili idu preko minskog polja, ali i obelodanjivanju da su iz dokumentacije nestale neke stranice koje su važne za dokazivanje učešća ili ne učešća JNA u Lovasu.
U prethodna dva izveštaja iznete su biografije nekih optuženih a u ovom je biografija jednog optuženog:
Darko Perić (5.VIII 1954.g., Valjevo), završena gimnazija; bavi se privatnim biznisom, od čega se izdržava, oženjen i otac dvoje dece, krivično osuđivan; državljanin Srbije, uhapšen 29.V 2007. godine.
U drugom delu (13.V - 21.V 2008.g.) Glavnog pretresa potpukovnik Miodrag Dimitrijević je rekao da poseduje beležnicu u koju je detaljno upisivao sve što je i najmanje važno a odnosi se na događaje i aktere u Lovasu, na tu beležnicu se pozivao svaki put kad - stvarno ili navodno - nije mogao da se seti nekih važnih događaja, njihovog sleda i imena određenih aktera u događanjima u Lovasu i obećao je tu beležnicu pribaviti za sledeće svedočenje (9.VI - 13.VI 2008.), ali je već prvog dana trećeg nastavka Glavnog pretresa (9.VI 2008.) rekao da je beležnica zauvek izgubljena. ("Ja sam tu beležnicu, pri povratku iz Slavonije, ostavio supruzi na čuvanje, ali je ona tu beležnicu davala na čitanje svakom ko je hteo da je čita i tako je beležnica zauvek izgubljena.")
(RADNA BELEŽNICA - je specijalan oblik beležnice, štampa se u Vojnom zavodu, svaki primerak ima svoj specifičan broj (slično JMBG), njom se duži svako aktivno vojno lice dok je na službi, odnosno do penzionisanja ili razrešenja dužnosti aktivnog vojnog lica, a podaci koji se beleže u nju imaju rang najviše vojne tajne i ni beležnica ni podaci ubeleženi u nju ne smeju biti dostupni nikom drugom sem licu koje je predviđeno pravilima službe, niti sme biti izgubljena. Tu beležnicu zaduženi uvek nosi sa sobom ili je drži u ličnoj kaseti "pod ključem" i predaje se ISKLJUČIVO u kasarni kojoj pripada vojno lice. Preuzimanje i vraćanje radne beležnice vrši se po pravilima službe i bilo kakva improvizacija tokom primanja i vraćanja radne beležnice isključena je.
LIČNA BELEŽNICA se može imati, ali se postavlja pitanje dvojnosti - šta je u ličnu beležnicu upisano što u radnu nije, zašto nije, čemu dvojno beleženje podataka služi, ko do nečije lične beležnice i podataka iz nje može doći i po kakvoj ceni... - objašnjenja P.V.)
NAPOMENA: Kako su i kada nestali ili nestajali listovi iz dokumentacije JNA - važni za dokazivanje umešanosti ili ne umešanosti JNA u zločine u Lovasu, kad je krađa tačno primećena, ko je tu krađu primetio i kad je prijavljena - to na Glavnom pretresu nije objašnjeno.
Kako odmicali vreme i iskazi potpukovnika Dimitrijevića, tako je i njegova uloga u događajima u Lovasu postajala sve minornija i sve se na kraju svelo na to da neko ko u JNA ima viši oficirski čin, a čin potpukovnika to jeste, ni za šta nije pitan, ni za šta i ničim nije zaduživan, nije bio obavezan da bilo šta zna i o tome bilo kom šalje izveštaje i nikom i ni za šta nije bio odgovoran.
Potpukovnik Miodrag Dimitrijević nije znao da je jedan vojnik iz Loznice ubio lovaskog Hrvata starog oko osamdeset godina i ne zna da li je protiv tog vojnika vođen proces, ne zna da li je bilo silovanja lovaskih Hrvatica od strane srpskih dobrovoljaca, lovaskih Srba, srpskih rezervista i oficira JNA i tek je u zatvoru iz spisa saznao da je pukovnik Subotić proveo noć sa Vikicom i da je Vikica potpuno naga, vrišteći, istrčala iz prostorije u kojoj je celu noć provela nasamo sa pukovnikom Subotićem, valjala se po travi i uopšte se nekontrolisano ponašala - o tome je saznao mnogo kasnije. A da je znao o tome dok je bio u Lovasu "sigurno je da bih, zbog moje lične čovečnosti, o silovanjima obavestio nadležne". O minskom polju: "Znao sam za postojanje minskog polja i postojanje karte tog minskog polja i znao sam da su neki Hrvati izginuli na minskom polju jer su dobrovoljno legli na mine"; "znao sam za minsko polje, pa to minsko polje je vojska postavila, karta minskog polja visila je na zidu kancelarije, svi iz lovaske vlasti su znali da su u tom polju sa detelinom postavljene mine, video sam kako Darko Perić odvodi lovaske Hrvate civile (a drugih i nije bilo!) ka minskom polju... (vidi - prethodni izveštaj), ali nije moje bilo da Perića zaustavim, a mogao sam da mu doviknem da to ne čini, ali nisam hteo, pa nisam ja te Hrvate vodio na mine, šta imam ja o tome nekog da obaveštavam, pa ja sam se već pakovao, pošto sam 19. oktobra odlazio iz Lovasa"; "Ništa ja o postavljenim minama nisam znao, niko mene ni o čemu nije obaveštavao, niko me ni za šta nije pitao, ja sam u Lovasu bio niko i ništa, tamo je bilo ''ma ko šiša potpukovnika Dimitrijevića'', da prostite gospođo predsedavajuća, pojma nisam imao da taj Darko Perić vodi nekakve Hrvate u minsko polje!" (svedočenje u trećem nastavku Glavnog pretresa, 9.VI - 13.VI 2008.g.).
Milan Devčić, policajac iz Lovasa, tokom suočenja sa potpukovnikom Dimitrijevićem: "Ispada da je tebe država školovala, dala ti ogromnu platu, JNA te poslala u Slavoniju i u sam Lovas, a ti ništa ne znaš, niko te ni o čemu ne pita, ni za šta te niko ne zadužuje, nemaš nikakvu obavezu da nešto znaš i o tome obaveštavaš nadležne, ni za šta nisi odgovoran, na kraju će biti da si postao potpukovnik samo zato da bi se kod vojnika raspitivao da li imaju šta da jedu i da brojiš hleb u kantini". Potpukovnik Dimitrijević: "Ja sam u Lovasu bio samo psihološka potpora onim vojnicima koji su zbog straha imali krizu i želeli su da pobegnu kući, pa da ih hrabrim da ostanu!" Milan Devčić: "Pričaj ti to nekom drugom!"
O postojanju zatvora u Lovasu: "Ne znam da li je i koliko zatvora bilo, da li su svi oni bili privatni, ništa o tome nisam znao i nisam hteo da znam, nije moje bilo da znam o zatvorima!" rekao je potpukovnik Dimitrijević.
U suštini, treći nastavak Glavnog pretresa protekao je u znaku minimiziranja ličnog učešća i odgovornosti i davanju većeg značaja svakom drugom optuženom.
Najviše su prozivani izvesni Tito, kapetan prve klase iz Zenice, kom niko nije znao ime i prezime i ostale važne podatke, pukovnik Subotić (neki su govorili da je potpukovnik, kapetan, kapetan I klase) a najčešće pominjano ime je general Lončar.
"Dobro. Pokušaćemo da dovedemo tog Lončara da svedoči i da vidimo da li on ima nešto važno da kaže", zaključila je predsedavajuća Pretresnog veća.
Sledeći Glavni pretres zakazan je za 9. septembar 2008. godine.
Persa Vučić