Saopštenje povodom 21 godišnjice genocida
Genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim S. Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne, logističko-finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske. Ovom prilikom podsećamo da je:
- Država Srbija prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde (2007.) proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
- U Haškom tribunalu je van razumne sumnje dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta.
- Državni vrh Srbije, zajedno sa zvaničnicima Republike Srpske, a uz pomoć Rusije, sprečio je juna 2015. godine donošenje Rezolucije o Srebrenici u UN.
- Paranoičan strah i pomahnitale reakcije čak i od reči genocid prisutne u javnosti Srbije, potvrđuju da, nažalost, opstaje ideologija koja je omogućila genocid; opravdavanje zločina i slavljenje zločinaca kao heroja vodi ovo društvo u još dublji moralni sunovrat.
- Žene u crnom i srodne organizacije više od decenije traže da se prizna genocid, 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici i da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo. Ignorisanje naših zahteva potvrđuje nedostatak političke volje i moralnog kapaciteta sadašnjih vlasti, ali i sponu između ideologije zločina i sadašnjih vlasti Srbije, kontinuitet moralnih i kulturnih obrazaca sa režimom pod kojim je izvršen genocid – državno organizovani zločin.
U okviru obeležavanja 21 godišnjice genocida u Srebrenici, Žene u crnom, uz podršku umetničkih kolektiva Multimedijalni centar Led art iz Novog Sada, Dah teatar iz Beograda, aktivistkinja i aktivista civilnog društva, organizuju:
10. jul 2016. od 19:30 do 20:30, na Trgu Republike u Beogradu scensku akciju „Srebrenica 8372“, koji se sastoji u:
- Instaliranju simboličkog/živog memorijala - nastavak izgradnje spomenika žrtvama srebreničkog genocida. To je čin nenasilne pobune protiv poricanja genocida u Srebrenici, kako na nivou države tako i društva, budući da su odbijeni su naši višegodišnji uporni zahtevi da se odobri izgradnja trajnog spomenika žrtvama genocida u Srebrenici u Beogradu. Ovim činom nastavljamo naše zalaganje za to da Srebrenica postane deo kolektivne memorije, čime bi se učinio značajan korak ka tome da Beograd i Srbija steknu status postgenocidnog grada i države.
- Iznošenje na javnu scenu cifre ubijenih – 8372 - u genocidu pokazuje razmere zločina i predstavlja uvažavanje sudski utvrđenih činjenica koje se u većinskoj javnosti Srbije uporno iskrivljuju/falsifikuju/umanjuju. To je istovremeno i poziv da se konačno prihvati činjenična istina, a pre svega da se poštuje dostojanstvo žrtava genocida.
11. jul – Solidarnost i odgovornost – odlazak na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenica, gde ćemo, zajedno sa porodicama žrtava srebreničkog genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava.
Beograd, 9. jul 2016.