Donosimo kratak izveštaj o aktivnostima Žena u crnom u navedenom periodu.
Ulične akcije: U ovom izveštajnom periodu organizovale smo jedanaest (11) akcija, a takođe smo aktivno učestvovale i u drugim uličnim akcijama:
- komemoracije/obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime
- feminističke, antifašističke, antiratne, antirasističke, antimilitarističke...
Komemoracije/obeležavanje važnih datuma zločina počinjenih u naše ime, kao i drugih zločina nad civilnim stanovništvom, tokom i nakon ratova, na prostoru bivše Jugoslavije:
Kruševac, 24. maj - ‘Pamtimo hrabri otpor žena Rasinskog okruga’
Udruženje žena ‘Pešćanik’ iz Kruševca i Žene u crnom iz Beograda obeležile su 22. godišnjicu protesta građanki i građana Rasinskog okruga protiv prisilne mobilizacije 1999. Akcija je održana 24. maja – Međunarodni dan ženskih akcija za mir i razoružanje.
Učesnice akcije su držale sledeće transparente:
- Pamtimo hrabrost žena Rasinskog okruga – Pamtimo ženski otpor prisilnoj mobilizaciji
- Žena hrabrost
- Pamtimo otpor žena – Sve za mir, zdravlje i znanje – ništa za naoružanje itd.
Tokom ove ulične akcije dvadesetak (20) aktivistkinja Udruženja žena Peščanik, Alternativnog centra za devojke i Žena u crnom bile su izložene verbalnim napadima i provokacijama ljudi koji su se predstavljali kao članovi Srpske radikalne stranke. Članovi pomenute stranke, koji su u isto vreme i na istom mestu, postavili štand i delili promotivni materijal su dobacivali i komentarisali: “Ružne ste”, “Sram vas bilo”, “Nije bilo genocida u Srebrenici”. Posebno su se uvredljivo obraćali aktivistkinjama Žena u crnom i Staši Zajović.
Osim dobacivanja, članovi Srpske radikalne stranke su gazili preko natpisa “Pamtimo otpor žena”, koji je kao poruka akcije, bio ispisan solju na betonu. Policajci su iz vozila, koje je bilo parkirano u glavnoj ulici, preko puta mesta događaja, izašli tek kada su im organizatorke zatražile da omoguće da se akcija, koja je uredno i na vreme prijavljena Policijskoj upravi Kruševac, izvede bez ometanja. Policajci su upozorili članove Srpske radikalne stranke da prestanu ometanje skupa.
Beograd, 17. jun - „Pamtimo žene silovane u ratu“
povodom 19. juna – Međunarodnog dana borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima, Žene u crnom i Autonomni ženski centar organizovale su Trgu Republike u Beogradu stajanje u crnini i ćutanju.
Tokom protesta izvedena je scenska akcija „Pamtimo žene Foče“: četiri aktivistkinje obučene u belom (simbol žalosti kod Bošnjakinja), raširile su belo platno, na kome je jedan aktivista ispisao crvenim sprejem reč Foča, potom su u polukrugu istaknuti sledeći transparenti:
- Pamtimo žene silovane u ratu
- U ratu u Bosni i Hercegovini silovano je preko 20.000 žena
- Pamtimo žene silovane u ratu u Bosni i Hercegovini
- Foča – mesto najmasovnijeg ratnog zločina silovanja
- Mapa seksualnih zločina u Foči: Sportska dvorana “Partizan”; Kazneno-popravni dom u Foči; Karamanova kuća u Miljevini; Buk Bijela, gimnazija u Foči...
- Foča – mesto najmasovnijeg ratnog zločina silovanja
- Država Srbija ne priznaje ratni zločin silovanja – Priznajte!
Protestu je prisustvovalo tridesetak (30) aktivistkinja i aktivista. Tokom protesta par prolaznika i prolaznica su aktivistkinjama dobacivali verbalne uvrede: „Jesu li to muslimanke? (policajcu) Kakve ste, ko bi vas silovao?“; „Ovo su Žene u crnom, one su protiv države.“
Foča (Bosna i Hercegovina), 19. jun “Pamtimo žene silovane u ratu u Bosni i Hercegovini”
povodom Međunarodnog dana borbe protiv seksualnog nasilja u ratu održana je u Foči komemorativni događaj u organizaciji ‘Udruženja žrtava Foča 92-95’. Generalna skupština UN proglasila je 2015. godine 19. jun za Međunarodni dan borbe protiv seksualnog nasilja u ratu. Tokom rata, iz Foče je prognano više od 20 000 Bošnjaka/kinja, u Foči je ubijeno preko 3000 osoba bošnjačke nacionalnosti, od toga je svaka treća žrtva žena; Foča se nalazi na samom vrhu ljestvice po broju silovanih žena; u Foči su silovane i djevojčice od kojih je najmlađa imala samo 11 godina itd.
U okviru ovog događaja organizovane su sledeće aktivnosti:
- Karamanova kuća u Miljevini, kod Foče (jedno od najpoznatijih mesta zatočenja žena i seksualnog ropstva žena u ratu); na kapiji je položeno cveće i ostavljen transparent Pamtimo žene silovane u ratu;
- Protest ispred sportske hale Partizan (kao jednom od brojnih mesta zatočenja i seksualnog nasilja nad ženama), položeno je cveće i odata počast svim zlostavljanim i ubijenim ženama u BiH. Ovom prilikom obratile su se: Halida Konjo Uzunović i Midheta Kaloper Oruli, Udruženja žrtava rata FOČA 92-95; Melika Mahmutbegović, potpredsjendica Federacije BiH; Staša Zajović, Žene u crnom koja je nakon obraćanja predala Udruženju žrtava Foča 92-95’ umetničke artefakte:
- ‘Mjesta zločina’ (memorijal/spomen-ploča posvećena silovanim ženama od 1992. do 1995. u Foči), koju je izradio vajar Dejan Jankov iz umetničkog kolektiva Art klinika iz Novog Sada; Mapa zločina u Foči koju je uradio Đorđe Balmazović Žole iz umetičkog kolektiva Škart iz Beograda, kao i veliko belo platno sa natpisom Foča – sa akcije 17. juna u Beogradu. To je doprinos ŽUC-a budućem memorijalu za koji se godinama zalaže Udruženju žrtava Foča 92-95’. Nažalost, dosadašnji napori nisu urodili plodom zbog opstrukcija opštinskih vlasti u Foči.
- Mirni hod ulicama Foče sa transparentima (od hale Partizan do Glavnog Trga);
- Stajanje na Glavnom trgu u znak sećanja na sve zlostavljane žene u BiH;
- Nastavak hoda gradom ka dvorištu Aladža džamije – druženje/susret.
U ovom događaju učestvovalo je oko dvesta osoba, kao i osam (8) aktivistkinja Mreže ŽUC-a, Autonomnog ženskog centra i Inicijative mladih za ljudska prava iz Beograda.
Beograd, 10. jul - „NIKADA NEĆEMO ZABORAVITI GENOCID U SREBRENICI!"
Žene u crnom su 10. jula 2021. godine, na 26. godišnjicu genocida u Srebrenici, na Trgu Republike u Beogradu, održale protest pod parolom “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici”.
U crnini i ćutanju izvedena scenska akcija “Srebrenica – ime genocida” koja se sastojala iz sledećih elemenata:
- Srebrenica – ime genocida – uvažavanje međunarodnih sudskih presuda, pobuna protiv sramnog preimenovanja genocida – centralni baner/transparent.
- 8372 – iznošenje na javnu scenu broja ubijenih u genocidu predstavlja uvažavanje sudski utvrđenih činjenica. Ovim činom simbolički upisujemo u kolektivnu memoriju ono što se poriče/falsifikuje/umanjuje u većinskoj javnosti Srbije – razmere genocida u Srebrenici.
- Solidarnost – Srebrenica – Žene u crnom – instaliranje simboličkog/živog memorijala jeste nastavak izgradnje spomenika žrtvama genocida, nakon što su odbijeni su naši višegodišnji zahtevi da se odobri izgradnja trajnog spomenika žrtvama genocida u Srebrenici u Beogradu.
- Činjenična istina o genocidu – koju većina ljudi u Srbiji ne želi da vidi, da zna ni da prihvati – sablasne figure denunciraju društvo moralnog sloma, zajednicu zombija; one umesto ćutanja i saučesništva, obelodanjivanjem odavno poznatih činjenica iskazuju saosećanje i solidarnost sa žrtvama – ovaj deo akcije izvelo je sedam aktivistkinja skroz obavijenih u crni til, kojeg se oslobađaju iznoseći na javnu scenu podatke o genocid u Srebrenici.
- Genocid u Srebrenici je izvršen uz direktnu podršku režima iz Srbije.
- Genocid u Srebrenici je izvršen od 11. do 22. jula 1995.
- U genocidu je ubijeno je 8.372 bošnjačkih muškaraca između 12 i 77 godina.
- Mesta masovnih egzekucija: Jadar, Cerska, Tišća, Grbavci, Orahovac, Pilica, Branjevo.
- U genocidu učestvovalo je preko 20.000 pripadnika srpskih oružanih formacija.
- Posmrtni ostaci ubijenih pronađeni su u preko 60 masovnih grobnica.
- Svi autobusi za deportacije su bili iz Srbije: 7. juli-Šabac, Strela-Valjevo, Raketa–Užice...
- Instaliranje Cvijeta Srebrenice – simbola masovnog stradanja ljudi, latice ovog cvijeta predstavljaju 11. juli 1995; to je simbol zajedničke borbe za dostojanstvo žrtava genocida
- Instaliranje simboličkog memorijala: na kamenu je uklesana cifra 8372 – kao znak nenasilne pobune protiv poricanja genocida u Srebrenici
I pre dolaska Žena u crnom, Trg Republike je okupirao veći broj pripadnika profašističkih organizacija. Žene u crnom su prijavile akciju policiji 25. juna 2021. Međutim, preko šezdeset fašista, neprekidno su ometali akciju, vređanjem, pretnjama...Oni su nosili mnoštvo slika i barjaka sa likom haškog osuđenika Ratka Mladića, zastave sa mrtvačkim lobanjama i ostalim fašističkim simbolima. Među njima bio je i Simo Spasić, predsednik Udruženja nestalih kidnapovanih Srba. Odmah smo pitale policajce kada je taj skup prijavljen, policajci nisu znali ili nisu hteli da nam kažu, iz čega bi se moglo zaključiti da postoji direktna povezanost režima i huliganskih/profašističkih grupa. Sve što je navedena fašistička skupina radila, bilo je izvođeno bez adekvatne intervencije policije...
Beograd, 11. jul „Paljenje sveća za žrtve Srebrenice“
komemorativni skup povodom 26. godišnjice genocida, održan je ispred Predsedništva Srbije u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, uz podršku Fonda za humaitarno pravo i Žena u crnom. U neposrednoj blizini održali kontraskup, profašističke organizacije su vređale aktiviste NVO, skandirali pesme u slavu R. Mladića, generala VRS koji je u Srebrenici pravosnažno osuđen u Haškom tribunalu zbog genocida u Srebrenici 8.juna 2021. na doživotnu u robiju. Policija je sprečila fizički kontakt NVO aktivista i profašista.
Feminističke, antifašističke, antiratne, antirasističke, antimilitarističke akcije...
Ceo izveštaj možete pročitati/ preuzeti u pdf formatu.