(izdanje Most art Jugoslavija, Zemun 2021)
(u okviru ciklusa One su se usudile: o znamenitim ženama)
Uvodničarka: Tanja Marković
Moderatorka: Staša Zajović
09. jun 2021. godine
U uvodu ovog razgovora, uz prisustvo autorke, govorilo se o njenom stvaralaštvu kao dramaturškinje, rediteljke i teoretičarke. Tanja Marković je naglasila, između ostalog, da je Zorica Jevremović jedinstvena među autorima/kama drama jer ona, istovremeno, uz dramaturški rad, daje i teorijske „didaskalije“ o njemu. „U tvoje vreme, ti si sama morala da pišeš jer te ne bi primetio niko iz mejnstrima“ rekla je Marković.
"Ja sam sve radila što niko nije radio“, reagovala je autorka knjige, zahvaljujući ŽUC-u na prilici da se o njenoj najnovijom knjizi govori i postavljajući pitanje o tome šta je to, u stvari, pozorišna javnost. Dragan Stojković, njen izdavač, opisao je okolnosti pod kojima je knjiga priređena i štampana, na jedan već dugo nepraktikovan način-zahvaljujući prenumerantima.
Staša Zajović je zatim pročitala nekoliko delova iz recenzije za ovu knjigu, Milene-Minje Bogavac, koji se odnose ne "umetnost konfrontacije" i "pluralitet javnosti". Zajović je primetila da autorka „prezire građanski teatar“ i da se zalaže za „drugačije institucije“. „Najvažnije mesto moći danas je na margini i u Njujorku i svuda“, rekla je Zajović. Ona je dodala da Zorica Jevremović u ovoj knjizi, u posveti četvrtoj drami ("Pomrlice"), „odaje priznanje svojim drugaricama“, kao i da je odavanje priznanja jedne drugoj u skladu sa feminističkim kodeksom: „Imamo na koga da se naslonimo“.
„Minja je mogla da napiše da je nešto ranije postojalo, ali ona je rekla da je to prvi put. Nismo svi isti“, komentarisala je autorka.
Miloš Urošević je skrenuo pažnju prisutnima na neke delove u dramama Jevremovićeve, ističući kao interesantna i dva glavna mesta na kojima su se drame izvodile: Psihijatrijsku kliniku Dr Laza Lazarević i Autonomni ženski centar kao mesta na kojima pozorište dobija svoju izrazitu ulogu jer su i glumci tu oni koji svojim životima već stvaraju dramsku radnju. Urošević je delove iz drame „Šaputave devojke-Šaputave devojke II“ nazvao „himnom feminizma“ („Biti spremna na sve...“).
Jevremović je onda primetila da LGBT populacija nije smatrala da su njene drame od značaja za njih, iako je napisala dramu o ljubavi između dve žene.
Urošević je komentarisao i četvrtu dramu u knjizi, poredeći žensku solidarnost sa onim „gelenderom“ (mestom oslonca) o kojem govori Hana Arent.
Tanja Marković je skrenula pažnju na dramu "Kopile" (koja nije u pomenutoj knjizi), o kojoj je Zorica Jevremović govorila u intervjuu Monitoru. Ona je komentarisala i da autorka na neobičan način koristi mitološke teme i likove, kao i "antički stil pisanja". Jevremović je u vezi sa svojim literarnim postupkom i načinom iščitavanja i postavljanja na scenu njenih drama, pomenula i važnost fusnota, a Marković je kao bitne naglasila i načine na koji autorka koristi gradski prostor kao scenografiju, a i kako je pokazala da "pozorište može biti i sa ljudima iz kvarta".
„Zorica reaguje na stvari u trenutku kada se one dešavaju. To je prisutnost koja ostavlja veliki trag i unosi promenu“, rekla je Ljubica Beljanski i dodala da su knjige kao ova koja je povod za razgovor, važne „jer su svedoci koji ne mogu da se izbegnu“. Drama „Šaputave devojke“, po Beljanskoj, upravo pokazuje tu snagu uvlačenja u dramsku radnju i dok se samo čita tekst, pa ostaje osećaj prisutnosti dramskom činu: „ Tako da sam ja dugo mislila da sam i gledala dramu, bila sam sugurna, iako je nisam gledala“.
Staša Zajović je istakla još jednu karakteristiku dramske poetike ove autorke i nazvala je "izumiteljkom novih riječi" koje su, kako je rekla, toliko osobene da se mogu zvati "zoricizmima"...
U nastavku razgovora sa Zoricom Jevremović, najviše je bilo reči o njenom analitičkom tekstu o „dogovornom pozorištu“ ("Pozorišne političke fabrike", ranije objavljen u Republici br. 468-469, 2010), o promeni koju je ona lično doživela 1968. godine kada je „sišla sa Dedinja“, o razlazima sa prijateljima i kolegama 90-tih...
"Nemojte nikad tumačiti van konteksta. Ljubišu Ristića sam najviše volela, pa sam se „skinula“. Nismo svi stalno isti ni prijatelji, ni deca..."
Nastasja Radović