(nastavak teme o Holokaustu)
Uvodničarka: Tanja Marković
Moderatorka: Staša Zajović
01. februar 2022. godine
Psihološkinja Tanja Marković, u svom podrobnom uvodu, predstavila je život i delo bečkog psihijatra i neurologa, dr Viktora Frankla, osnivača logoterapije. Ona je, navodeći i niz detalja iz Franklove biografije, naglasila da se logoterapija svrstava u treću vrstu psihoterapije-egzistencijalističku, dok se prvim dvema smatraju psihoterapije proizašle iz psihoanalize Sigmunda Frojda i individualne psihologije Alfreda Adlera.
Marković je napomenula da se ona na studijama psihologije na Filozofskom fakultetu BU susretala sa Franklovim učenjem jedino na predmetu mentalne higijene, ali ne i na drugima.
Viktor Frankl (1905-1997) je logoterapiju („logos“ je ovde u značenju „smisao“), koncipirao i na svojim logorskim iskustvima jer je, kao Jevrejin, proveo tri godine u četiri nacistička koncentraciona logora, od kojih je jedan bio i Aušvic.
U knjizi „Zašto ste niste ubili“ (izd. Kontrast 2019) koju je ubrzo po izlasku iz logora napisao, kako sam svedoči, za devet dana, Frankl iznosi svoju analizu ponašanja ljudi u ekstremno teškim uslovima života u konclogorima, gradirajući njihovo stanje u tri faze (šok, apatija i postlogorsko prilagođavanje). Veran svom shvatanju naučnog pristupa i analize, Frankl ne idealizuje reakciju logoraša (a ni sebe samog) na dehumanizaciju logorskog postojanja, ali primećuje da je jednom broju njegovih sapatnika pomogla jedna vrsta anticipacije moguće budućnosti ako se logor oslobodi. On opisuje i svoje „vizualizacije“ te budućnosti i smatra to jednim od momenata ostvarenja unutrašnje slobode. Izbor i sloboda su jedne od osnovnih kategorija na kojima on bazira svoju logoterapiju kao „nalaženja smisla“ ne samo u ciljevima čije nam dostizanje obećava mogućnost budućnosti već i u samoj patnji koja se svakodnevno živi u logorskoj sadašnjosti i postlogorskom životu punom gubitaka.
Frankl, rekla je Tanja Marković, uvodi i kategoriju odgovornosti. „ Ne pita čovek za smisao života, već život njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. Životu može odgovoriti jedino ako odgovara za svoj život tako što će biti odgovoran. Logoterapija u odgovornosti vidi pravu suštinu čovekova egzistencije“, citirala je Frankla.
U veoma zanimljivom dijalogu koji je usledio posle uvoda o Franklu i njegovom delu, učesnice i učesnici ovog Kružoka su komentarisali postavke i tehniku logoterapije, u dosta podeljenim stavovima. Većina je, naime, pročitala knjigu ili njene najvažnije delove, pa je bilo i onih koji su očekivali da im ona pruži i nešto što bi bio „recept“ i za njihove lične probleme. Razgovaralo se i o iskustvima aktivistkinja ŽUC-a u radu sa ženama žrtvama rata 90-tih, posebno o tome da one nisu pokazale veću spremnost da govore o međusobnim odnosima. Mnoge od njih, a neke posebno, uspele su da nađu smisao u svojoj patnji, bilo u nekim jasnim ciljevima vezanim za potragu za njihovim najbližim, u prihvatanju patnje kroz religioznost ili, što je i najređe, u sublimaciji te patnje kroz borbu da se solidarno ide ka boljoj budućnosti.
Aleksandar Kraus nas je, u svom komentaru, vratio u našu sadašnjost i moguću budućnost, stavom da bi mi trebalo da se danas bavimo i svojim ciljevima, kroz Franklove kategorije slobode, odgovornosti i smisla.
Nastasja Radović