Uvodničar: Dr Neven Cvetićanin, Institut društvenih nauka-Beograd
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 22
13.04.2022. godine
Na ovu temu, rekao je dr Neven Cvetićanin, nema jednostavnog niti brzog odgovora. Zato joj je on, kako je rekao u uvodu svog izlaganja, pristupio kao naučni istraživač, svestan da jedino multidisciplinarni pristup može tretirati tako zahtevnu temu kao što je Istorijska i geopolitička dimenzija rata u Ukrajini.
U svojoj analizi, Cvetićanin se oslanjao kako na Hegelovu filozofiju istorije koja pokazuje ciklične procese kao i na Marksa i Spinozu, Ernesta Kasirera, Klod Levi Strosa, tako i na jedan broj teoretičara i „praktičara“ tzv. real-politike-Henrija Kisindžera, Zbignjeva Bžežinskog, Rišeljea, Napoleona, Oktavijana Avgusta...
„Ja sam i strukturalista. Svi smo mi neka struktura.I pojedinci...Čovek je uvek u društvu i društvenoj dinamici... Pojedinac je samo vrh ledenog brega. Svi smo mi deo neke strukture.“ Cvetićanin je, odmah na početku, rekao i to da smatra da je ova-2022. godina rizičnija po svet nego 1962 - kada je izbila Kubanska raketna kriza.
Glavna teza izlaganja Nevena Cvetićanina je Hegelovo razumevanje cikličnog toka istorije („Kod Hegela imamo sve!“), tako da posle mirnog perioda dolazi dekadencija a onda i kriza koja može proizvesti ratove. „Ja se više slažem sa Kisindžerom nego sa Fukujamom. Istorija nema kraja. Ratovi su prirodna pojava“. Zatim je uvodničar ovu šemu primenio na period Moderne koja je, kako je rekao, shvatila da je znanje moć ali i dovela do sukoba „dva pogleda na svet“ (katolicizma i protestantizma) i Tridesetogodišnjeg rata u Evropi (1618-1648) kada, kako je rekao, „ratuju svi protiv svih“...Završetak ovog višedecenijskog rata obezbeđuje Vestfalski mir, što, prema Cvetićaninu, pokazuje ispravnost teorije ciklične dinamike istorijskih zbivanja.
Sličan razvoj istorijskih događaja pokazaće i na primeru Francuske revolucije i perioda pre i posle nje. Iako ne pridaje veliki značaj niti odlučujući uticaj tzv. istorijskim ličnostima (jer one su samo „poslovođe“ Hegelovog svetskog duha), Cvetićanin ih deli na tri grupacije: one koji su stvaraoci (Rišelje, Mazaren, Luj XIV), one koji su destruktivni (Hitler, Napoleon III) i one koji su bili i državnici i rušitelji (Napoleon-do Tilzitskog mira državnik a posle destruktor).
„Nakon svih ratova, geostrategije i geopolitike, nastupaju džentlmenski dogovori“ naglasio je Cvetićanin i u prilog ovog stava, dao više istorijski relevantnih primera. U vezi sa raspadom SFRJ i događajima u Ukrajini o čemu se sada prave paralele, rekao je: „Mi nismo bili završetak događaja već 'avangarda' onog što se dešava na istoku Evrope. Balkan će biti samo jedna mala epizoda“. Cvetićanin dalje smatra da je rat u Ukrajini jedan od „proxy“ ratova, gde se ratni obračuni moćnih dešavaju na teritorijama trećih zemalja. On ne samo Ukrajinu već i Rusiju smatra delom takvog rata koji se, po njemu, u stvari vodi između SAD i Kine. „Sve ide u korist Kine. Jer roba ide...“
Neven Cvetićanin je prikazujući pojavu i efekte globalne finansijske krize 2007-2008. godine, označio taj momenat kao početak nove svetske političke dinamike u kojoj akteri pokušavaju da se „što bolje pozicioniraju“. U vezu sa tim dovodi i Arapsko proleće, rat u Siriji i u Ukrajini kao „početak novog tridesetogodišnjeg rata“.
„U politici činite ono što morate i ono što možete. Daleko smo od mira. Rat se tek zahuktava““, smatra Cvetićanin. Mišljenja je da je cilj Rusije da pred „novi mir“ za kojim će doći i „nova normalnost“, za sebe izbori što je moguće bolju pregovaračku poziciju. Uz tvrdnju da „svaka država ima svoju stratešku kulturu“, uvodničar je dodao da je kineska strateška kultura - strpljivost.
„Rat u Ukrajini je epizoda novog tridesetogodišnjeg rata. Mi politički nismo izašli iz 20.veka. Mi smo još u dugom 20. veku. Ovo je nova epizoda raspada SSSR-a. Sledi nam hladni rat. Za Rusiju je pitanje: hoće li se kvalifikovati za novu Jaltu?“
General Blagoje Grahovac je skrenuo pažnju na to da u svetu postoji oko dvesta triliona dolara svetskog duga: „Nemoguće je riješiti problem bez revolucije. Na sreću, revolucija se dešava u državama a ne planetarno. Desiće se ponovo u nekim državama.“
Dodao je i da nema dilemu da će se desiti partnerstvo SAD i Rusije „jer se radi o budućnosti planete“, ali smatra i da će Rusija dugo ostati „zaglavljena“.
Nastasja Radović