Zene u crnom
INFORMACIJA PDF Štampaj E-pošta

o ročištu u Višem sudu u Beogradu 3. aprila 2015. u okviru postupka po zahtevu za rehabilitaciju Draže Mihailovića

Predstavnice/ci Žena u crnom, Saveza antifašista Srbije, Učitelja neznalice i Kulturnog centra Rex prisustvovali su roćištu u Višem sudu u Beogradu, u okviru postupka rehabilitacije Draže Mihailovića. U ime ovih organizacija, zajedničku Informaciju o ročištu 3 aprila o.g., pripremio je Nebojša Dragosavac, predstavnik Saveza antifašista Srbije, U nastavsku sledi tekst:

„Suđenju je po drugi put prisustvovao i Vojislav Šešelj. Pre početka, od ulaska u salu, on je u svom stilu, stavio do znanja da je prisutan. Bio je umereniji nego inače, a stekao se utisak da je služba obezbeđenja dobila instrukcije da ne zaoštrava atmosferu. Vojvoda je se grupom mladih telohranitelja zaposeo centralno mesto u prvom redu. Nisu ustajali na početku i kraju zasedanja suda, što predstavlja nepoštovanje suda i nalaže preduzimanje odgovarajućih mera, ali svi su preko toga prešli ćutke. Nekoliko sedišta desno od Šešelja, takođe u prvom redu, sedeo je Aleksandar Karađorđević. Ugledavši u prostoru iza ograde namenjenog publici Olivera Antića, Šešelj je vrlo glasno komentarisao da zna čoveka. Antić mu je prišao, pozdravili su se, moglo bi se reći srdačno, uz obostrane osmehe i nastavili dijalog i kada je Antić otišao u prostor namenjen ucesnicima u postupku. Njihove reči nisu se mogle čuti ali su obojica delovali dobro raspoloženi.

U sali je bilo popunjeno približno tri četvrtine mesta, ostalo je slobodno bar 60 do 70 sedišta. U toku postupka, bilo je dosta onih koji su napustili salu. Publika je pripadala različitim generacijama – od vrlo mladih („klinaca“), ljudi srednjih godina do pripadnika starijih generacija među kojima su bili i oni koji su bradom i naočarima promovisali „Dražin stil“. Utisak je bio da je u publici bilo i popova.

Već na samom početku, Oliver Antić je razvijao tezu da nije u pitanju krivični već vanparnični postupak koji dozvoljava ležerniju atmosferu, te je u skladu s tim tražio da zastupnici predlagača ne stoje dok govore. Predsedavajući sudskog veća je to glatko odbio.

Antić je zatim osporavao pravo da javni tužilac bude umešač u postupku: „Tužiocu je mesto ili u publici, ili na našoj strani“. Učešće tužioca kvalifikovao je kao nastojanje da se odugovlači postupak što onemogućava suđenje u razumnom roku, te će predlagači morati da koriste sva pravna sredstva uključujući i obraćanje međunarodnom ptravosuđu. Predsedavajući sudija je na to reagovao u smislu: “Vaše je pravo da koristite sva pravna sredstva ali nije umesno da unapred najavljujete...“

Naglašavajući još jednom da je „ovo građanski, a ne krivični postupak“ Antić se prepotentno obraćao sudiji: „Ja to znam mnogo bolje od vas...“ Antić i advokat insistirali su na tome da nije potrebno utvrđivati činjenice, koje u ovom postupku nisu bitne već je bitna samo pravna strana, to jest da li je suđenje Mihailoviću bilo po pravnim pravilima ili ne. Sudija je navodio zakonske odredbe i dao nalog da se pristupi emitovanju tonskih zapisa sa suđenja Draži Mihailoviću. Prvi insert u trajanju od 23 minuta odnosio se na svedočenje o susretu Draže sa Nedićem u Ražani posle koga je usledila od strane Nedića isporuka četnicima oružja i municije. U prostoru za publiku ovi zapisi su se jako loše čuli.

Predlagači su osporavali svrsishodnost slušanja tonskih zapisa jer je „sve dobro poznato“. Sudija je prihvatio da je to teško slušati i tražio i dobio saglasnost da se, zbog zapisnika, emituju samo segmenti od po minut-dva svih predviđenih tonskih zapisa, što je i učinjeno.

Potom je predsedavajući sudija zaključio da se postupak nastavlja 28. aprila u 11 časova, kada će biti saslušan svedok (stražar koji je čuvao Dražu Mihailovića), s tim što će naknadno biti odlučeno da li će ročište biti javno ili zatvoreno za javnost. Antića je pitao za dužinu završne reči, a ovaj odgovorio da ima napisanih 60 strana, ali da će to sažeti na dvadeset i uklopiti se u dva sata. Sudija je zatim odredio ročište na kome će biti data završna reč zastupnicima za 12. maj u 9 časova i nagovestio da će odluka biti doneta 14. maja u 11 časova.

Predlagači su još jednom potezali priču o odugovlačenju postupka, a sudija im je riternirao tvrdnjom da on i Veće sude i u mnogim drugim postupcima, da to rade i u poslepodnevnim časovima i da postoji nešto što se zove plan suđenja, te da se o tome ne raspravlja“.

 
Ženska mirovna grupa feminističko-antimilitarističke orijentacije PDF Štampaj E-pošta

od početka svog rada (9. oktobar 1991. godine)

ČINI VIDLJIVIM NENASILNI OTPOR - militarizmu, ratu, seksizmu, nacionalizmu – ukratko, svim vidovima nasilja i diskriminacije nad ženama i svim drugačijima i različitima u etničkom, verskom, kulturnom, seksualnom i ideološkom pogledu – do sada smo organizovale preko 1500 mirovnih akcija na ulici (protesta, performansa, kampanja...);

STVARA MREŽE ŽENSKE SOLIDARNOSTI, MIROVNE KOALICIJE I SAVEZE - protiv svih patrijarhalnih politika kontrole nad ženama, svih vidova etničke homogenizacije, izvan svih državnih, etničkih granica i podela, u cilju prevencije sukoba, rešavanja sukoba putem dijaloga a pre svega podsticanjem aktivnog učešća žena u izgradnji mira, u mirovnim procesima, demilitarizaciji - pokrenule smo Međunarodnu mrežu Žena u crnom, organizovale deset skupova te mreže; pokrenule smo Žensku mirovnu mrežu - Mrežu žena u crnom u Srbiji; aktivne smo članice brojnih međunarodnih mirovnih mreža; za takav rad dobile smo brojna međunarodna priznanja (među ostalima i prvu milenijumsku nagradu za mir UNIFEM-a, specijalizovane agencije UN-a), a više puta smo bile nominovane za Nobelovu nagradu za mir;

PERMANENTNO ZAHTEVA SUOČAVANJE S PROŠLOŠĆU - odgovornost za rat i ratne zločine, kako izručivanje svih osumnjičenih za ratne zločine Haškom tribunalu, tako i moralnu i političku kolektivnu odgovornost i to putem uličnih akcija, apela, peticija, kampanjama, prisustvom komemoracijama, seminarima, konferencijama;

STVARA ŽENSKU ALTERNATIVNU ISTORIJU/UPISIVANJEM DRUGIH I RAZLIČITIH U ISTORIJU - putem obimnog izdavačkog rada (deset knjiga u ediciji „Žena za mir“, mnoštvo monografija, mirovnih agendi, kalendara, hrestomatije, ukupno preko pedeset naslova);

ORGANIZUJE PERMANENTNU MIROVNU EDUKACIJU - putem seminara, radionica, treninga o feminizmu, pacifizmu/antimilitarizmu, nenasilju, interetničkoj/interkulturnoj solidarnosti, reproduktivnim pravima, alterglobalizaciji - dosada smo održale više desetina međunarodnih konferencija, mnoštvo seminara, na stotine radionica, itd;

ZAHTEVA DEMILITARIZACIJU I RAZORUŽANJE - putem potpunog priznavanja svih vidova prigovora savesti mirovnom edukacijom, kampanjama, akcijama građanske neposlušnosti, itd.

 

© 2006-2012. Zene u crnom. Sva prava zadrzana.
Designed by e-Srbija
 
Štamparija Proof