Ženski mirovni pregovori - Kosovo

KOSOVO: pregled aktivnosti Žena u crnom od 1991. do danas

Ženska politika mira / Politika paqësore e grave

Preporuke Žena u crnom u vezi budućeg statusa Kosova

Razgovori o Kosovu


Informacija o dogovoru sa Mrežom žena sa Kosova:

- koordinatorka Kosovske ženske mreže ( Igballe Rogova ) i predstavnice Žena u crnom ( Staša Zajović, Jovana Vuković i Vera Marković ) susrele su se 1.03.2006 u Beogradu u okviru regionalnog sastanka švedske fondacije Kvinna till Kvinna da bi razgovarale o političkoj situaciji u Srbiji i pitanju bezbednosti, izgradnje mira u regionu i učešću žena u ovom procesu;

- tom prilikom razgovarale smo o budućoj saradnji – zajedničkim skupovima / okruglim stolovima, na kojima bi razgovarale o feminističkom shvatanju bezbednosti, učešću žena u izgradnji mira i mirovnim pricesima i organizovale paralelne ženske pregovore na kojima bi komentarisale i kritikovale stavove i zaključke zvaničnih ( srpskih i kosovskih) pregovaračkih timova;

- koordinacioni odbor Kosovske ženske mreže, na sastanku održanom u Prištini, složio se sa predlogom o zajedničkom radu dve mreže, Kosovske ženske mreže i Mreže žena u crnom iz Srbije;

- obe mreže organizovaće timove za praćenje / monitoring, koji će održavati redovne konsultacije i sastanke u skladu sa predloženom ženskom mirovnom platformom o pregovorima o statusu Kosova;

- naša saradnja biće zasnovana na stalnom kontaktu, obaveštavanju i razmeni mišljenja između aktivistkinja i ekspertkinja iz Prištine i Beograda

Staša Zajović
Kordinatorka Žena u crnom
Beograd 7.03.2006



Nismo odlučivale o ratu - hoćemo da odlučujemo o miru!
Ženska mirovna platforma za pregovore o statusu Kosova

I Šta smo radile tokom rata?
U svim ratovima u XX veku, civilno stanovništvo, a pre svega žene i deca su najveće žrtve. To se i desilo tokom sukoba na Kosovu: kako tokom politike policijskog i vojnog terora srpskog režima nad albanskim stanovništvom, vojne intervencije NATO-a, kao i u periodu nakon dolaska međunarodnih trupa kad je nasilju najviše izloženo nealbansko stanovništvo.
Međutim, žene nisu samo žrtve rata, nacionalističko-militarističkih politika. Žene su pokretale skoro sve mirovne akcije i inicijative na prostoru bivše Jugoslavije. Uprkos preprekama, aktivistkinje civilnog društva a posebno feminističko-pacifističkih mreža kao što su Žene u crnom, održavale su ne samo stalne kontakte već i pokretale zajedničke akcije protiv rata, gradile mreže solidarnosti i uzajamne podrške.

II Šta se dešava nakon rata?
Nakon završetka ratova na prostoru bivše Jugoslavije, aktivistkinje civilnog društva i dalje su najprisutnije u procesima izgradnje mira, pomirenja i uopšte u procesima tranzicione pravde. Aktivistkinje za mir i ženska ljudska prava iz Srbije i Kosova neguju i u postkonfliktnom periodu odnose solidarnosti i uzajamne podrške.
Nažalost, u svim državama bivše Jugoslavije žene i dalje imaju marginalnu poziciju. U nekim državama, kao što je Srbija, braniteljke ljudskih prava i aktivistkinje za mir koje se zalažu za ozbiljno suočavanje sa zločinačkom prošlošću, izložene su ne samo institucionalnoj represiji već i demonizaciji u javnom mnjenju.

III Kakav je status žena u mirovnim procesima i misijama?
Na međunarodnom nivou, žene su vidljive skoro isključivo kao žrtve rata, kao pasivni objekti nacionalizma i militarizma. Kao akterke mira, kao pokretačice mirovnih inicijativa, skoro su sasvim nevidljive.
To potvrđuje i sastav mirovnih misija svuda u svetu i naravno, na Kosovu. Žena nema na visokim pozicijama moći u UNMIK, KFOR, OSCE i drugim međunarodnim telima i institucijama.
U sadašnjim pregovorima o statusu Kosova žene su prisutne samo kao „ukras“ – u obe delegacije učestvuje samo jedna žena. Ova činjenica uz rastuće nacionalističke otpore pregovorima, barem u Srbiji, čini još neizvesnijim, ranjivijim i nedemokratskim ove mirovne pregovore.

IV Od čega polazimo u ženskoj platformi za mirovne pregovore o statusu Kosova?

- Ljudska prava, a posebno ženska ljudska prava, kvalitet života individua iznad su teritorija i granica – pravo na samoopredeljenje za nas žene podrazumeva kontrolu nad vlastitim životom, telom, umom; pravo na integritet i autonomiju (ekonomsku, političku, moralnu, emotivnu, seksualnu); kao aktivistkinje civilnog društva, kao feministkinje i pacifistkinje podržavamo pravo na samoopredeljenje koje podrazumeva viši stupanj slobode i prava svih građanki i građana – podržavamo pravo na samoopredeljenje koje odbacuje svaki vid etničke homogenizacije i isključivosti; odlučno se zalažemo za odvojenost crkve od države, a to znači da verske zajednice ne mogu odlučivati o državnim pitanjima, o obrazovnom ili zdravstvenom sistemu. Pravo na samoopredeljenje ne sme da ugrozi nijedno od do sada stečenih prava. Običajno pravo koje najviše ugrožava ženska ljudska prava ne sme da bude rehabilitovano u ime očuvanja „kulturnog identiteta“ nezavisno od toga da li se radi o većinskim ili manjinskim verskim zajednicama.
- Ljudska prava a posebno ženska ljudska prava su iznad državnog suvereniteta: sve države potpisnice međunarodnih dokumenata o ljudskim pravima na prvo mesto moraju da stave interese građanki i građana a ne država.
- Ljudska bezbednost je iznad suvereniteta država: to podrazumeva bezbednost građanki i građana (ekonomsku, političku, ličnu, zdravstvanu, itd.), poštovanje ljudskih a posebno ženskih ljudskih prava; sankcionisanje svih vidova nasilja nad ženama, kako na privatnom tako i na javnom planu; demilitarizaciju na svim nivoima; ljudska bezbednost podrazumeva potpunu saradnju sa Haškim tribunalom, kažnjavanje svih koji su počinili zločine u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i zahtev za odgovornošću pre svega onih koji su počinili zločine u naše ime a potom i svih ostalih.
- Pravo i obaveza da učestvujemo u mirovnim procesima, utičemo na mirovne pregovore: jer kao žene plaćamo najvišu cenu rata, militarizma i svih vidova nasilja; jer kao građanke imamo pravo da zahtevamo da nam država u kojoj živimo i međunarodna zajednica polažu račun o načinu trošenja sredstava - to je novac svih građana/nki i imamo pravo i obavezu da zahtevamo da bude uložen u mir, razvoj i blagostanje a ne u rat: zahtevamo od svih relevantnih faktora međunarodne zajednice da ženska ljudska prava smatraju ključnim međunarodnim pitanjem i da nas priznaje i uvažava kao subjekte mira.

V Šta zahtevamo od mirovnih pregovora o statusu Kosova?

- Poštovanje Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti OUN „Žene, mir, bezbednost“;
- Učešće žena u pregovorima o statusu Kosova;
- Priznavanje i uvažavanje ženskih mirovnih inicijativa vezanih za pregovore o statusu Kosova;
- Transparentnost pregovora;
- Praćenje/monitoring mirovnih pregovora u vidu evaluacija od strane ženskih mirovnih mreža (Srbije i Kosova) – u tu svrhu predlažemo zajednički tim sastavljen od ženskih mirovnih mreža Kosova i Srbije koje će održavati stalne susrete, konsultacije, i u skladu sa gore navedenim principima procenjivati tok pregovora, obaveštavati javnost o tome. U delegaciju će biti uključene i pravne ekspertkinje bliske ženskim mirovnim mrežama.
- Podršku od ženskih međunardnih mreža za našu platformu;
- Priznanje i uvažavanje od strane relevantnih faktora međunarodne zajednice – ne kao „dopune“ ili „ukrasa“ u mirovnim pregovorima već kao veoma važnim faktorom u mirovnom procesu i mirovnim pregovorima.

VI Kome se obraćamo?

- Savetu bezbednosti OUN
- Generalnom sekretaru OUN Kofiju Ananu
- Specijalnom predstavniku i šefu UNMIK Sorenu Jesenu Petersenu
- Specijalnom izaslaniku UN za pregovore o budućem statusu Kosova Martiju Ahtisariju
- Srpskom pregovarackom timu
- Albanskom pregovaračkom timu
- OSCE
- EU
- Kontakt grupi
- Evropskoj komisiji

Beograd, 1 mart 2006.

Žene u crnom Beograd
Mreža Žena u crnom u Srbiji


Štampa   El. pošta