Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Uvek neposlušne, i dalje na Ulicama...

Žene u crnom – 30 godina otpora

9. oktobra 1991. godine prvi put smo izašle na ulice Beograda – tada smo započele nenasilni otpor ratu i politici srpskog režima. Do sada smo organizovale oko 2 500 akcija na ulici. I dalje smo na ulicama...
Žene u crnom/ŽUC su aktivistička grupa i mreža feminističko-antimilitarističke orijentacije, koju čine žene, ali i muškarci različite generacijske i etničke pripadnosti, obrazovnog nivoa, socijalnog statusa, životnih stilova i seksualnih izbora.

Pročitajte više...

Ne u naše ime, ne s našim novcem


Povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena
Na međunarodnom skupu "Globalizujmo feminizam i antimilitarizam" održanom u Beogradu, od 26-28. decembra 2003. godine, u organizaciji Žena u crnom, dogovoreno je da se pokrene ova međunarodna inicijativa.

Šta zahtevamo?

  • da nadležni organi u državama u kojima živimo ne šalju vojne jedinice u tzv. mirovne misije u Irak;
  • da se ogromna sredstva koja svaka od država mora platiti za slanje vojnih jedinica u tzv. mirovne misije preusmere u civilno-razvojne svrhe: u zdravstvo, obrazovanje, skloništa za zene žrtve nasilja, za pomoć civilnim inicijativama u zaraćenim područjima, posebno u Iraku;
  • da države u kojima živimo ne oklevaju, pod bilo kakvim izgovorom, da Haškom tribunalu isporuče sve osumnjičene za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije; zahtevamo da se haškim pritvorenicima i njihovim porodicama ne plaćaju troškovi odbrane iz budžetskih sredstava;
  • da države u kojima živimo ne potpišu bilateralni sporazum o neizručivanju građana SAD-a Međunarodnom krivičnom tribunalu (MKS) odnosno da takve sporazume, ukoliko su potpisani, ponište;
  • da države u kojima živimo proglase vojnu neutralnost, dakle da se ne priključuju nikakvim vojnim savezima; da ne učestvuju ni u kakvim vojnim operacijama, kako u onima koje pokreće NATO, tako ni u drugima.

Zašto ovo zahtevamo? Zašto pokrećemo ovu mirovnu inicijativu?

  • Zato što smo, kao žene, uvek plaćale najvišu cenu rata, militarizma, nasilja - to smo iskusile u ratovima u prethodnoj deceniji na ovim prostorima i znamo da u svim ratnim i poratnim područjima žene najviše trpe posledice rata i militarizma;
  • zato što, kao građanke, imamo pravo da zahtevamo da nam država polaže račun o načinu trošenja sredstava: to je novac svih građanki i građana i nećemo da naš novac služi za proizvodnju smrti i nasilja, već zahtevamo da se on upotrebljava za izgradnju mira, za razvoj i pomoć civilnom stanovništvu;
  • zato što, kao aktivistkinje globalnog mirovnog pokreta i globalnog civilnog društva, znamo da se mir ne postiže oružjem, da se oružjem terorizam ne smanjuje već pojačava i da se tako proizvodi dalja militarizacija;
  • zato što se radi o kršenju međunarodnog prava, budući da operacije u Iraku nije odobrio Savet bezbednosti OUN;
  • zato što smatramo da integracija država u kojima živimo ne mora da ima vojno-militaristički karakter već isključivo miroljubiv karakter a da bi uključivanje u vojne saveze, nakon decenije ratova i stradanja značilo samo produžavanje nasilja;
  • zato što je isporuka svih osumnjičenih za ratne zločine Haškom tribunalu ne samo moralni imperativ, već i preduslov pravednog mira i pomirenja na ovom prostoru;
  • zato što, kao aktivistkinje globalnog pokreta za ženska ljudska prava, odbacujemo selektivnu pravdu, zahtevamo globalizaciju kažnjivosti; zato što smo protiv svakog rata a za kažnjavanje svih koji su počinili ratne zločine, bez obzira kojoj naciji i državi pripadali - SAD-u, Srbiji, Ruandi, Kolumbiji, Rusiji, kao i zato što potpisivanje bilateralnog sporazuma o neizručivanju MKS američkih građana predstavlja politiku sile, hegemonije, diktata i nepravde.

Kome upućujemo ove zahteve? Kome se obraćamo?

  • Parlamentima i drugim institucijama država u kojima živimo,
  • celokupnoj javnosti: medijima, civilnom društvu, svim nevladinim organizacijama, političkim partijama sa zahtevom da podrže ovu inicijativu i da joj se priključe,
  • međunarodnim mrežama protiv rata, za mir, ljudska prava, ženska ljudska prava, demokratiju, svim građankama i građanima.

Kako će se odvijati realizacija ove mirovne inicijative?

  • Nakon slanja inicijative svim navedenim činiocima i kampanje pridruživanja našoj inicijativi, zahtevaćemo da parlamenti država u kojima živimo prime ženske delegacije 8. marta 2004.
  • Za nas, aktivistkinje feminističkog, internacionalističkog, antifašističkog, alterglobalističkog ženskog mirovnog pokreta, pokreta, 8. mart je važan istorijski datum u kojem organizujemo mnoštvo akcija obelodanjujući našu globalnu žensku solidarnost, povezanost i međuzavisnost sveta i događaja u njemu i organizujući nenasilne akcije protiv svih vidova nepravdi i diskriminacija.

    Pokretačice inicijative:
  • Žene u crnom, Beograd; Ženski centar, Leskovac (Srbija)
  • Žene u crnom, Sarajevo (Bosna i Hercegovina)
  • Žene u crnom, Zagreb; Centar za zene žrtve rata, Zagreb (Hrvatska)

12. februar 2004. Beograd Sarajevo Zagreb

Ovoj inicijativi se priključuje više od 60 organizacija iz Srbije i Crne Gore.