Ciljevi prigovora savesti na vojne troškove

Šta je prigovor savesti na vojne troškove?

Sa Prvog kongresa prigovora savesti na vojne troškove (PSVT), 1989.

Prigovor savesti na vojne troškove (PSVT)predstavlja oblik građanske neposlušnosti kojim se s jedne strane, teži poštovanju individualnog prava na prigovor savesti a s druge strane njime se postižu sledeći ciljevi socijalnog karaktera:

- Progresivno smanjivanje do totalnog ukidanja vojnih troškova i u skladu sa tim, ukidanju vojski.
- Obelodanjivanje militarizma i rastuće militarizacije društva.
- Preispitivanje sadašnjeg modela odbrane putem javnih debata.
- Širenje antimilitarističkog pokreta otvaranjem novih načina učešća i borbi.
- Saradnjom sa drugim oblicima borbe koje brane pravo individua i pravedno društvo.

Kampanja za PSVT započela je prvo u Andaluziji - 1983.- i tada je bilo 17 prigovača/ca na vojne troškove a od 1984. kampanja se vodi na nivou cele Španije, kada je bilo 97 prigovarača/ica. Otada je broj stalno rastao, ali nema sasvim pouzdanih podataka o tome jer ima dosta ljudi koji aktivno vrše PSVT ali to ne saopštavaju pokretu za prigovor savesti na vojne troškove (Movimiento de objecion fiscal).

Kampanja za prigovor savesti na vojne troškove je aktivna, kolektivna, javna, nenasilna i politička

Sa kongresa PSVT održanog u Madridu 2000.

Aktivna je jer se ne mirimo sa pasivnom kuknjavom i čekanju da drugi/e treba da izvedu preobražaj društva kome težimo. Našu političku volju i naše akciono delovanje ne prenosimo ni na jednu političku partiju ili predstavnika/cu.

Kolektivna je jer ovu kampanju ostvarujemo zajedno sa drugim ženama i muškarcima koji su angažovani na istom ovom procesu neposlušnosti svakom obliku militarizacije društva, bilo u kasarnama, u školama, radnim mestima, itd. To nisu pitanja koja se samo tiču save/og od nas već nas pogađaju kao pokret .

Javna je jer želimo da nas čuju, jer znamo da je lakše manipulisati društvom koje se ne čuje. Mi činimo javnom našu neposlušnost u porodici, na radnom mestu, u slobodnim aktivnostima, u svakodnevnom životu pokazujemo da se ne slažemo sa načinom na koji se troše sredstva iz naših poreza. Za ovu kampanju je izuzetno važan njen javni karakter jer nesaradnja sa vojskom ima smisao jedino ako smo spremni/e da tome damo javnu dimenziju i da to pretvorimo u instgrument za obelodanjivanje nepravdi koje proizvodi vojska. Zato je od suštinskog značaja da sve osobe koje uprađnjavaju PSVT to čine javno, da o tome govore i da o tome informišu grupe i pokrete koji se ovim bave.

Nenasilna je jer polazi od etike poštovanja kako ciljeva tako i sredstava. Za nas drugi nije neprijatelj. Smatramo da samo osnaženi/e svaki put kad neki sukob rešimo pozitivno.

Politička jer teži ukidanju vojski i svih zakona koji podstiču militarizaciju društva. Kampanja se rukovodi principima pravde i solidarnosti , na čemu bi trebalo da se zasnivaju institucije.


Kako se vrši PSVT?

Prigovor savesti na vojne troškove pri godišnjoj poreskoj prijavi
Naš stav prigovarača i prigovaračica na vojne troškove najbolje se ogleda pri obavljanju godišnje poreske prijave. PSVT se sastoji u tome da se odbije da se plati državi novac koji je određen da se uplati u održanje vojske i umesto toga, PSVT podrazumeva preusmeravanje tog novca u druge, alternativne svrhe. Kad vršimo godišnju poresku prijavu, menjamo iznos te prijave kako ministarstvo za finansije (gde se vrši poreska prijava) ne bi zadržalo novac koji je namenjen u vojne svrhe. Dovoljno je da se umese ispravka o tome na formularu te prijave.

Svojeručno se doda nova tačka pod nazivom "za prigovor savesti na vojne troškove" i ubeleži se suma koju izdvajamo i naznači se u koje alternative vrhe se preusmerava ta suma.

Ne samo što osobe koje moraju da obave godišnju poresku prijavu mogu da se odluče na ovaj vid građanske nepoislušnosti već i svi/e one/i koji/e kupe formulare poreske prijave mogu na njoj da napišu svoj zahtev za PSVT jer:

- smatraju da je najbolji način za rešavanje sukoba među narodima dijalog, saradnja i solidarnost.
- veruju da je pravda dobar put za postizanje mira.
- se ne slažu sa načinom na koji se koriste sredstva poreskih obveznika/ca, bilo onih koji se direktno uplaćuju kao kod godišnjih poreskih prijava, tako i indirektnih pri kupovini goriva, plaćanja javnog prevoza, kupovine cigareta ili alkohola ili pri najvećem delu trgovinskih transakcija.

Kao što smo rekli ranije, naša kampanja je javna i ne želimo da utajimo poreze niti da prevarimo ministarstvo fiunansija. Uz poresku prijavu prilažemo bankovni ček kao dokaz da smo novac preusmerili, tj. da smo ga uplatili za neki alternativni projekat. Prilažemo i
pismo upućeno predstavniku ili predstavnici ministarstva finansija u kojem objašnjavamo razloge našeg postupka, tj. PSVT.


U koje svrhe se preusmeravaju sredstva?

Alternativni projekti
Već 17 godina upražnjavamo PSVT, već 17 godina vodimo nacionalne kampanje za PSVT. Za ovo vreme smo imali/e prilike da stupimo u kontakt sa mnogobrojnim grupama. U početku smo sarađivali sa grupama koje bismo mogli da definišemo kao grupa za humanitarnu pomoć i psihosocijalnu podršku.

Međutim, ubrzo smo shvatili da je od suštinske važnosti da projekti koje podržavamo budu antimilitarističke orijentacije. Naime, lako je pronaći novac za izgradnju nekog bunara, bolnice ili biblioteke, ali više je nego teško pronaći novac za grupe i aktivnosti koje teže demilitarizaciji društva. Po ovoj drugoj liniji upoznali smo prigovarače i prigovaračice iz Paragvaja, Gvatemale, Turske, Kolumbije, Žene u crnom iz Beograda i upravo njima smo pružali konkretnu podršku i pomoć. U Španiji smo sarađivali u kampanjama protiv militarizacije škola i protiv streljačkih poligona. Takođe smo sarađivali sa specifičnim projektima Internacionale protivnika/ca rata (WRI) kao i Balkan Peace Team a trenutno smo u procesu upoznavanja prigovarača/ica savesti u Rusiji.

Druga vrsta projekata koji se finansiraju sa novcem prikupljenim na osnovu PSVT jesu kampanje ili inicijative koje mi u svojim grupama ili pokretima organizujemo.

Takođe je važno naglasiti da nam nije samo stalo da prikupljamo novac za aktivnosti sa kojima se u potpunosti slažemo,nama je stalo da zajedno radimo na građenju kritičkog stava prema militarizaciji društva. Naš kontakt je mnogo više od nekakvog "urućivanja" novca prikupljenog putem naše kampanje PSVT. Mi učimo mnogo od procesa, strategija, metodologije, razmene sa grupama koje pomažemo, u stalnom smo kontaktu, međusobno se posećujemo. Najčešće pravimo odnose prijateljstva i saradnje koje teško možemo da zaboravimo. Pored toga što je jasno da podržavamo projekte antimilitarističkog karaktera za koje je, inače, veoma teško pronaći novac, postavljamo i drugi uslov: da projektima i sredstvima upravljaju osobe iz zemlje u kojoj deluju jer smatramo da ote osobe najbolje poznaju svoje potrebe kao i stanje u svojoj zemlji.

Koliko ima prigovarača/ica savesti na vojne troškove u Španiji?

Često se postavlja pitanje zašto broj prigovarača/ica na vojne troškove nije jednak broju prigovarača na obavezni vojni rok. Među razloge koji se navode jeste i taj što su ovi prvi mlađi i spremniji na rizik.

Činjenica je da sporo raste broj onih koji se odlučuju na PSVT. Međutim, brojna istraživanja pokazuju da bez obzira što taj broj nije veliki, uticaj PPSVT je veoma veliki tako da skoro 70% ljudi potencijalni prigovarači savesti na vojne troškove jer upravo pomenuti procenat ljudi za smanjenje vojnih troškova a za povećanje troškova za zdravlje, nauku, kulturu.

Prvih godina kampanje za PSVT broj se kretao oko dve hiljade a potom je stalno rastao.

Broj prigovarača/ica, kako na obavezno služenje vojnog roka tako i na vojne troškove je rastao i zbog korenitih promena u kulturnom mentalitetu. Pre svega, zbog sekularizacije društva i usvajanja "postmodenrog" vrednosnog sistema , ali najviše zbog "hipeakrtivističkog" rada veoma malog inicijalog jezgra PSVT (rada u vidu tribina, debata, radsa sa sindikatima, partijama, raznim udruženjima, rada sa novinarima, aktivnostima u školskim centrima, akcijama na ulici, itd.).

Ta aktivnost je prodrmala društvo i problem predočila napravi način a sem toga, podudarila se sa pravim talasom senzibilizovanog javnog mnjenja po pitanju prigovarača na vojni rok. Uopšte, celokupni rad na PS je uticao na usvajanje vrednosti mira, tolerancije i solidarnosti tako da je bilo (i sada je) više nego neprihvatljiv bilo koja represivna mera prema zagovornicima prigovora savesti.
To je primoralo i vlasti da se suoče sa problemom i da ga uvrste u dnevni red.

Da li povećanje broja prigovarača/ica savesti na vojne troškove može da dovede krize u ministarstu odbrane?

Realne mogućnosti da se izbegne plaćanje generalno vojnih troškova putem naše akcije su takoreći ništavne, i ukolik9o smo realisti moramo biti svesni da u kvantitativnom pogledu nije moguće promeniti ekonomsku politiku putem naše nesaradnje i neposlušnosti.

Dakle, građanska neposlušnost nije efikasna u kvantitativnom pogledu i da se ne možemo zanositi da će celokupno građanstvo odbiti da plaća sve doprinose i poreze za vojsku.

Međutim, građanska neposlušnost je efikasna u kvalitativnom pogledu, jer nudi nove i snažne vizije, koje mogu da proizvedu pukotine u oficijalnom diskursu i oficijelnoj politici, otvarajući rasprave oko vrednosti u jednom društvu, pravednosti određenih mera i akcija, itd.

Važno je, putem PSVT, ohrabriti građane/nke da kažemo vlastima šta mislimo o načinu na koji troše naša sredstva, da tražimo odgovornost države za to , da iz upozoriko da znamo da para ima, ali da ih oni troše u nepotrebne stvari, u nekorisne stvari kao što su vojni troškovi. Neka stvarno smanje vojne troškove (uvek kažu da ih smanje, ali ispada da su ta smanjenja uvek manja nego kod drugih stvari)i para će biti za ono što nam je stvarno potrebno.

U kvalitativnom pogledu, građanska neposlušnost je pravi politički instrument koji može da menja određene politike i pored toga što grupe koje ispoljavaju građansku neposlušnost nisu brojne.Građanska neposlušnost je preuzimanje odgovornosti za vlastiti život; građanska neposlušnost je nesaradnja sa vojnim troškovima.

(Iz: En legítima desobediencia. Tres décadas de objeción, insumisión y antimilitarismo,
Madrid, MOC, 2002. priredila S. Z.)


Štampa   El. pošta