Arhiva vesti 2018.


Nikada nećemo zaboraviti
Nakba 1948.

Povodom 70 godina od početka Nakbe (katastrofe), kada je 1948. na prostoru Palestine stvorena država Izrael, Žene u crnom su 14. maja 2018. godine, u Knez Mihailovoj ulici, u Beogradu organizovale mirovnu akciju „Nikada nećemo zaboraviti Nakba 1948“ u crnini i ćutanju od 13h do 14h.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti na arapskom, hebrejskom, engleskom i srpskom jeziku:
- Nikada nećemo zaboraviti Nakba (1948-2018)
- Stop okupaciji
- Mir
- Pravda
- Odgovornost
- Pravda, a ne osveta
- Solidarnost sa mirovnim pokretom Izraela i Palestine

Protestu je prisustvovalo dvadesetak aktivistkinja i aktivista. Protest na žalost nije bio medijski propraćen, a protekao je uz vidno pojačano policijsko obezebeđenje.

Nikada nećemo zaboraviti Nakba 1948.Nikada nećemo zaboraviti Nakba 1948.Nikada nećemo zaboraviti Nakba 1948.



Stop fašizmu!

Povodom Dana pobede nad fašizmom, Inicijativa mladih za ljudska prava, antifa-hor Naša pjesma, Savez antifašista Srbije i Žene u crnom su organizovali antifašističku akciju Stop fašizmu, 9. maja, od 15:30 do 16:30, ispred Spomenika obešenim rodoljubima (Terazije 12, kod Igumanove palate).

Na protestu su bila istaknuti sledeći transparenti:
- Transparent sa slikom obešenih antifašista
- Stop fašizmu
- Žene u crnom protiv fašizma
- No pasaran
- Žene u crnom antifašistkinje
- Stop fašizmu na raznim jezicima

Antifašistički hor Naša pjesma je tom prilikom otpevao četiri pesme:
- Naša pjesma,
- Bela ciao,
- Konjuh planinom,
- Ay carmela

Akcija se završila polaganjem crvenih ruža na spomenik obešenim antifašistima.

Ovoj mirovnoj akciji je prisustvovalo oko 40 aktivistkinja i aktivista. Akcija je bila medijski propraćena, a održala se uz policijsko obezbeđenje.

Stop fašizmu! - Tanjug
Održana antifašistička akcija na Terazijama - Danas
Fašizam je pobeđen, ali nije mrtav! - Mondo

Stop fašizmuStop fašizmuStop fašizmu



Masakr u Srebrenici, 12 april 1993.

Krajem januara 1993. VRS je započela veliku ofanzivu protiv Srebreničke slobodne teritorije. Branioci Srebrenice nisu mogli pružari otpor dugo a što je prouzrokovalo dolazak u Srebrenicu velikog broja izbjeglica iz Kamenice kod Zvornika, Cerske, Konjević Polja, Osatice i ostalih sela na slobodnoj teritoriji. Srebrenica postaje preplavljena izbeglicama i postaje najveći logor na svijetu. Bolnica je bila natrpana ranjenicima i vladala je neopisiva glad. Srebrenica moli svijet za spas...

detaljnije...


Solidarnost i odgovornost
Tuzla - Srebrenica
11. i 12. april 2018.

Žene u crnom su 11. aprila 2018. godine, učestvovale zajedno sa ženama Srebrenice u protestu "Tražimo naše nestale - da ne zaboravimo genocid u Srebrenici".

U biblioteci Derviš Sušić u Tuzli održana je javna prezentacija filma Ženski sud: feministički pristup pravdi, kojoj je prisustvovalo 50 osoba. Na promociji su govorile organizatorke ŽS, Staša Zajović i Jadranka Miličević, terapeutkinja Mira Viluš i svedokinje: Rejha Avdić iz Tuzle, Sabina Talović iz Pljevalja, Binasa Džigal iz Prijepolja i Mirjana Mijailović iz Leskovca.

U Srebrenici, 12. aprila 2018. godine aktivistkinje Žena u crnom su prisustvovale obeležavanju 25 godina od ubistva 72 dece na školskom igralištu, 12. aprila 1993. godine.

U prilogu se nalaze linkovi:
“Žene u crnom” iz Beograda na obilježavanju 11. u mjesecu sa Ženama iz Srebrenice
Žene Srebrenice i danas poručuju iz Tuzle: „Istina nama, kazna zločincima“
Danas u Tuzli Javna prezentacija Ženskog suda
25 godina od ratnog zločina na školskim igralištima u Srebrenici, kada je ubijeno 74 i ranjeno više od 100 bošnjaka
Srebrenica: Obilježeno 25 godina od stradanja bošnjačkih civila na školskim igralištima
Očekujemo da Vojislav Šešelj bude kažnjen
Ne možemo biti zadovoljne visinom kazne za Vojislava Šešelja!

Solidarnost i odgovornostSolidarnost i odgovornostSolidarnost i odgovornost



Pamtimo 26 godina od početka rata u Bosni i Hercegovini

Žene u crnom su 6. aprila od 12:00 - 13:00 u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, održale stajanje u crnini i ćutanju povodom 26 godina od početka rata u Bosni i Hercegovini.

Na stajanju su bili istaknuti transparenti sa imenima mesta počinjenih zločina u BiH.

Protestu je prisustvovalo tridesetak aktivistkinja i aktivista. Protest je bio medijski propraćen, ali i uz policijsko obezbeđenje, nije prošao bez incidenata. Naime, Simo Spasić, ispred udruženja kidnapovanih i ubijenih Srba na Kosovu je sve vreme ometao skup. On je vikao u megafon, širio je transparent, uznemiravao okupljene, tako da su Žene u crnom bile prinuđene da prekinu svoj skup.
Simo Spasić je na protestu izgovorio sledeće:

- U Bratuncu i Srebrenici 92. su ubili srpsku nejač.
- Na današnji dan zločinci Nasera Orića su pobili srpske civile.
- Ja mogu da pričam, ja imam pet groba.
- Žene u crnom, predratne, ratne i postratne profiterke.
- Žene u crnom dobijaju pare od Soroša i zapada da govore o muslimanskim žrtvama, a o srpskim uopšte ne govore.
- Žene u crnom dobijaju pare da kleveću Srbe da su samo oni zločinci, a da su svi oni drugi žrtve.
- Zašto nosite crno kada vam niko nije stradao u ratu?
- Evo Staša nosi crno, a niko joj nije ubijen. To nosi zbog para.
- Da bog da za te pare kupile sanduke za svoje najmilije.
- Da nije bilo 92. kada su muslimani klali u Bratuncu i Srebrenici, ne bi bila ni 95.
- Naser Orić, genocid.
- Hag je tamnica za Srbe, a majka za ostale.
- Hag je korumpiran. Džefri Najsu je trebalo da se da milion i po dolara, pa kada mu muslimani nisu dali pola miliona, on je napisao knjigu.
- Vi biste htele da vas ja udarim, ali ja vas ne bih ni pipnuo.

Pamtimo 26 godina od početka rata u Bosni i HercegoviniPamtimo 26 godina od početka rata u Bosni i HercegoviniPamtimo 26 godina od početka rata u Bosni i Hercegovini



Dečij brakovi u romskoj populaciji u Srbiji
Etnografsko istraživanje


Beleška sa protesta povodom ubistva aktivistkinje Marielle Franco

Na Međunarodni dan borbe protiv rasizma, 21. marta, u 12h ispred Ambasade Brazila u Beogradu, Žene u crnom organizovale su protest povodom ubistva Marijel Franko, istaknute aktivistkinje u borbi za socijalnu jednakost, protv rasizma i militarizacije brazilskog društva.

Marijel Franko (Marielle Franco) bila je Afro-brazilka, lezbejka, socijalistkinja, borkinja za ljudska prava. Marijel je ubijena je 14. marta kada se vraćala kući sa panel-diskusije o osnaživanju mladih crnkinja. Borila se za izgradnju institucionalnih mehanizama za zaštitu ženskih prava-posebno protiv nasilja nad ženama. Strasno se zalagala za seksualna i reproduktivna prava žena. Pored toga, bila je savetnica tela koje je radilo protiv prekomerne upotrebe vojne sile u rešavanju problema u siromašnim predgrađima.

Protesni skup trajao je pola sata. Aktivistkinje i aktivisti iz srodnih organizacija (Labris- organizacija za lezbejska ljudska prava, Autonomni ženski centar..) i grupa nezavisnih aktivistkinja i aktivista, zahtevale su pravdu noseći slike ubijene aktivistkinje i transparente na kojima je bilo ispisano Pamtimo Marielle Franco, Marielle Franco: PRESENTE!, Pravda za Marielle, kazna za ubice, Justiça para Marielle, CASTIGO para assassinos!!! Da bismo ukazale na pogubnost represivnih politika rasizma noslile smo platno na kome je bilo ispisano- Jedna rasa, Ljudska rasa! S obzirom da skup nije prijavljen policiji, broj aktivistkinja i aktivistkinja koji/e su protestvovali/le morao je biti manji od 19, s toga nije postojao javni poziv za akciju.

Nakon protesta nekoliko aktivistkinja i aktivista, pridružili/le su se sastanku sa ambasadorkom Brazila. Tokom razgovora ambasadorka Brazila je opravdavala militarističke mere u ime tzv. bezbednosti. Na kraju razgovora obećala je da će brazilska država učiniti sve da pronađe I kazni počinioce.

Beograd, 21. mart

Protest povodom ubistva aktivistkinje Marielle FrancoProtest povodom ubistva aktivistkinje Marielle FrancoProtest povodom ubistva aktivistkinje Marielle Franco



Jedna rasa - ljudska rasa!

Povodom 21. marta - Međunarodnog dana borbe protiv rasizma, Žene u crnom organizuju više mirovnih akcija.

Izbeglička kriza u Evropi koja traje već treću godinu pokazala je pravo stanje stvari u Evropi. Mnoge zemlje, društva i pojedinci/pojedinke su pali na testu ljudskosti i solidarnosti. Žice, zidovi, govor mržnje postali su simboli Evrope, porast mržnje, rasizma, ekstremno-desničarskih pokreta su trenutno stanje stvari.

Žene u crnom su u skladu sa vrednostima koje zastupaju od svog osnivanja, stale uz izbeglice, solidarišući se sa njima, trudeći se da im bar donekle olakšaju tešku situaciju i ublaže patnje kojima su izloženi.

Na međunarodni dan borbe protiv rasizma posetićemo izbeglice u Šidu, kao i prijatelje i prijateljice iz internacionalnog aktivističkog kolektiva No Name Kitchen, koji danonoćno pomažu izbeglicama, u najtežim uslovima i koji svojim delima pokazuju bolje - solidarno lice Evrope.

Istog dana, u 12h, ispred Ambasade Brazila u Beogradu, održaćemo protest zbog ubistva brazilske aktivistkinje Marielle Franco. Marielle se isticala u svojoj borbi protiv policijske brutalnosti i militarizacije brazilskog društva, koje kao pozadinu imaju rasističke motive.

Solidarno protiv rasizma!
Beograd, 20. mart 2018.


Izveštaj sa Osmomartovskog protesta

U četvrtak 8. marta, održan je protesni marš "Smrt Fašizmu- sloboda ženama", koji su organizovale Mreža Žene protiv nasilja, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Rekonstrukcija Ženski fond, Astra, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom Srbije, Mreža žena Rasinskog okruga, Levi samit Srbije i Konsultacije za lezbejke. Osmomartovski marš bio je deo šire internacionalne akcije žena koja se okupila oko "Feminističkog štrajka".

Marš je krenuo od Trga Republike do Centra za kulturnu dekontaminaciju, sa stajanjim kod Vlade Republike srbije. Okupljanje je počelo u 17h, kada je nastupio hor "Naša pesma", zatim su nastupile bubnjarke. Na samom kraju pročitan je proglas u kome se između ostalog navodi:

I ove godine marširamo protiv opresivnih politika patrijarhata i kapitalizma koje nas, kao žene, ugrožavaju. Davno izvojevana prava i slobode koja su nam u nasleđe ostavili Antifašistički front žena i socijalistička modernizacija, a koja su radila na stvaranju uslova za dostojanstven život žena, pod konstantnim su udarima retrogradnih tendencija desničarskih politika. Ženski pokret od svog osnivanja nastavlja da se suprotstavlja svim praksama koje žene zadržavaju u potlačenom položaju.

detaljnije...

Osmomartovski protestOsmomartovski protestOsmomartovski protest



Mreža Žene protiv nasilja, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Rekonstrukcija Ženski fond, Astra, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom Srbije, Mreža žena Rasinskog okruga, Levi samit Srbije i Konsultacije za lezbejke, Plenum žena za štrajk, pozivaju na protestni marš 8. marta u Beogradu, na Trgu Republike u 17 sati.

Smrt fašizmu - sloboda ženama!

I ove godine marširamo protiv opresivnih politika patrijarhata i kapitalizma koje nas, kao žene, ugrožavaju. Davno izvojevana prava i slobode koja su nam u nasleđe ostavili Antifašistički front žena i socijalistička modernizacija, a koja su radila na stvaranju uslova za dostojanstven život žena, pod konstantnim su udarima retrogradnih tendencija desničarskih politika. Ženski pokret od svog osnivanja nastavlja da se suprotstavlja svim praksama koje žene zadržavaju u potlačenom položaju.

detaljnije...


Pamtimo zločin u Štrpcima

Povodom 25 godina od zločina u Štrpcima, Žene u crnom, Fond za humanitarno pravo i Inicijativa mladih za ljudska prava su organizovali stajanje u crnini i ćutanju, 27. februara 2018. godine.

Stajanje je organizovano ispred ulaza u glavnu železničku stanicu u Beogradu, odakle je 27. februara 1993. godine krenuo voz broj 671. Voz su na pruzi Beograd Bar, u stanici Štrpci, zaustavili pripadnici vojne formacije Osvetnici, koja je pod komandom Milana Lukića, delovala u rezervnom sastavu Višegradske brigade vojske Republike Srpske. Iz voza je izvedeno 20 ljudi nesrpske nacionalnosti, koji su kasnije ubijeni.

Na stajanju su bili istaknuti sledeći transparenti:

- Odavde je krenuo voz smrti broj 671
- Voz je stao u 15.48h
- Oteti i ubijeni su
- Imena otetih putnika
- 25 godina čekamo pravdu - dokle?
- Pamtimo zločin u Štrpcima

Stajanje je bilo medijski propraćeno, proteklo je uz policijsko obezbeđenje, a prisustvovalo mu je oko 30 aktivistkinja i aktivista.

Pamtimo zločin u Štrpcima Pamtimo zločin u ŠtrpcimaPamtimo zločin u Štrpcima



"Jaz između normativnog i faktičkog, međunarodni i EU standardi - Srbija, Hrvatska i Crna Gora"

Radmilovac kod Beograda, 8, 9. i 10. decembar

Na ovom feminističkom diskusionom kružoku učestvovale su 34 osoba iz 15 gradova iz tri države.

Feministički diskusioni kružok sastojao se od sledećih segmenata...


Stop turskoj agresiji na Efrin!

Mreža Žene protiv nasilja i Žene u crnom su organizovale mirovnu akciju Stop turskoj agresiji na Efrin u petak, 26. januara 2018. od 12h do 13h ispred Ambasade Turske u Beogradu, Krunska 1.

Na protestu su bili istaknuti sledeći transparenti na kurdskom, turskom i srpskom jeziku:

1. Stop turskoj agresiji na Efrin
2. Erdogana u zatvor
3. Dalje ruke od autonomne kurdske oblasti
4. Podrška kurdskoj samoupravi
5. Stop ubijanju kurdskog stanovništva
6. Žene, život, sloboda

Protestu je prisustvovalo oko dvadesetak aktivistkinja i aktivista kako Mreže žene protiv nasilja, Žena u crnom, tako i Saveza antifašista Srbije. Protest je bio medijski propraćen, a prisustvovala su mu i dvojica izbeglica iz Kurdistana.

Stop turskoj agresiji na Efrin! Stop turskoj agresiji na Efrin!Kristalna noć – nikada više!



Štampa   El. pošta