Arhiva vesti

KONFERENCIJA "ŽENE, MIR, BEZBEDNOST"


Rezolucija 1325
Žene za mir i bezbednost

U petak, 31. oktobra, navršilo se osam godina kako je Savet bezbednosti UN doneo rezoluciju 1325, koja na visokom nivou zagovara uključivanje civilnog društva, pre svega žena, u mirovne procese i primenu mirovnih sporazuma. Tim povodom, u organizaciji Žena u crnom i Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM, razgovaralo se o stanju bezbednosti u Srbiji i njenom humanom konceptu, kao i o bezbednosti branilaca ljudskih prava, a predlog rezolucije ponovo je predat Skupštini Srbije.Lidija Franović

Donošenjem Rezolucije 1325 prvi put se desilo da Savet bezbednosti na tako visokom nivou zagovara uključivanje civilnog društva, pre svega žena, u mirovne procese i primenu mirovnih sporazuma. Rezolucija se koncentriše na četiri oblasti: učešće žena u mirovnim procesima i u donošenje odluka o miru, uključivanje rodne perspektive u mirovne procese, zaštitu žena u oružanim sukobima i postratnom periodu i uvođenje rodne dimenzije i perspektive u izveštajima UN i u mehanizme za implementaciju mirovnih sporazuma. Rezolucije Saveta bezbednosti predstavljaju obavezu za sve zemlje članice, koje su dužne da izveštavaju o ispunjavanju obaveza propisanih određenom rezolucijom.


Negiranje genocida da se proglasi krivičnim delom

Pre tri godine, na petu godišnjicu donošenja rezolucije 1325, Žene u crnom predale su Skupštini Srbije rezoluciju Žene, mir, bezbednost, koja sadrži osnovne zahteve iz Rezolucije 1325, ali i zahteve koji su specifični za Srbiju. Među njima su iskorenjivanje ratničke kulture koja legitimiše nasilje nad ženama,

************************************************************************************************
NEKE TAČKE IZ REZOLUCIJE 1325
Član 11. Poziva strane u oružanom sukobu da preuzmu ozbiljne mere da zaštite žene i devojke od nasilja zasnovanog na polnoj pripadnosti, pogotovo silovanja i drugih načina seksualnog nasilja, te svih ostalih vidova nasilja u situacijama oružanog sukoba.

Član 12. Naglašava odgovornost svih država da stave tačku na nekažnjavanje i da kazne one koji su odgovorni za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, uključujući i one koji se odnose na seksualno nasilje nad ženama i devojkama, gde je to moguće, iz odredaba o amnestiji.

Član 13. Poziva sve strane u oružanom sukobu da poštuju civilni i humanitarni karakter izbegličkih kampova i naselja i da uzmu u obzir posebne potrebe žena i muškaraca bivših vojnika, te da uzmu u obzir potrebe članova njihovih porodica.
************************************************************************************************

ukidanje Zakona o pomoći haškim optuženicima i preusmeravanje tih sredstava u humanitarne svrhe, obeštećenje porodicama žrtava rata konfiskacijom imovine osobama koje su osuđene za ratne zločine i osobama koje su do 5. oktobra vladale Srbijom, proglašavanje poricanja ratnih zločina u ratovima devedesetih godina, uključujući i genocid u Srebrenici krivičnim delom... Skupština ove zahteve nikada nije uzela u razmatranje.

Dok je cilj tradicionalne bezbednosti da se štite granice i institucije, dotle je humana bezbednost usredsređena na pojedinca i pre svega namenjena njegovoj zaštiti. Tradicionalni koncept bezbednosti donosi i uniformnost mišljenja, eliminiše različitosti, uvodi autoritarnu organizaciju, ulaže ogromna sredstva u vojsku i policiju, građane isključivo svodi na podanike i doušnike, marginalizuje i viktimizira žene, koje su vidljive ako su u funkciji države, nacije, crkve. Izveštaj Agencije za razvoj i stanovništvo Ujedinjenih nacija (UNDP) iz 1994. uveo je sedam dimenzija ljudske bezbednosti: ekonomsku, prehrambenu, zdravstvenu, ekološku, ličnu, političku, bezbednost zajednice i kulturnu bezbednost.

Srbija nebezbedno društvo

Na skupu u Paviljonu Veljković okupile su se žene iz regionalnih organizacija Žena u crnom, nevladinih organizacija koja se bave položajem žena, političkih partija. Staša Zajović, koordinatorka Žena u crnom, istakla je da je novac kojim se plaća porez često finansirao smrt. Žene, navela je ona, podnose najviši teret militarizma, a rat je najveći uzročnik njihovog siromaštva. Predsednica YUCOM-a Biljana Kovačević-Vučo primetila je da se u Srbiji donose deklarativni zakoni koji se ne primenjuju i da sistem u kojem živimo nije pretrpeo vrednosni diskontinuitet sa Miloševićevim vremenom. Sve prisutne podsetila je na nedavne napade na Sonju Biserko, koji su direktno ugrozili njen život.

Žene su najveća žrtve ugrožavanja bezbednosti, rekla je dr Vesna Rakić-Vodinelić sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union i Centra za unapređenje pravnih studija (CUPS). One čine najveći broj civilnih žrtava, izbegličke populacije, izložene su silovanjima. Ženama je, nastavila je ona, mnogo teže nego muškarcima da dođu do resursa koji će ih spasiti, kao što su hrana, usluge, finansijska sredstva. Srbija nema orijentaciju prema pojmu ljudske bezbednosti, koji je spasonosna ideja i koncept i koji žene moraju da bez ostatka brane, smatra dr Dragana Dulić sa Fakulteta za civilnu zaštitu. Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije iznosi stajalište da je „pitanje bezbednosti talac politike o Kosovu”. Navela je da je Srbija percipirana kao izvor nebezbednosti u regionu, a rešavanje ubistava vojnika u Topčideru i Leskovcu je još u opskurnoj fazi istrage.

Aktivista organizacije Queeria Boban Stojanović potvrdu da živimo u duboko kriminalizovanom društvu našao je pre nekoliko dana u preporuci prodavačice hrane za mačke da kupi istu onu koju je kupila Legijina kćerka. Dozvolom za održavanje Antifašističkog skupa na kojem Stojanović nije učestvovao, Dačić je, smatra on, oprao ruke a „miriše da će Dačić da dozvoli i Gay Pride”. Zoe Gudović, aktivistkinja Queer Beograd i Žene na delu, osvrnula se na napade na učesnike Queer festivala u Beogradu i Sarajevu, a napadače je okarakterisala kao fašiste koji imaju između 18 i 22 godine. Muka joj je da društvo stalno ima razumevanja za njih, a podsetila je da mržnja ujedinjuje one kojima je cilj uništiti nekog ko je drugačiji.

Maja Stojanović iz Inicijative mladih za ljudska prava u Nišu smatra da većina građana ima koncepciju da su bezbedni, a bezbedno se osećaju zato što ćute. Pamti 24. septembar ove godine po vesti o Otvorenom danu Vojske Srbije i deci koja su pucala i kasnije izjavila da im je to najinteresantniji dan u školi. Pomenula je slučaj tribine na niškom Filozofskom fakultetu, gde je dozvoljeno da bude održana tribina na kojoj je negiran genocid u Srebrenici.

Aida Ćorović, koja se nalazi na čelu NVO Urban In iz Novog Pazara, u gradu i državi u kojima živi, oseća se građankom drugog reda. Odnos države prema građanima bošnjačke nacionalnosti, veoma jak uticaj Sulejmana Ugljanina, podeljenost islamskih vernika samo su neki problemi koje je navela. Ona smatra da je potrebna veća solidarnost sa ženama iz manjih sredina...

Skupu je prisustvovala i Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, koja se upitala ima li smisla donositi zakone kad nema institucija koje će garantovati njihovu primenu. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić smatra da bez institucija društvo ne može biti demokratsko i bezbedno.

Aktivistkinje za mir i humanu bezbednost još jednom su predale predlog rezolucije Žene, mir, bezbednost u Skupštini Srbije. Tom prilikom razgovarale su sa poslanicama G17 plus i Saveza vojvođanskih Mađara (SNV) i zatražile sastanak sa članovima Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za bezbednost.


Štampa   El. pošta