Arhiva vesti

Sandžak i fundamentalističke tendencije

( izveštaj sa terena)

Marija Perković

Fundamentalističke tendencije u Sandžaku (koje su reakcija na klerikalizaciju cele Srbije koju intenzivno sprovodi desničarska vlast i Srpska Pravoslavna Crkva/SPC, poslednjih sedam godina) rastu već od 2000. godine, a kao i u slučaju SPC, maskiraju se u plašt ljudskih prava (pravo na slobodu ispovedanja vere, a u slučaju manjinskih verskih zajednica, dodatno se manipuliše i manjinskim identitetom; pravom na razliku, pravom da ne budu asimilovani u većinsku zajednicu).

I) Iskustva iz rada Žena u crnom:

  • Zabrinjavajuća situacija u Sandžaku registrovana je već u martu 2004. godine u Novom Pazaru prilikom organizovanja Međunarodnog skupa povodom 8. marta, u organizaciji Mreže „Žene u crnom“. Uticaj muslimanskih verskih vođa onemogućio je da se prilikom protestnog marša izvikuju parole „ abortus je moje pravo“. Ta situacija je pokazala da verski lideri već vrše cenzuru, kao i da kod aktivistkinja iz Sandžaka postoji autocenzura. Na radionicama sa tog skupa čulo se i o drugim slučajevima koji su ukazivali na rast fundamentalizma (pored napada na reproduktivna prava žena, tu je i javno zagovaranje poligamije koja se pravda navodno šerijatskim zakonom, pokrivanje žena i sl.)
  • U okviru edukativnih aktivnosti ŽuC-a vezanih za pojavu fundamentalističkih tenedencija u Srbiji, jedan od šest regionalnih seminara održan je u junu 2007. na Zlataru uz učešće 40 aktivistkinja iz gradova Sandžaka i Zapadne Srbije. Kao manifestacije fundametalizama u svojoj regiji, učesnice seminara su navele pokrivanje mladih žena, njihovo ispisivanje iz škole pod pritiskom roditelja, slučajeve genitalnog sakaćenja, segregaciju žena (uvođenje posebnog termina kupanja samo za žene na gradskom bazenu). Takođe je bilo vidljivo relativizovanje ovih pojava (poseban termin za žene su pojedine učesnice videle kao „emancipaciju“, a pokrivanje maramom kao „slobodan izbor“ odnosno kao zaštitu od promiskuitetnog ponašanja, ili od narkomanije). Verske vođe u Sandžaku zamenjuju polako državu; osnivaju škole, univerzitete, obdaništa.
  • U septembru 2007. godine ŽuC i Centar „Žene i društvo“ iz Sarajeva su u šest gradova Srbije i BiH organizovale promociju knjige „Fundamentalizmi danas- feministički i demokratski odgovori“ autorke Marieme Helie-Lukas. U sredinama sa većinskim muslimanskim stanovništvom, broj posetilaca je bio manji. Novi Pazar: bilo je mnogo mladih ljudi, zainteresovanih za temu. Osobe starije dobi, uglavnom muškarci, su bili veoma „ofanzivni“, branili su se od „napada na islam“. U neformalnom delu posete ovom gradu ( koja se odvijala tokom verskog praznika Ramazana) u kafićima se nije služio alkohol, niti je iko javno pušio. Alkohol se mogao dobiti samo „ispod tezge“ kao za vreme prohibicije. Tutin: publika je bila zainteresovana, tražeći i identifikujući sličnosti u modelima koje nameću rastuće fundamentalističke snage. Prisutne/i su posebno pronalazili sličnosti između početne faze fundamentalizma u Alžiru i Sandžaku.

Neki od zaključaka:
U Srbiji, a time i u Sandžaku, prisutna je velika politička konfuzija: svođenje tzv. multikulturalizma na folklorne, egzotične identiteta, na versku i etničku dimenziju tako da se multiklturalizam svodi na interetnički i interreligijski dijalog. Zloupotrebe u ime multikulturalizma(religije, nacije, tolerancije, itd.)skoro se i ne identifikuju. Takođe ne treba minimizirati, ili potcenjivati rizike i opasnosti koje prete ženama ukoliko se javno izjašnjavaju protiv fundamentalističkih tendencija i pokreta – ovo je posebno vidljivo u Sandžaku.

II) Sukob unutar islamske zajednice u Srbiji
Iako su se Žene u crnom od 2005. intenzivno bavile i upozoravale na fundamentalističke tendencije u Srbiji (baveći se pre svega SPC-om kao većinskom verskom zajednicom) u javnosti se o ovom fenomenu govori tek 2007. godine. Međutim, zbog g nasleđa ratova, predrasuda i nesuočavanja sa istim, fundamentalizam se vezuje se isključivo za muslimansku zajednicu. Tako je vlast u Srbiji, gubeći diplomatsku bitku za Kosovo, iznašla Sandžak kao novo žarište problema. U maju/junu 2007. godine je srpska policija u Sandžđaku uhapsila navodne pripadnike Vahabita pod optužbom da su teroristi, i zaplenila veću količinu oružja. Javnost kasnije nije obaveštavana o ishodu te akcije.

U oktobru 2007. dolazi do otvorenog sukoba unutar islamske zajednice u Srbiji; između verskih lidera u Beogradu, odnosno Novom Pazaru. Formiraju se dve Islamske zajednice, jedna sa sedištem u Beogradu, druga sa sedištem u Sandžaku i sa „duhovnim vezama u Sarajevu“. Oštar politički sukob dve struje unutar islamske zajednice vodi se oko prava na samostalno organizovanje unutar Srbije , a između pristalica dve struje došlo je i do fizičkog razračunavanja u džamiji u Prijepolju, gde je intervenisala i policija. Verske vođe iz Beograda traže da islamska zajednica u Srbiji bude jedinstvena i samostalna ( bez uticaja Islamske zajednice u Sarajevu) i za to imaju podršku beogradskih vlasti što je vidljivo iz medijske podrške ovoj struji. Sa druge strane, verski vođa iz Sandžaka smatra da mogu postojati dve islamske zajednice u Srbiji, i da je istorijski opravdano da Islamska zajednica u Sarajevu ostane nadređena. Inače, zbog podrške zvanične politilke Beograda upravo „beogradskoj struji islama“, zatražena je i ostavka ministra vera. Sukob u Sandžaku je doveo i do napada na na dve TV stanice u toj regiji.

Sukob dve struje unutar islamske zajednice je podelio i javnost u Srbiji. Zvanična politika i njene pristalice podržavaju struju islama sa verskim vođama iz Beograda, dok građanski deo javnosti podržava struju iz Sandžaka. Ono što je evidentan problem jeste da se u građanskom delu javnosti, kao i u civilnom društvu, ne prepoznaje generalna opasnost od fundamentalističkih tendencija unutar cele islamske zajednice, a posebno svojevrsne strahovlade koju sprovodi struja iz Sandžaka. Civilno društvo sandžačku struju u ovom trenutku percipira kao „žrtvu“ zvanične politike, što je doduše tačno u trenutnom odnosu snaga, ali žmuri na katastrofalne posledice delovanja sandžačkih verskih vođa.


Štampa   El. pošta