Razgovor o Kosovu vođen je 5. marta 2008., neposredno posle proglašenja nezavisnosti Kosova u prostorijama Žena u crnom. Kasnije, pitanja su poslata aktivistkinjama Mreže Žena u crnom iz Srbije koje su nam poslale svoje odgovore. Naši stavovi su već bili poznati ali ovaj razgovor ih je samo uobličio. Staša je postavila sledeća pitanja:
- Da li je Kosovo nezavisno od Srbije od 1999?
- Čemu služi sadašnja propaganda režima u Srbiji?
- Kakav stav treba da zauzme civilno društvo po pitanju nezavisnosti Kosova?
- Kako će nezavisnost Kosova uticati na odnose civiilnog društva Kosova i Srbije, kao i na odnose sa Mrežom žena Kosova (KWN)?
Nezavisnost Kosova je je stvarnost još od 1999. godine
- Po meni, nezavisnost Kosova je došla kao jedina pravda, jer nema druge. Drago mi je što je narod na Kosovu iskoristio svoje ljudsko pravo – pravo na samoopredeljenje. (Miloš, Beograd)
- Kosovo je nezavisno od Srbije još od 1999. (Ljilja, Beograd)
- Od 1999. de facto a sada i de iure ali u odnosu na Srbiju, Kosovo je nezavisno. Kosovo je proglasilo nezavisnost, ali od Srbije. Međutim, Kosovo je još uvek pod protektoratom. Vlast na Kosovu će insistirati na poštovanju ljudskih prava jer su pod protektoratom. Frustracije oko statusa ostaju, jer protektorat takođe ostaje kao nenačet. (Marija; Vrbas)
- Kosovo je od 1999. godine bilo neformalno nezavisno od Srbije a sada je i de iure.
Pitanje nezavisnosti Kosova je pitanje pravde zbog zločina izvršenog od strane srpskog režima nad albanskim stanovništvom dugi niz godina. (Violeta, Beograd)
- Za sve nas je jasno da je i pre 1999. nezavisnost Kosova činjenica. Nikada ne može da se zaboravi preko 800.000 proteranih ljudi i bezbrojne druge zločine, moram da kažem da me je to jako potresalo, ali isto tako da sam (posle 1999.) imala veoma veliki stepen očekivanja od Albanaca da neće ponoviti model etničkog čišćenja koji se desio nakon toga u odnosu na manjine. (Staša, Beograd)
- Kosovo je nezavisno jer vlast države Srbije nije postojala na Kosovu a sada posle proglašenja nezavisnosti Kosovo je pravno gledano van okvira Srbije. (Snežana, Kruševac)
- Kosovo je nezavisno od Srbije od 1999. godine (Nada, Novi Sad)
- Ja nisam sasvim sigurna da Ženska mreža Kosova neće otkriti da je zapravo Kosovo i dalje jedna nefunkcionalna država i da se ništa nije promenilo. Mislim da će po drugim pitanjima odmah nestati konsenzus koji je tako snažno postojao u vezi sa nezavisnošću Kosova. Nemam utisak da će status nešto relaksirati, neće ništa biti funkcionalnije, neće to biti uređena država, to će i nadalje biti haos koji je njih sprečavao da se pozabave ljudskim pravima. To je jedinstveni slučaj gde vi imate jedan protektorat, a niste imali suverenu vlast na toj teritoriji, pa je došlo do otcepljenja. To je različito od drugih separatističkih pokreta u Evropi i svetu. (Snežana, Beograd)
- Nezvanično, Kosovo je nezavisno od 1999. (Ivana, Leskovac)
- Nezavisno je od Srbije od 1999. a sada je i zvanično nezavisno. (Milka, Leskovac)
- Kosovo je nezavisno od potpisivanja Kumanovskog sporazuma, juna 1999. (Mirče, Leskovac)
- Kosovo je nezavisno od 1999. a posle toga izabrane demokratske vlasti Republike Srbije nikada nisu pozvale albanski narod na bilo kakav dijalog. Za njih su važne samo teritorija, crkve i manastiri. Ja sam u dubini svoje duše za nezavisno Kosovo uz poštovanje ljudskih prava svih građana i građanki koji žive na Kosovu. Sigurna sam da što pre prihvate tu realnost, biće nam jasniji put kojim idemo. (Goca, Leskovac)
- Neformalno, Kosovo je nezavisno jer Srbija nije imala nikakvu vlast od 1999. (Ljilja, Leskovac)
- Kosovo je nezavisno jer država Srbija nije imala nikakve nadležnosti na teritoriji Kosova. Oni su u proteklom periodu „brinuli“ samo o jednoj etničkoj zajednici, a žele čitavu teritoriju. (Nena, Leskovac)
- Nezavisnost je reč na koju se trebaju navići stanovnici Kosova bez obzira na etničku pripadnost. Mi treba da budemo primer pravog odnosa sa Ženskom mrežom Kosova i da nastavimo sa propagiranjem mirovne politike i realizovanjem više zajedničkih mirovnih akcija sa ženama iz Ženske mreže Kosova. (Svetlana, Vlasotince)
- Kosovo je nezavisno od Srbije od 1999. nezvanično. Mislim da se Albanci odavno ne osećaju kao deo ove države, a to je važno za život u nekoj državi. (Ljilja, Leskovac)
Neobjavljeno/neproglašeno vanredno stanje kao rat niskog intenziteta jeste strategija Vlade Republike Srbije
- Vlada Srbije je jedva dočekala da Kosovo bude nezavisno da to neko drugi učini, da nemaju taj teret da oni to urade. (Persa, Niš)
- RTS neverovatno kondicionira javno mnjenje. Naprimer, sad to čini posetom grobovima. Ti grobovi su srušeni 17. marta 2004. Oni to sada ponovo puštaju da ispadne kao da se to desilo sada. Ko ne zna, on misli da se to sada dešava ponovo. To su najjeftiniji Gebelsovi mehanizmi kojim se potpaljuju strasti. (Ljiljana Gaković, Beograd)
- Vlada se obračunava sa unutrašnjim neprijateljima. Pitanje nije da li će nam se tamo nešto desiti, već i da li će nam se ovde nešto desiti. Neophodno je da se pokaže solidarnost civilnog sektora. (Zorica, Beogrrad)
- Grade ovu homogenizaciju iz različitih razloga i uspešno im ide, uspeli su da operu mozgove poslednjih godinu dana. Uspeli su da naprave histeriju u jednom trenutku i da se dozvoli nasilje. Uveli su ono što su pretili da će uvesti, vanredno stanje, ustvari su doveli do stepena internalizovanog vanrednog stanja. Užasna autocenzura je nametnuta. A civilno društvo u Srbiji treba da ima jaču slobodu, da ispoljava što više otvaranja, osvajanje javnog prostora na bilo koji način. Oni su nametnuli da sve bude zabranjeno. Nama ništa nije zabranjeno i idemo dalje. (Slavica)
- Mi smo u jezivo opasnoj situaciji, ne znamo da li će ovde biti diktatura. Niko nije poredio ovo nasilje koje se desilo sa mladima sa nasiljem na Kosovu od 17. marta 2004. To je bilo identično, zbog užasnog nezadovoljstva mladih. Sve je bilo huškano. To je ta socijalna tenzija među mladima. Vlada proizvodi takvo stanje, ide se ka ukidanju višepartizma. (Lina, Beograd)
- Mislim da je to samo nastavak njihove politike rata i da je to ista matrica državno organizovana mašinerija etničkog čišćenja, koji su oni primenjivali prema albanskom stanovništvu na Kosovu. A sada žele da nekako očiste stvarnost, svakodnevicu, ulice, gradove po Srbiji od svih nas, od ljudi koji misle drugačije. (Miloš)
- Ja se bojim da Koštunica ne napravi koaliciju sa radikalima, bojim se da će biti vrlo brzo dogoditi. (Ljilja Radovanović)
- Njima svima izolacija od Evrope savršeno odgovara jer su onda oni gazde u svom selu. Nemira ima svuda, ova količina nasilja svedoči o permanentnom ekonomskom iscrpljivanju stanovništva u Srbiji. Mladi su pokazali toliko besa, postoji paralela sa zbivanjima u Francuskoj i Belgiji i Danskoj, ovih poslednjih godina. (Marija)
- Ja samo ne bih volela da nas pojede ova histerija i strah oko Kosova, jer ja u poslednje vreme nisam čula kada je pomenut Hag ili suočavanje sa prošlošću. (Mirjana, Beograd)
- Nekako smo iscrpeli resurse, iscrpeli snagu, stalno udaramo o zid, ludilo nije samo pragmatično političko nego je i mitološko. (Jelena, Beograd)
- Što se tiče vlade, čini mi se čini da kupuju vreme ili da će preduzeti nešto što traje i što može da se nastavi ne znam koliko. (Emilija, Beograd)
- Propaganda služi da se režim održi na vlasti na osnovu mita o Kosovu. (Snežana, Kruševac)
- Nacionalistički argument u Srbiji je potrošen, kao da je postojala želja da se to izveze, taj haos izvan Srbije, ali se to nije uspelo. (Snežana, Beograd)
- Vlada proizvodi neprijatelje i tako ubira poene i ovo može dugo da traje jer ovo je jedan ogroman nalet agresije iznutra ili kako kaže Vesna Pešić, to su okupacione snage unutra. Potrebno je da se ne plašimo i da dajemo snage jedni drugima, jer hoće da nas kontrolišu strahom. Civilno društvo u Srbiji treba da pokaže visok stepen solidarnosti jer ono što želi vladina strategije je 'zavadi pa vladaj'. Vlada nastoji da osujeti sve što je solidarno među nama i da nas svede na sabornost, jednoumlje i etničkiu homogenizacije. (Staša)
- Cilj je ddvlačenje od stvarnosti, zaglupljivanje naroda, održavanje na vlasti. (Ivana, Leskovac)
- Sadašnja propaganda režima u Srbiji služi totalnoj izolaciji, vraćanju devedesetim godinama i sunovratu. (Milka, Leskovac)
- Propaganda režima u Srbiji služi za odvlačenje pažnje od drugih problema. (Dušanka, Leskovac)
- Naš sadašnji režim se ne razlikuje mnogo od prethodnog po odgovornosti jer ne priznaje zločine, ne govori istinu, služi se govorom mržnje i podstiče na nasilje i podele. (Mirče, Leskovac)
- Režim u Srbiji nema šta da ponudi običnim građanima i zato im je pitanje Kosova tema na kojoj skupljaju političke poene. Zamislite 80 poslanika Albanaca u Skupštini, to režim nikada ne bi dozvolio. (Goca, Leskovac)
- Vlada Vojislava Koštunice pitanje Kosova koristi za obezbeđivanje svoje političke budućnosti. On želi da nas u Evropu prime sa Kosovom, što je nemoguće. (Ljilja, Leskovac)
- Stavljanje pitanja Kosova u prvi plan jeste bacanje prašine u oči građanima koji imaju drugačije potrebe od njihovih. Pozivanje na nacionalnu svest je uvek palilo širu javnost, te idu „utabanim stazama“ Miloševića. Njihova propaganda skreće javnost od pravih pitanja (ratnih zločina, saradnje sa Hagom, lustracije) jer su mnogi od njih umešani u događaje devedesetih i ovo je pokušaj bežanja od odgovornosti i pravih vrednosti. Približavanje Evropi je i promena vrednosnog sistema do koga njima nije stalo jer žele da zadrže privilegije bez odgovornosti. (Nena, Leskovac)
- Propaganda režima u Srbiji služi raspirivanju mržnje i nasilja prema onima koji su zadnjih godina gradili zajednički mirovnu politiku, bez obzira na naciji pripadaju. (Svetlana, Vlasotince)
- Sadašnja propaganda režima u Srbiji služi održanju na vlasti. (Jovana, Leskovac)
- Građani su sve teže žive, što je posledica dugogodišnje pogrešne politike, ratova, života u bedi. To je vlada smislila da nam odvrati misli od takvih stvari, pa je Kosovo dobar povod. (Ljilja, Leskovac)
- Sadašnja propaganda režima u Srbiji služi tome da građanke i građani ne bi razmišljali o ekonomskim, socijalnim i mnogim drugim bitnim pitanjima. Moramo da podržimo nezavisnost Kosova od Srbije i civilno društvo je dužno to da radi i zbog građanki i građana albanske, ali i nealbanske pripadnosti na Kosovu. Moramo mnogo da razgovaramo sa našim sugrađankama i sugrađanima, da o tome što više govorimo u medijima.
(Nada, Novi Sad)
Civilna društva na Kosovu i Srbiji kao graditelji trajnog i pravednog mira - saradnja sa Mrežom žena Kosova biće opuštenija, snažnija, raznovrsnija...
- Meni se čini da proglašenje nezavisnosti Kosova može samo da relaksira te odnose i da dovede do pravih odnosa između civilnog društva i demokratskih partija; komunikacija će postepeno prodirati u taj prostor i iz tog prostora ovamo, pronalaziće slične srodne grupacije i funkcionisaće.
Problem je što civilno društvo nije komuniciralo sa Kosovom ovako dugačak period. Očekujem da će civilno društvo na Kosovu, za razliku od albanskih političara kod kojih će to biti mnogo više deklarativno nego faktičko i vrednosno, zaista biti faktičko i vrednosno za ostvarivanje nečega što je postavljeno kao cilj. Civilno društvo može da bude partner u postizanju ciljeva koji mi želimo za Kosovo.
Ti odnosi su postojali samo kao nit koja povezuje Žene u crnom i Kosovsku žensku mrežu, ne znam da li postoji neka druga komunikacija. To su tanane veze između civilnog društva i političke veze. (Vera, Beograd)
- Što se tiče odnosa ženskih nevladinih organizacija i uopšte civilnog društva, mislim da će vreme učiniti svoje i da će biti sve bolje i bolje. Dve susedne nezavisne države bez opterećenja i pitanja da li bi nas ili ne bi priznali za nezavisno. (Persa Vučić)
- Mi moramo da znamo sve što se dešava, da poklonimo pažnju i sebi i njima i da osluškujemo jedne druge i da razgovaramo. Stalno treba da se podsećamo na te dobre odnose i dobru saradnju koje smo imali pre ovoga. Ja prosto želim da stalno podsećamo i da obnavljamo memoriju dobrih kontakata. (Ljiljana Gaković)
- Meni se čini da oni koji su sarađivali pre, sarađivaće i dalje. Civilno društvo na Kosovu je reklo da moraju da reše pitanje statusa. Pitanje koliko će se oni uljuljkati u to kao što smo mi imali 2000. (Zorica)
- Ja očekujem da će feministkinje Kosova da se vrate feminizmu. Ko je sarađivao sarađivaće i dalje lakše i bolje sada. (Lina)
- Znam da je ženama sa Kosova prvo i najvažnija bila nezavisnost, ali mislim da je to razumljivo, jer naše pozicije nisu bile iste, odnosno, ne možemo da razgovaramo sve dok je jedna strana pod okupacijom, a Kosovo je bilo pod okupacijom Srbije, sada je okupacija prestala i mislim da će se saradnja razviti. (Miloš)
- Naše drugarice sa Kosova nisu mogle nikada da napišu neko saopštenje osude povodom nekih ispada i ekcesa u odnosu na manjine. Nadam se da će sada moći da deluju i da se više druže. (Ljilja Radovanović)
- Ja bih volela da pošaljete poruku ženskim grupama na Kosovu da im se ne desi zamka koja se nama desila posle 2000. a to je etabliranje feminizma, što se može desiti kroz gender – mainstreaming mehanizme. Da im se ne desi da izgube subverzivni potencijal, treba da ostanu na tom 'feminističkom frontu' i da monitorišu svoju državu stalno i iznova. One su nezavisnošću Kosova osetile sreću, mi olakšanje. (Jelena, Beograd)
- Na Kosovu je sada promenjena situacija i pretpostavljam da će sada spontano ili jako namerno naše drugarice sesti da razgovaraju o tome šta mogu da rade sada. Ja vidim njihovu pojačanu brigu za sve nas ovde. (Slavica)
- Ko je sarađivao dosada, sarađivaće i dalje. Sve će se samo ponovo svesti na ženske grupe i tu vrstu saradnje. Dok god se delila bivša Jugoslavija dotle su bili regionalni projekti koji su vrlo in i ljudi su na tome zarađivali. Verovatno je bilo i suštinske saradnje. (Mirjana)
- Nadam se većoj autonomiji ženskih grupa i civilne scene na Kosovu (Emilija)
- Naša uzajamna solidarnost i sestrinstvo ne smeju da budu u funkciji donacija, dobijanja grantova. I mislim da žene Kosova treba da budu autonome u odnosu na svoje političare, da budu samostalne, da smognu hrabrosti da se otrgnu od nekih tradicionalnih vrednosti, da naše odnose isključivo definišemo i određujemo mi same a ne bilo kakvi nacionalni, etnički ili državni interesi.
(Nada, Novi Sad)
- Smatram da civilno društvo u Srbiji treba da svoje aktivnosti usmeri ka stvaranju klime koja će dovesti do pomaka u svesti ljudi da Kosovo nije u genima, nego je fakat da na Kosovu živi dva miliona ljudi koji ne žele da žive u okviru pravnog poretka Republike Srbije. Smatram da nezavisnost Kosova može samo pozitivno uticati na naše odnose, koje same gradimo i da će nezavisnost kod žena sa Kosova uticati na njihovu otvorenost i spremnost na konstruktivnu saradnju. (Violeta)
- Naši odnosi prijateljstva su toliko bogati, dugotrajni i stabilni, nisu projektno umrežavanje. Rešenje statusa Kosova relaksiraće odnose među nama i pomoći ženama Kosova da izađu iz pozicije etničkog koncepta i etničkog nacionalnog konsensusa. Jer, naše dve Mreže unutar Ženske mirovne koalicije su delovale sa razčličitih pozicija: žene na Kosovu su bile unutar tog konsensusa, a iz mnoštva razloga mi smo izvan toga. Volela bih da one sada budu da one budu autonomnije u odnosu na svoju etničku zajednicu i autoritete. Sad još više treba da tražimo zajedničke imenitelje, šta je to zajedničko dvema zajednicama a to su, između ostalog: klima nekažnjivosti zločina, glorifikacija zločina i na jednoj i na drugoj strani, nacionalistički obrazovni sistem. I još mnogo nam je stvari zajedničko, i tu nas feminizam može povezati mnogo više.
Volela bih da razgovaram bez osećanja krivice i tereta, da pričamo kao odgovorne građanke, kao drugarice, ravnopravne partnerke, imamo ogromno poverenje, i poznajemo se dugo. (Staša)
- Civilno društvo treba da nastavi međusobnu saradnju kao i do sada. Mislim da će saradnja sa mrežom Kosova biti bolja jer je dosada nezavisnost bila prepreka. Iskreno se nadam da ćemo imati razne zajedničke akcije i aktivnosti. (Snežana, Kruševac)
- Civilno društvo treba da podseti režim da narod nije stoka i da razmišlja svojom glavom. Trebamo da se manemo Kosova i nastavimo ka Evropi. (Ivana, Leskovac)
- Civilno društvo treba da izađe na izbore i glasa za otvaranje prema Evropi, za bolju budućnost a ne za vraćanje nazad. Žene sa Kosova su dobile ono na čemu su svo vreme insistirale. (Milka, Leskovac)
- Civilno društvo treba da radi na uspostavljanju odnosa saradnje, bez obzira na status Kosova. (Dušanka, Leskovac)
- Civilno društvo treba da radi na uspostavljanju odnosa i saradnje koji će biti vidljivi. Mislim da nezavisnost neće bitno uticati na naše odnose. (Mirče, Leskovac)
- Ja bih pozvala svoje prijateljice iz Ženske mreže Kosova da zajedno radimo na stvaranju mira, sada, posle nezavisnosti. Da li bi one bile spremne da zajedno sa nama u raznim mestima i pozivaju građane sa jedne i druge strane na pomirenje? (Goca, Leskovac)
- Civilno društvo treba da ukazuje na problem laži, treba saopštiti istinu o statusu Kosova ma koliko se građani ne slagali sa tim. Država Srbija je na sve moguće načine od Kosova stvorila mit i taj mit treba suzbiti u korenu. (Ljilja, Leskovac)
- Civilno društvo treba da prihvati realnost i prihvati nezavisnost Kosova uz zahtev novim vlastima Kosova da poštuju ljudska prava manjina. Mreža Žena u crnom je uvek bila spremna na otvorenu i iskrenu saradnju sa Ženskom mrežom Kosova i to je nešto što sa naše strane ne treba menjati. Mislim da trebamo izaći iz okvira projektnih aktivnosti i da pronalazimo puteve zbližavanja i zajedničkih akcija. Trebale bismo biti dobar primer kako je ženska solidarnost iznad država i da ne poznaje granice i nacije. Volela bih da zajedno sa ženama Kosova posetimo mesta zločina koja su počinjena u naše ime, ali i grupe i žene manjina na Kosovu koje su sada u enklavama kako bi pružale ruku pomirenja i gradile bolje odnose sa vrednostima za koje se zalažemo. Nadam se da će doći trenutak kada ćemo moći u Beogradu i Prištini slobodno i zajedno šetati ulicama uzvikujući parole koje su u našim srcima. (Nena, Leskovac)
- Stav civilnog društva treba da je da uz pomoć mirovnjaka smogne snage da prevaziđe kako stvarne tako i nametnute konflikte. (Svetlana, Vlasotince)
- Civilno društvo treba da obavesti režim da je Kosovo nezavisno i da stoga pada vlada. (Jovana, Leskovac)
- Treba podržati želju albanskog naroda, raditi na poboljšanju odnosa svih ljudi koji žive na Kosovu kroz poštovanje ljudskih prava svih. (Ljilja, Leskovac)
- Bilo bi jako dobro da se stanje smiri i Albanci i Srbi treba da shvate kako su geografski najbliži jedni drugima i da onda iz toga izvuku pouke i počnu da sarađuju. Ima jedan mali broj nas koji mislimo i radimo na naš ljudski način i potrebno je da se „razmilimo“ po zemlji Srbiji i Kosovu, dan i noć da ih molimo, ubeđujemo, pazimo i pomažemo da prevaziđu svoje užasne antagonizme, a koji su uglavnom hranjeni iz centara njihove vlasti. Potrebno je da ne pristanemo na granice i podele. Treba mnogo rada na terenu i kroz institucije na obe strane. To je dug i mukotrpan rad. (Senka, Beograd)
(Priredili: Miloš i Staša)
