Arhiva vesti

"Ja kad sam bila klinac, bila sam klinka"

Priča Gordane Goce Mitrović

20.11.2013, prostorije Žena u crnom

Brižna i nežna tetka

„Svako od nas ima svoju svrhu u ovom životu. Svrha mog života je ispravljanje krive Drine.“

Imala sam probleme u porodici. Tata je bio alkoholičar pa neki kažu da je on kriv za sve, a nije. Svako od nas ima svoju svrhu u ovom životu, a njegova je bila da pokvari sve vredno. Zato je i umro. Neka mu je laka zemlja. Moja sestra se preudala. Marina je ostala sa mojom mamom, sa mojom bakom i sa mnom. Mama je umrla. Baka je ostala sa nama. Moja sestra se preudala. Bilo je pitanje šta će biti sa detetom kada je umrla moja mama. Baka nije htela da nas podrži. Muž moje sestre (to jest Marinin očuh) je bio nasilan. Ja nisam htela da dete živi sa nasilnikom. Nisam mogla da stavim svoje želje ispred Marine. Dete nije krivo što je majka blesava a njen otac već je imao ženu i četvoro dece. Dete nije bilo krivo za to što se dešavalo i nisam htela da dozvolim da ona doživi ono što sam ja doživela. To dete je raslo bez obzira na sve, u mirnom domu, ona je vaspitana, kulturna. Ja sam jako ponosna na to. Ja sam bila jedina koja je rekla da je to moja krv i ja ne dam da je neko maltretita. Ta slika je u mom mozgu bila nepojmljiva.
Tada sam još bila dečkić. Nisam ni imala detinjstvo kako treba. Uvek sam bila glava kuće, od početka. Bio je sukob generacije. Zbog Marine sam mnogo žrtvovala, ali se ne kajem ni jednog trenutka. To dete je tako srećno i ja sam srećna zbog nje. Ne kajem ni zbog čega što sam radila zbog nje. Onda sam je ispisala iz škole i odvela kod kuma u Novi Sad, gde smo bili četiri godine. Tu je Marina završila osnovnu školu. Kada je krenula u srednju, došli smo u Beograd. Završila je dizajnersku školu, ali radi u Maksiju. Bilo mi je važno da ona shvati da mora da radi. Ona je u kontaktu sa svojom majkom, ali se prema njoj ponaša kao prema svakoj ženi, kulturno i vaspitano. Za mene je mnogo vezana. Ja nisam želela da ugrozim Marinu svojim pojavljivanjem javno. Za vreme svadbe bila sam ujka. Morala sam tradicionalno da izvedem dete. To mi je bilo jako teško. Celo vreme se nisam osećala prirodno. Bila sam veštačka. Nisam mogla da igram. Marini sam rekla tada da sam dosta učinila za nju, ja ujku da joj glumim ne mogu, ja to nisam i neću da budem. Nisam se toliko mučila da budem Goran ponovo. Vezivala sam grudi, učila da hodam muški, da se tako i ponašam. To je bilo smešno i o tome ću praviti predstavu.

O ne/mogućnosti izbora

„Nikad nisam radila ono što su drugi želeli.“

Radila sam u ciglani dve godine da bih dobila starateljstvo nad njom. Prodavala sam kokice, kopala kukuruz. Nisam se libila ni jednog posla. Tada nisam ni znala za prostituciju. To je došlo sa velegradom. Izborila sam se za njeno starateljstvo.
Društvo ti nalaže da ukoliko si transseksualac moraš da se baviš prostitucijom. Znala sam da to nije istina i znala sam da ako si drugačija od ostalih, ne moraš da se baviš prostitucijom da bi nešto postao u životu. To je društvo nametnulo i ja sam se toga pridržavala. Došla sam u Beograd i počela da radim u gej klubu „X“. Mene su obezbeđenje i konobari uvukli u prostituciju. Desilo se da sam ušla u prostituciju, ali sam znala da nešto nije uredu. Znala sam da više vredim i da to nije jedina opcija. Dok sam bila u prostituciji, imala sam u glavi da moram da othranim dete svoje sestre i da je zaštitim. Ona je bila svesna šta radim, ali ona nikada nije bila u sukobu sa tim.
Ja i moje drugarice smo tražile pomoć da budemo vidljive i 2010. godine smo došli u kontakt sa jednom nvo. Želele smo da pokažemo da možemo nešto više od toga, da nije samo reč o prostituciji i novcu. Mi možemo više od toga. Ja nikada nisam bio rob novca, mene to ne zanima. Ovo nije pravdanje. To je bio moj cilj. Ne kajem se zbog toga.
Izvela sam dete na put i to je moj najveći uspeh. Ona se udala i trudna je četiri meseca. Postaću baka. U tom rasulu gde možeš da se izgubiš i gde drugi imaju kontrolu nad tobom, ja sam se iz svega toga izvukla. Mi smo htele da napravimo trans scenu, da napravimo nešto kao modnu reviju. Oni su mislili da se mi borimo za prava prostitucije. Onda smo radili kabare koji je bio divan i posećen. Putovali smo. To je moja životna priča. Najbolje je glumiti samog sebe.
Bila sam mudra. Krenula sam sa nekom grupom koja mi nije odgovarala. Bila sam vrlo pametna. Izdvojila sam dobre klijente, da mogu da se sklonim da ne budem deo njih. Novac mi nije ništa značio, ali sam ga zarađivala i imala za mene i za dete. Bila sam deo prostitucije sticajem okolnosti. Jako teško sam izašla iz toga. Uvek ti nešto nedostaje. Sada mi Marina daje i moj dečko mi daje i ja nešto radim sa strane pa dobijem neki honorar. Teško mi je. Nemam luksus kao pre i ne želim da ga imam. Ja sam skromna i mirno spavam.
U međuvremenu, pišem knjigu. Pisanje ide teško jer je bolno vraćati se u prošlost, ali će knjiga biti objavljena sledeće godine. Takođe, učestvujem u predstavi „Sedam“, u režiji Anje Suše, koja govori o sedam priča sedam aktivistkinja za ženska ljudska prava iz čitavog sveta.

O drugosti i razlici

„Preživljavanje nema veza sa umećem. Ti moraš da preživiš.“

Biti u tuđem telu je teško, kao što je teško biti svoj. Plaćaš mnogo, a dobijaš malo. A ja sam to uspela. Uspela sam da izgradim sebe. Sada sam Goca i drago mi je što sam Goca. Sada sam aktivista, i više se ne bavim prostitucijom. To sam prekinula čim sam dobila priliku.
Ja njima, svojoj porodici nisam pružila izbora. Ja sam ih nazvala i rekla ja sam to i to i pitala jesam li ja i dalje vaša ili nisam? Teško je biti različit. Celog života se borim i usklađujem se i umorna sam. Hoću da se ljudi usklađuju sa mnom. Oni su mi rekli da sam njihova.
Još nisam sigurna što se tiče operacije. Sledeće godine hoću da se usavršim, to je neminovno. Estetski nedostaci su tu. Hoću da povećam grudi, popunim lice, odstranim jabučicu. Radila sam usne. Telo je moje. Kosa je moja. Nikada nisam volela perike. Prirodna sam. Kosa je snaga i lepota žene.
Ja sam Goca otkad znam za sebe. I kada nisam imala grudi, trpala sam čarape i kada sam bila dečko. Kada sam radila u „X“, bila sam dečko. Kasnije sam se autovala.
Celog života sam znala da sam Goca. Dok se o tome ništa nije znalo, mislila sam da sam čudna osoba. U školi su me zadirkivali. Mislila sam u jednom treunutku da sam čudovište. Znala sam da nisam gej. Ne volim muškarca kao muškarca. Ja volim ženskim srcem. Uvek sam bila žena. Igrala sam se sa devojčicama. Ja sam bila njihova predvodnica. Uvek sam imala tu ulogu, a kasnije sam dobila priliku da budem to što jesam. Mnoge stvari su se desile. Trudila sam se da nađem sebe, ali nisam uspela.
Da kada dođe vreme za to, kada ja budem bila spremna za to, uradiću operaciju. Ja sam živa žena. Sam tok operacije donosi niz stvar koji mi možda ne bi odgovarali. Ja moram da razmišljam šta će biti posle toga. Meni niko ne garantuje da ću biti srećna kao žena. Mnoge prave tu grešku i misle da će živeti srećno do kraja života. Sto posto sam sigurna da sam žena, ali za operaciju još ne. Smatram da je jako bitno da to radim zbog sebe, a ne zbog okoline. Ja želim da budem takva zbog sebe, a ne zbog osobine. Pet godina sam na hormonima. Sada to ide preko doktora. U početku je moja želja bila toliko velika. Videla sam moje drugarice. Htela sam budem ono što sam želela. Uzimala sam hormone na svoju ruku, što nije preporučljivo. Nakon dve godine je sve regularno i sve je ok. Usklađena sam. Ponekad imam mučnine, lažne napade menstrualnih ciklusa.
Velika mi je čast. Ja sam prva autovana transeskualka koja će predstavljati ženu, dakle ono što jesam. Dajem sve od sebe da idem dalje. Ja sam žena i volim žene. Žene treba da budu jake i svoje.
Na početku sam mislila da sam čudovište. Kada samog sebe mrziš to je najgore. Kada nađeš sebe, onda si jak i ne može ti niko ništa. U Velikoj Plani mi je bilo jako teško. Mrzela sam fudbal, da se presvlačim sa muškarcima, da vučem devojčice za kike. Neki dečko se razboleo i onda su mene poslali na teren. Dao sam go sa ove dve leve noge. Dobio sam aplauz. Skakali su po meni. Muškarcima znači kada daš go. Nebitno što si peder. Otada sam prevazišla sve to. Išla sam u dramsku sekciju, na hor, na folklor, na ples, bila sam predsednica odeljenja. Tako sam bila zaštićena. Goran je bio čudan ali je doprinosio zajednici.
Teško se živi od aktivizma, ali radim sve. Čistila sam zgrade. Ne stidim se nijednog posla.
Fizičko nasilje nisam doživela, ali verbalno doživljavam stalno, i dan danas. Ja ću uvek biti različita i nikada neću biti deo društva. Maksimalno se trudim da ne iskačam, da budem deo toga. Čujem govorkanja i to je tako nevaspitano. Ljudi kao ja imaju šesto čulo, zato što sam uvek morala da budem obazriva. Nekada napravim skandal i ne idem tamo. To je ružno i glupo. Ovo je primitivan narod. Žao mi je njih, njih treba edukovati. Zato sam i postala aktivista. Ja sam još uvek mlada organizacija. Trenutno imam puno obaveza oko filma. Imam puno planova šta želim dalje. Želim da edukujem ljude, roditelje, da napravim predstave koje će pomoći da se prihvati različitost. Različitost nije greh. Želim da pomažem ljudima kao što sam ja. Ja nisam imala priliku da mi neko pomogne. Do skoro nisam želela da živim u Srbiji. Mogla sam da odem, ali sam shvatila da ovde mogu pomoći. Ako treba da se polome kolica, neka se polome na meni. Jedna trandža manje. Hoću da se čuje. Mora da se čuje.
Ljudi su zli. Nisu me uhvatili na zub zato što sam bila mudrija od njih. Ja nisam htela da se slikam za Plejboj. Ja sam to odbila.

Priča o predstavi „Iza ogledala“

„I da sam prava žena, bila bih feministkinja.“

Smatrao sam da nevladina organizacija postoji da pomaže ljudima. Sticajem okolnosti, stigli smo do „Jazasa“. Želele smo da budemo vidljive. Htele smo da napravimo trans reviju, da bude lepo i šareno, da odiše optimizmom. Troje ljudi iz te organizacije je međutim sve to izokrenulo u njihovu korist, pa je ispalo da se mi borimo za „seksualni rad“. Kabare „Iza ogledala“ je govorio o ljudima u prostituciji. On govori o ženama koje su na ulici, o trandžama koje su na ulici. To je meni u tom trenutku bio nepoznat svet. Ja sam učila tekst, ali sam i izlazila na ulicu, iako nisam ništa radila. Htela sam da vidim kako to izgleda, kako to proživljavaju žene na ulici. To je za mene užas. Ja im se divim i žao mi je njih. Njima skidam kapu. To nije naivno. Tu ljudi ne ulaze iz hira, nego neko zbog poroka, neku ženu natera muž, transseksualac mora jer mene ovakvog niko neće da zaposli. Svaka je priča tužna na svoj način. Počele su priče o honorarima u vezi sa kabareom. Tu je nastao haos. Ja u to nisam ušla zbog novca nego sam htela da budem vidljiva. Htela sam da nas četiri transseksualke, one su ustvari travestiti, otvorimo našu organizaciju koja se zove „Sloboda prava“. Tu organizaciju su preuzeli neki drugi. Oni su iskoristili naše poverenje, izmanipulisali su nas i nakrali se para. Niko od njih nije u prostituciji. Mi smo sa kabareom putovali u Makedoniju, trebalo je da idemo u Hrvatsku i Sloveniju. Ja ne mogu da radim sa ljudima koje prezirem. Ja ne prezirem ljude kao ljude, nego njihove postupke. Nemam dlake na jeziku i došla sam u sukob sa njima. Prekinuli smo saradnju. Onda je došlo novo zatišje pred buru.

Priča o filmu „Ja kad sam bio klinac, bila sam klinka“

„Ja nisam žrtva, ja sam to što jesam.“

Rediteljka filma Ivana Todorović je pratila proces rada na predstavi „Iza ogledala“ i došla na ideju da mi snimimo dokumentarac. Ja sa tim nisam imala puno dodira. To smo krenuli da radimo bez ugovora, prijateljski. Film se snimao osamnaest meseci. U to sam krenula iskrenim srcem, da pokažem ljudima živote transseksualaca. Mi smo jako izolovani, nit smo jedno nit smo drugo. I gejevi i lezbejke već imaju neko svoje mesto u društvu, a mi to nemamo. Ovim putem sam želela da pokažem koliko je život transseksualca težak. Jednog dana zove me rediteljka i kaže da idemo na Berlinale. Bili smo u najužem izboru za Zlatnog medveda. Bili smo ushićeni. Onda se rediteljka pojavila sa ugovorom i odmah sam znala da je neka mutljavina. Tu sam ja počela da razmišljam o celoj situaciji, da mi to nije trebalo u životu. Pogrešila sam što sam iznela svoj život tako, to su gledali milioni ljudi. Premijera je bila na Berlinalu. U tom svetu dokumentarnog filma, to ljudi drugačije gledaju. Dobili smo dosta nagrada. Zadovoljna sam zbog tih nagrada. Mi smo to morali da prikažemo i u Beogradu, jer je rediteljka uzela novac i od grada, a ja to nisam znala. Ja sam mislila da će se to pustiti samo u inostranstvu, nisam želela da se to vidi u Srbiji. Dobili smo nagradu. Ja sam napravila aneks ugovora sa svojim advokatom i zaštitila sve što je moglo da se zaštiti. Ovo je originalna verzija. Na kratkom metru su bila zamagljena lica. Ja sam autovana, ali ima tu ljudi kojima to može da naudi. Tu je moj dečko i njegovi roditelji mogu da saznaju da je sa trandžom. Tu je moja Marina koja se u međuvremenu udala. U filmu ima dosta smešnih scena. To nije nimalo naivna. Marina nije bila tu kada sam ja radila, ja to nikada ne bih dozvolila. Od tog filma je prošlo tri godine i mnogo se toga izdešavalo. Film se prikazivao na mnogim festivalima i dobio je puno nagrada. Ona, rediteljka je mene prikazivala kao jadnu trandžu, a ja sam se prikazivala u glamuru. Saradnja sa rediteljkom je išla na poverenje. Ja sam to prihvatila i da bih izašla iz prostitucije. Tri devojke koje su bile sa mnom su i dalje travestiti, one nisu krenule u tranziciju. Ja sam sve balansirala. Prostitucija, dete, dečko, domaćica, kuvarica. A sam to gledala kao posao, kada nešto završim, to je iza mene. Ja se nisam izgubila. Rediteljka je izabrala mene zbog atraktivnosti priče. Ja sam odnegovala dete i izvela ga na pravi put. To dete je pomoglo meni i ja sam njoj. Ona mi je pomogla da ne pogrešim. Što jadnije se prikaže naša situacija, to je više naplativa. Ako me prikažu u šarenom svetu, to nije zanimljivo. Ima mnogo lepšeg materijala od ovog, ali je ona izabrala najatraktivnije za nju. Ja sam školovana, nisam glupa, transseksualac ne treba da se kategoriše.
Snimljeni materijal za film pripada producentskoj kući. Ja nemam ništa sa tim. Ja sam se obavezala da me oni obaveštavaju gde puštaju film. Meni je ovaj film doneo više glavobolja od bilo čega drugog.
Marinina svekrva je videla delove filma na RTSu. Rediteljka je stavila sekvence na kojima sam samo ja. Ja sam morala da brinem za svoju sigurnost. Sva sreća se nije spomenula prostitucija. U tom trenutku bih je ubila. Svekrvi to izgleda fantastično. Ona jedva čeka da priča sa mnom, da me o svemu sve propita. Ona postavi pitanje, potpitanje i odgovara. Nisam smogla snage da joj sve objasnim na svoj način. To je još jedna bitka koju moram sama sa sobom prvo da prođem.


Štampa   El. pošta