Arhiva vesti

Kako je rasprodat Heygate

Sinoć su na sastanku Komiteta za planiranje u epskom stilu, savetnik Nick Dolezal, savetnik Chris Brown, savetnik Darren Merrill i savetnik Kevin Aherne dali podršku nacrtu konkursa za planiranje Heygate-a.

U petnaest do šest, dok smo ulazili u ulicu Tooley, gde se nalaze kancelarije savetnika, bili smo udubljeni u misli kad smo ugledali 3 policajca koji su u njihovim jaknama-simbolom predstavnika sile, išli upravo ispred nas, a dodatno smo bili šokirani kada smo u foajeu videli još dvadeset policajaca. Otišli smo do recepcije gde smo dobili propusnice i karte. Rečeno nam je da moramo imati i jedno i drugo da bismo prisustvovali sastanku. Uzeli smo našu kartu br. 89 i produžili kroz staklena vrata u manju prostoriju sa sedištima, ispred prostorije za sastanak. Jedan od lokalnih stanovnika, koji je prisustvovao pripremi za sastanak, rekao nam je da su obezbedili sedišta za samo 100 ljudi, jer nema mesta za bilo kakve nepredvidljivosti. Mi odmahujemo glavama u neverici, ulazimo u prostoriju za sastanak i uviđamo da je 50 od tih 100 sedišta rezervisano. Smeštajući se na nerezervisano sedište, shvatamo da su tih 50 sedišta namenjena:10-12 za lokalne stanovnike i članove Elephant Amenity Network, koji treba da govore na sastanku, 25 za sasvim podobne ljude (uključujući Rob Deck-a, Lend Lease-a) i još nekoliko za savetnika Peter John-a, savetnicu Fiona Colley, savetnika Martin Seaton, savetnicu Rebecca Lury.

Ostalih 50 je za obične ljude. Od ovih 50 sedišta, koji su tako darežljivo dali, barem 2-3 su bila namenjena ekipi za ozvučenje, i ekipi I make Architect, čime je maksimalno 47 mesta obezbeđeno za ljude koji žive u Southwark-u.

I, nije nas iznenadilo kada se kasnije pokazalo da 30 njih nije moglo ući i da su puna tri sata bili napolju.

Unutra, savetnik Nick Dolezal nam je rekao da snimanje i fotografisanje nije dozvoljeno (jer bi to prouzrokovalo šta?). Objasnio je da Komitet za planiranje ne dela pod pritiskom već na osnovu politike Saveta za planiranje. Naglasio je da je lokalnim prigovaračima produženo vreme za obraćanje sa 3 na 5 minuta, a kojih je bilo svega trojica (nije usledio aplauz).

Bridin O’Connor, službenik Saveta za planiranje, je prvi dao svoju prezentaciju i na momente je zaista bilo teško prikriti našu nevericu u ono što nam je govoreno. Domišljati obrti su bili najbolesniji, kada se on osvrnuo na tkz. političke aspiracije, nama poznate kao politike Saveta za planiranje, odnosno prostor oslobođen od automobila, 35% pristupačnije stanovanje, itd. On je trućao o tome, o drveću i parkingu, ali nismo dobili kompletan izveštaj, jer je on dostupan on-line (izvinjavam se, to je moja greška). Ni savetnik Q&A nije bio ništa interesantniji, dok je savetnik Morris pokušavao iznova i iznova i iznova da sazna precizan odgovor na pitanje koliko se zaista društveno raspoloživih stanova rentira, od ukupno 1,107 onih u Heygate-u. I nije dobila odgovor sve dok Jerry Flynn, jedan od lokalnih prigovarača nije potvrdio, kasnije, brojku od 71.

Održivost (veliko, tržišno-osetljivo pitanje o kojem nikome od vas ne možemo reći ništa) je raspravljano u nekoj meri, ali bez ikakvog smisla, jer Bridin O’Connor nije mogao ili nije hteo da objasni diskrepancu identifikovanu u izveštaju, ali je u jednom trenutku dodao kako: `ako nešto nije održivo ne znači da neće doneti profit.`

Profit za koga, Bridin? Savet Southwark-a? Lokalne stanovnike? Preduzimače?

Odlučili smo da istrčimo na kratko napolje i uhvatimo malo vazduha, ali nam je rečeno da nećemo moći da se vratimo, iako imamo i propusnicu i kartu. `Ali, zbog čega?` -pitali smo. `Nema garancija da ćete moći ući ponovo, pogledajte koliko je obazbeđenje.`A, šta ako moramo u toalet?...`Imate ga u hodniku`, rečeno nam je.

Tako smo se vratili da slušamo još malo ovih gluposti.

Konačno, tri lokalna prigovarača dobila su pravo da se obrate. Jerry Flynn uspeo je da sažme u tri minuta ključne stvari zbog kojih smo zabrinuti, praćen stanovnicima ulice Wansey i Adrian Glasspool-om, jednim od poslednjih zakupaca Heygate-a. Rekli su im da će svega 71 stambena jedinica biti na raspolaganju za rentiranje. I da je parkiranje kršenje pravila. I da je gradnja kršenje ljudskih prava zakupaca. Takođe, da politika planiranja propisuje 20% obnovljive energije, dok izgradnja ne podrazumeva ni 0%...

Nekolicina nas (manje od 50) koliko je uspelo da uđe na sastanak je aplaudiralo Jerry Flynn-u, dok je savetnik Dolezal rekao: `Molim, prestanite sa aplauzom da bi nastavili sastanak.` A, kada smo aplaudirali Adrian Glasspool-u, ponovio je istu rečenicu.

Malo kasnije, nekoliko drugih lokalnih stanovnika dobili su šansu da govore protiv ovog predloga, a Richard Lee je čak, neverovatno razborito, predlagao brojne uslove za namenski program, prilično uzaludno.

Napustili smo sastanak posle 20h i pridružili se grupi od dvadeset ljudi u foajeu, još uvek pod prismotrom obezbeđenja i policije. Simon Hughes, poslanik, obratio se lokalnim stanovnicima. Jedan od njih je rekao da im je pri ulasku na recepciji rečeno da to nije javni sastanak i da neće moći govoriti tokom sastanka. On je zatražio da popriča sa njihovim neposrednim rukovodiocem i Ian Millichap, državni činovnik i Robin Rogers-om, šef korporativnih programa, pojavili su se da bi razjasnili situaciju.

Beograd, 5.03.2013.














Štampa   El. pošta