Arhiva vesti

Istina - odgovornost - pravda

22 godine od zločina u Štrpcima
(27.02.1993. – 27.02.2015.)

Beleška sa protesta iz Beograda

Povodom godišnjice zločina u Štrpcima, Žene u crnom, Fond za humanitarno pravo i Inicijativa mladih za ljudska prava, organizovale su mirovnu akciju u crnini i ćutanju, ispred ulaza u beogradsku železničku stanicu, 27. februara 2015. godine od 15.48h do 16.48h.

Odatle, je dana 27. februara 1993. krenuo voz 671, iz koga su u stanici Štrpci, na pruzi Beograd – Bar, pripadnici vojne fomracije Osvetnici, koja je delovala u sastavu Višegradske brigade vojske Republike Srpske, a pod komandom haškog osuđenika Milana Lukića, izveli 19 putnika bošnjačke nacionalnosti, odvela ih u selo Prelovo (opština Višegrad), gde ih je mučila, a potom ubila. Do dana današnjeg, pronađeni su samo posmrtni ostaci troje ljudi.

Na mirovnoj akciji bili su istaknuti transparenti, maketa vozne karte, na kojoj je pisala priča o zločinu u Štrpcima. Pored ovih transparenata, bili su istaknuti i sledeći transparenti, sa jedne strane, a sa druge strane su bili transparenti sa imenima otetih i ubijenih ljudi.

- Odavde je krenuo voz smrti 671
- Voz je stao u 15.48h
- Oteti i ubijeni su
- Esad Kapetanović, Ilijaz Ličina, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifet Husović, Senad Đečević, Ismet Babačić, Halil Zubčević, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memetović, Favzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvezdan Zuličić, Jusuf Rastoder, Toma Buzov
- Pamtimo zločin u Štrpcima (27.02.1993.-27.02.2015.)

Takođe, mirovna akcija se sastojala i iz scenske akcije. Naime, tri aktivistkinje su solju ispisivale sledeće reči:

- Štrpci (27.02.1993. – 27.02.2015.) – Istina – odgovornost – pravda.

Mirovnoj akciji su pored aktivistkinja i aktivista Žena u crnom, prisustvovali i aktivisti i aktivistkinje Fonda za humanitarno pravo i Inicijative mladih za ljudska prava. Takođe, na svoje prvo stajanje sa Ženama u crnom, izašlo je i par žena koje su preživele poplave u Srbiji, 2014. godine.

Mirovna akcija kojoj je prisustvovalo 35 osoba, protekla je uz policijsko obezbeđenje bez incidenata i bila je medijski propraćena.

Beleška sa protesta u Prijepolju

Dana 27. februara 2015. godine, ispred spomen ploče u Prijepolju, obeleženo je 22 godine, od zločina u Štrpcima, i stradanja 19 nevinih i svirepo ubijenih civila, otetih iz voza, na relaciji Beograd - Bar, na stanici Štrpci, na današnji dan 27. februara 1993. godine.

Aktivistkinje i aktivisti Udruženja za društvena istraživanja i komunikacije/UDIK iz Sarajeva, udruženje građana Ženski glas Priboja iz Priboja, Bona Fide iz Pljevalja, a u okviru mreže Žena u crnom iz Beograda, organizovano su odali počast žrtvama zločina u Štrpcima.
Tom prilikom iskazali smo protest ispred spomen ploče u Prijepolju, a radi sjećanja na nevine žrtve, i podsjećanja na zločin u Štrpcima.

Poruka je bila da pamtimo zločin i ubistvo nevinih civila, i da ćemo ponavljati proteste dok pravda ne bude zadovoljena.

Aktivistkinje i aktivisti UDIK-a iz Sarajeva su nosili transparente, sa jasnim porukama o ovom zločinu.

Nakon oficijelnog dijela pomena zločina u Štrpcima, od strane aktivista UDIK-a iz Sarajeva, i Žena u crnom iz Beograda, položeni su venci na spomen ploču u Prijepolju.

NEĆEMO ODUSTATI DOK PRAVDA NE BUDE ZADOVOLJENA.

IZ MEDIJA:


Godišnjica zločina u Štrpcima

Beograd/Prijepolje -- Više nevladinih organizacija akcijom "Istina-odgovornost-pravda" ispred Glavne železničke stanice u Beograda obeležile su 22. godišnjicu od zločina u Štrpcima.
U akciji su učestvovali aktivisti Fonda za humanitarno pravo, Inicijative mladih za ljudska prava i Žena u crnom.
Predstavnica Žena u crnom Staša Zajović izjavila je da je zločin u Štrpcima jedan od najsramnijih zato što su u njemu stradali ljudi koji su imali "samo drugačije ime".
"Zločin u Štrpcima je jedan u lancu držvno-sponzorisanih i organizovanih zločina koji je mogao i morao ranije da bude rasvetljen. Za njega su znali svi u državi, počeviši od Dobrice Ćosića preko državne bezbednosti do MUP-a", rekla je Staša Zajović.
Ona je izrazila nadu da će ne samo izvršioci već i nalogodavci tog zločina uskoro biti pred sudom.
"Insistiraćemo na tome da niko od počinilaca najvišeg ranga ne bude amnestiran i da porodice žrtava budu adekvatno obeštećene", rekla je ona.
Oko 20 učesnika akcije drži transprente na kojima piše "Odavde je krenuo voz smrti 671", "Pamtimo zločin u Štrpcima", kao i imena žrtava zločina.
Skup ispred Glavne želničke stanice obezbeđuju jake policijske snage i za sada nema incidenata.
Početkom decembra prošle godine u Srbiji je uhapšeno pet, a u Bosni i Hercegovini 10 osoba zbog sumnje da su učestvovali u otmici i ubistvu 20 putnika. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije saopštilo je danas da će u narednih nekoliko dana biti podignute optužnice protiv pet osoba uhapšenih u Srbiji.

(IZVOR: BETA, PETAK 27.02.2015 | 17:27)


Zločin u Štrpcima
Godišnjica državnog ubistva

Piše: Bojan Tončić

Nisu rasvetljene sve činjenice, ni politička pozadina zločinačkog čina koji na najočitiji način pokazuje vezu vojski sa obe strane Drine, VJ i VRS, a žrtve, članovi porodica ubijenih, nisu ni na koji način obeštećene

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije saopštilo je u petak da je okončalo istražni postupak protiv osumjičenih u predmetu "Štrpci" i da će narednih dana podići optužnicu. U saopštenju se navodi da se istražni postupak vodio protiv Gojka Lukića, Ljubiše Vasiljevića, Duška Vasiljevića, Jovana Lipovca i Dragane Đekić zbog sumnje da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Tako je državni organ obeležio državni zločin, koga se klonio 22 godine, izbegavajući i da se raspituje o otmici u Štrpcima i potonjem ubistvu otetih, zločinima koji dokazuju organsku vezu Srbije i Vojske Republike Srpske. Na pravi belodani način, dovoljno da dokazi budu nedostupni Vladimiru Vukčeviću i njegvim zamenicima.

Godišnjicu državnog zločina obeležili su, protestnim stajanjem ispred beogradske Železničke stanice, Žene u crnom i Fond za humanitarno pravo. Aktivistkinje su ispisale poruke “Istina”, “Odgovornost”, “Štrpci”, delile stilizovane karte za voz broj 671, kojim su na poslednje putovanje pošle žrtve. Na njihovim transparentima bila su i imena poginulih putnika, građana Srbije bošnjačke nacionalnosti i Hrvata iz Beograda Tome Buzova.

Staša Zajović, koordinatorka Žena u crnom, kaže za e-Novine da “ni posle 22 godine ne znamo sve činjenice o ovom zločinu, koji je izvršen u prisustvu najviših organa vlasti SRJ, posebno Srbije, na čelu predsedsednikom SRJ Dobricom Ćosićem, a u njega su umešani MUP, Ministarstvo odbrane, Služba državne bezbednosti".

“Oni su stavili u pogon, u mašineriju smrti, čitavo Železničko-transportno preduzeće. Zbog opstrukcije pravosuđa i političke opstrukcije, ništa nije pokrenuto. Veliko je pitanje da li će biti rasvetljena politička pozadina ovog zločina i da li će se saznati sve o ulozi najviših državnih organa u njemu. To je jako važno, jer to je jedan u ogromnom lancu pripremanih, sponzorisanih, plaćenih zločina i nepobitne su činjenice, mesec i po dana ranije javljeno je iz Generalštaba Vojske Republike Srpske, šta se priprema. A znamo da su ta vojska i vojska Srbije bile pod jedinstvenom komandom, samo geografski i formalno raspoređene na različitim pozicijama”, ističe Staša Zajović.

Milica Kostić, direktorka za pravna pitanja Fonda za humanitarno pravo, kaže za e-Novine da žrtve koje su preživele i porodice ubijenih i nestalih treba da dobiju obeštećenje.

“Prema važećem zakonu, žrtve srpskih snaga nemaju nikakva prava, a predlog novog zakona ne rešava ova pitanja, već se bavi samo pitanjima boraca, veterana i civilnih invalida, ne i civilnih žrtava i njihovih porodica. Tražili smo da se predlog povuče iz procedure, a i udruženja civilnih invalida rata smatraju da treba da se donese poseban zakon koji bi se odnosio na civilne žrtve”, kaže Milica Kostić.


Štampa   El. pošta