Arhiva vesti

Gledanje u kaldrmu

Projekcija dokumentarnog filma Gledanje u kaldrmu, u produkciji Foruma 10, a u režiji Fahrudina Kladničanina, organizovana je u prostorijama Žena u crnom, 17. februara 2016. godine. Projekciji je prisustvovalo 35 osoba, a nakon gledanja filma, organizovan je razgovor, iz koga izdvajamo sledeće:

• Pohvale o filmu:
Hvala ti zato što si ovim ženama napravio omaž i njihovoj borbi protiv patrijarhata i načinu na koji je religija izvršila zloupotrebu. Hvala Ramizu Crnišaninu, našem feminističkom drugu na rečima u filmu. (Staša Zajović)

Htela bih da se zahvalim na ovom filmu. Mislim da je jako značajan zato što ove žene niko nikada nije ništa pitao. One su sada imale priliku da kažu šta misle. (Desanka Drobac)

Ja hoću da vam se zahvalim. Na filmu se vidi koliko su ove žene srećne što vi pričate sa njima. Vi ste uspeli da to uradite i to je super. (Zoe Gudović)

Želim da pohvalim film. Neverovatno je koliko su ove žene imale hrabrosti da govore o svojoj intimi. (Ljiljana Radovanović)

Ja bih se prvo pridružio svim pohvalama koje su rečene o filmu. Svaka čast ekipi koja je to napravila. (Lino Veljak)

• Nošenje hidžaba, zara, feredže - Prisila i/ili izbor:
Ovaj film, odnosno iskazi žena pokazuju, da nije pitanje modne industrije, modnog stila, nego pitanje koje ne zadire samo u intimu, nego u kulturnu, klasnu, sociekonomsku i svaku drugu sferu i zato toliko velike rasprave i strasti pokreće. To su ove žene same pokazale. One govore prevashodno o patrijarhalnom teroru, o nasilju u porodici. Ove koje ih tumače apsolutno to ne shvataju. Na osnovu iskustva ovih žena se potvrđuje da je važno da mi teorije proizvodimo na osnovu iskustva žena, na osnovu onoga što mi čujemo od žena, a ne ono što mi upisujemo i želimo da pripišemo ženama. Ovo što su ove žene govorile apsolutno nema nikakve veze sa onima koje su ih interpretirale. One nisu govorile o feredži i zaru, one su govorile o svom dostojanstvu, koje nije bilo vezano samo za nošenje zara i feredže, i skidanje, nego za nešto bitnije. Dostojanstvo su iskazivale kao potrebu za školovanjem, a ne za nošenjem ili skidanjem zara, iako je to nekada i negde nasilna mera. Mi možemo da razgovaramo o pravu na izbor samo ako postoje uslovi u kojima žena može da donese izbor. Strašne su zloupotrebe koje postoje u ime običaja tradicija itd. (Staša Zajović)

Skidanje zara i feredže je možda bilo drugačije u velikim gradovima. To su bile više intelektualnije sredine, možda zbog toga. Tetka mi je jedna pričala kako su se one nosile, a kako se nosila nena. Nena je nosila feredžu i njoj je bilo jako drago da skine. Deda nije imao ništa protiv toga. Mlade devojke su pre rata nosile duge suknje i šalove da prekriju glavu. Djevojčice koje su išle u školu, moje tetke, koje su pohađale srednju školu tada, su nosile uniforme i belu maramu da pokriju glavu. Lice nikada nije bilo pokrivene. Pazar je mali grad, pa je to bilo više izraženo. Po priči mojih, žene su to jedva dočekale. (Zinaida Marjanović)

Tada to većina nije gledala kao na neki atak na religiju, ni na naciju, ni na tradiciju nekog etnosa, nego se na to gledalo kao na kulturno pitanje. To su bile simbolične kazne i ja se ne sećam da je neko bio kažnjen. Jedno je ono što piše, a drugo je ono primena zakona. Ja ne znam kako je bilo u Sandžaku, ali znam kako je bilo na Kosovu. Tamo je većina žena bilo bez zara i feredže. Bilo je Albanaca koji su krenuli za narodnooslobodilačkom vojskom, koji su bili partizani komunisti, koji su hteli da prihvate običaje koje su lansirali njihovi srpski ili crnogorski drugovi, a njihove su žene uglavnom bile drugarice iz rata. Onda su pravili javna okupljanja, oni se pojave sa svojim drugaricama, obučene kako se i sada oblače. On će ili doći bez žene ili će je naterati da to skine. Skidanje je počelo mnogo pre nego što je zakon donesen. (Aleksandar Sekulović)

Nasilje je kada se nešto radi protiv njene volje, ali individua ne može nekada sama da odluči, nego su uslovi važni. Meni je jako žao ove mlade žene koja se pokrila. (Desanka Drobac)

Sve što starije žene pričaju, pričaju iz srca i spontano, a Sanela, mlada pokrivena žena, govori sa jednom ideološkom osnovom, ali to što ona govori je besmisleno. Ispada da je pokrivanje modni detalj. Ovo ne razumem. Ako ti živiš kao slobodan čovek i stavljaš feredžu, ako je to deo tvoje tradicije, to je onda modni detalj. U crkvu se ulazi pokrivene glave takođe, ali je to nova praksa. Ne piše ni u Kuranu, ni u Jevanđelju. (Marija Ivanić)

Ja njih potpuno razumem što ne mogu tako da se odreknu nečega sa čim su odrasle na šta su navikle, zbog toga što kao i Romkinje nemaju poverenje u sredinu u kojoj bi trebale da se otkriju. To teranje da se otkriju jeste isto što država tera Romkinje da idu da se pregledaju, da ograničavaju sebi broj dece koliko će roditi. U tom odnosu niko ne pita žene šta one žele. Ako je njena želja da ostane u tome jer nema poverenje u okolinu, to je njeno pravo. (Nada Đuričković)

Jedna je stvar skinuti, a druga je stvar izbora. Meni ne smeta ova mlada žena, čak i kao modni detalj. (Zoe Gudović)

Mi moramo da čujemo koji je razlog zašto mlada žena danas nosi hidžab. U tom nizu imamo gospođe koje su nešto morale da nose, a danas imamo mladu osobu koja je to izabrala. Mene kao mladu ženu je interesovalo zašto je ona to izabrala. (Nada Pleskonjić)

Meni su bake fantastične, ali ono što ja mogu da pročitam iz njenih priča, to je da mi ne možemo da govorimo o izboru. Ja dovodim u pitanje izbor i pristanak u patrijarhatu kao političkom režimu i političkoj instituciji tlačenja žena od strane muškaraca. Da li žene uopšte mogu da izaberu i da li mogu da pristanu? To je sve jedna velika muška fantazija. Pokrivanje žena je muška fantazija kako žena treba ili ne treba da izgleda. Ono što ja mogu da pročitam iz njihovih iskaza da se one nisu ni za šta pitale i to je zastrašujuće. (Miloš Urošević)

Onaj glas koji se ne čuje u filmu, a meni nekako nedostaje je neka žena kako god da je obučena, a koja je danas mlađa, koja bi rekla da je u istoriji njene emancipacije to bio važan korak. I dalje igramo na terenu politike identiteta. I bilo bi dobro da taj glas bude neke mlade žene iz Novog Pazara a ne iz Beograda. (Nađa Duhaček)

Modernizacija je jedan dug i složen proces. I partijska i državna vlast nije to tražila na silu. To se vidi u jednom delu. Taj proces je trajao. Postavlja se pitanje šta su žene tada mogle nego da uđu u taj proces. Ove stare žene su sjajne. (Aleksandar Kraus)

Ove žene koje su govorile o iskustvu skidanja zara i feredže su mi zanimljive, nasuprot onome što govore Ziba ili Aida, ali bih volela da možemo da čujemo kako su one govorile osamedesetih godina, koji bi bili odgovori. (Ljiljana Radovanović)

Meni je bio karakterističan iskaz žene koja je rekle da borba za emancipaciju a protiv patrijarhata ne udara u glavu patrijarhata. Kako se kroz ovaj emancipatorski proces tretiralo učešće muškaraca u patrijarhatu, jer se od žena zahtevala emancipacija kroz partijske odluke. Da li se neko bavio ulogom muškaraca u reprodukciji tih kulturnih modela nego su žene ispale zaostale. (Marko Veličković)

Šteta da se nije pronašla neka mlada žena koja bi bila na liniji sa bakama. Nije se čulo u filmu šta baka govori o toj novoj modi pokrivanja danas. To se možda može u novoj verziji nadoknaditi. Ono što su rekle ove dve političarke Zibu i Aidu, jedna od njih je rekla da se nije udarilo na glavu patrijarhata nego u slabe žene. To naravno stoji, ali sa druge strane treba imati u vidu šta bi značilo udarati u čelo patrijarhata među muslimanskim stanovništvom, to bi značilo udariti na mešihat zajednice. Tadašnji reis i svi muftiji islamski u republikama u kojima je uveden zakon, ne samo da su podržali zakon, nego su izdali fetvu u kojoj se kaže da islam ne zabranjuje skidanje zara i feredže. To je bio presudni momenat koji je doprineo da akcija skidanja zara i feredže bude uspešno završana. (Lino Veljak)

Ovaj film je zanimljivo prikazao taj proces regionalno. I u BiH i u Sandžaku su muslimanke podrazumijevale da budu pokrivene sa čime god. U Travniku, koje je malo mjesto, žene su jedva dočekale da skinu hidžab. To pokrivanje je njima oduzelo puno toga čega su sve više postajale svjesne oduzimanja njihovih prava. Danas islamske zajednica uz pomoć Saudijske Arabije uvodi sasvim drugi pristup prema ženama. To nije nikakva modernizacija hidžaba, nego je unazadizacija svega. Sada je to neki drugi islam i oni ga proizvode pomoću novca, jer oni to rade novcem, to je sada materijalni trend. Oni njih plaćaju da se pokriju, kao i mladiće da skrate pantalone i puste bradu. Saudijska Arabija je napravila veliki uticaj na islamsku zajednicu i to se sada širi, pa mi danas u Sarajevu imamo jako puno mladih obrazovanih pokrivenih žena. Uspjeli su da proizvedu muslimanke vjernice protiv kojih nemam ništa, ali sumnjam da su to zapravo to. Ovo što se radi je čista manipulacija, gdje se današnja mladost nije snašla. (Mensura Mikijelj)

Ja sam pet godina radio ovo istraživanje. Ovde je osam žena, a pet je umrlo. Još tri su žive. Svaki snimak traje dva i više sata živog razgovora sa ženama. One imaju potrebu da pričaju. Taj stepen otvorenosti da pričaju je bio vrlo zanimljiv. Sanela je poznata pokrivena feministkinja u Pazaru. Ona se tako deklariše. Ona je 1985. godište i ima pet brakova iza sebe. One sve znaju za nju i imaju negativan odnos prema njoj. Njeno tumačenje toga je pogrešno. Pazar je mala sredina i ona non stop organizuje neka dešavanja za žene. Ona sa ženama priča, govori im kako da se ponašaju, odnose prema muževima.
Sve žene koje smo mi snimile su protiv današnjeg trenda pokrivanja u Novom Pazaru. One to smatraju da je to nasilni momenat, u kome njih neko pritiska da se pokriju.
Jedna žena kaže u filmu da njoj smeta kako se danas pokrivaju vehabijke. (Fahrudin Kladničanin)






Štampa   El. pošta