Žene, bezbednost, reproduktivna prava i tranziciona pravda

Maja Pešić, Dragana Dulić, Lino Veljak

Cilj istraživanja pod naslovom Žene, bezbednost, reproduktivna prava i tranziciona pravda, koje je sprovedeno u okviru projekta Žene, mir, bezbednost, sastojao se u:
1. sticanju uvida u stavove društveno i politički aktivnog dela ženske populacije u Srbiji u vezi s ljudskom bezbednošću žena,
2. sticanju uvida u stepen informisanosti te populacije o osnovnim pojmovima i činjenicama relevantnima za ljudsku bezbednost žena, reproduktivna prava i tranzicionu pravdu.
Istraživanje je sprovedeno u obliku ankete na ciljanom uzorku od 894 ispitanica iz svih delova Srbije. Među njima je 292 sebe definisalo kao aktivistkinje civilnog društva, 380 kao stranačke aktivistkinje (DS, G17+ i LDP), a 221 ispitanica dala je neko drugo određenje svog identiteta. U obrazovnom pogledu 24 ispitanice imaju osnovnu školu, 227 srednju stručnu spremu, 478 višu ili visoku stručnu spremu, a 53 magisterij ili doktorat. Evidentno je da takva obrazovna struktura izrazito odudara od proseka populacije (a time i proseka ženske populacije) u Srbiji, tako da se može govoriti kako je anketom obuhvaćen politički i/ili društveno aktivan deo elite ženske populacije. Jednako važi i za njihov kvalitet života: 88 (9,8%) ispitanica ocenilo je sopstveni kvalitet života kao loš, 318 (35,6%) kao podnošljiv, 359 (40,2%) kao dobar, 117 (13,1%) kao vrlo dobar a 5 kao odličan (7 ispitanica nije odgovorilo na to pitanje). S druge strane, podaci o dobnoj i, u manjoj meri, statusnoj strukturi mnogo su bliži opštim prosecima u ženskoj populaciji: 104 ispitanica je mlađe od 25 godina, 322 ima između 25 i 35 godina, 334 između 35 i 50 godina, a 132 više od 50 godina. Nezaposlenih je 177, povremeno ili privremeno zaposlenih - 215, stalno zaposlenih – 446, a penzionerki ima 50. U celini gledano, ovakva struktura jeste reprezentativna za aktivistički deo ženske populacije u Srbiji, svakako za onaj deo aktivnih žena koje deluju u građanski orijentisanim krugovima i u strankama demokratskog usmerenja.

Opsti podaci

identitet

sprema

sestatus

starost

kvživota

a

292

24

177

104

88

b

380

337

215

322

318

c

221

478

446

334

359

d

53

50

132

117

e

5

1

2

6

2

7

Podaci u procentima

identitet

sprema

soc.status

starost

kv.zivota

A

32.7

2.7

13.2

11.6

9.8

B

42.6

37.7

24

36

35.6

uzorak

C

24.7

53.5

49.9

37.4

40.2

894

D

5.9

5.6

14.8

13.1

E

0.6

Nema odgovora.

0.1

0.2

0.7

0.2

0.8

Anketa se sastojala od četiri grupe pitanja. Prva grupa pitanja (pet pitanja) bila je usmerena na dobivanje podataka o osnovnim karakteristikama ispitanica, druga grupa (10 pitanja o ljudskoj bezbednosti) imala je za cilj sticanje uvida u stavove ispitanica o bezbednosti i društvenom položaju žena (s izuzetkom 4. pitanja koje je trebalo da prikaže jednu dimenziju ličnog iskustva ispitanica i 7. pitanja koje se odnosilo na informisanost ispitanica o Rezoluciji 1325. Ujedinjenih nacija), treća grupa (pet pitanja) odnosila se delom na proveru stepena informisanosti o reproduktivnim pravima (prva dva pitanja) a delom na stavove ispitanice o tim pravima (preostala tri pitanja), a četvrta grupa na stepen informisanosti odnosno znanja o osnovnim pojmovima tranzicione pravde (s izuzetkom 3. pitanja, kojim se proveravao stav ispitanica o smislu i cilju tranzicione pravde). Opravdanost uvođenja pitanja o reproduktivnim pravima može da se obrazloži globalno važećom organskom vezom između problemskog kompleksa ljudske bezbednosti žena i problematike reproduktivnih prava, dok se uvođenje pitanja o tranzicionoj pravdi može obrazložiti iz specifičnog konteksta postkonfliktne Srbije, u kojoj se sprovođenje tranzicione pravde javlja kao nužan uslov uspostavljanja stabilnog demokratskog društva.

Ljudska bezbednost

pretnjalb

ograničenja

vidnasilja

prijava

faktorid

najmpov

najvpov

1325un

žpredstav

30%žena

prepreke

a

273

135

614

229

66

249

41

261

413

473

139

b

30

456

76

620

206

133

54

595

262

370

401

c

116

70

177

130

47

38

179

35

224

d

119

212

185

31

314

64

e

56

233

68

172

33

f

50

39

194

38

15

g

52

13

57

18

h

86

81

94

i

15

j

14

k

67

Bez odgovora

16

21

27

45

22

34

125

38

40

16

18

Ljudska bezbednost u procentima

pretnja l.b. ogranic. vid nasilja prijava faktori najm.pove najv.pov. 1325 z.predstav. 30%žena prepreke
A

30.5

15.1

68.7

25.6

7.4

27.9

4.6

29.2

46.2

52.9

15.5

B

3.4

51

8.5

69.4

23

14.9

6

66.6

29.3

41.4

44.9

C

13

7.8

19.8

14.5

5.3

4.3

20

3.9

25.1

D

13.3

23.7

20.7

3.5

35.1

7.2

E

6.3

26.1

7.6

19.2

3.7

F

5.6

4.4

21.7

4.3

1.7

G

5.8

1.5

6.4

2

H

9.6

9.1

10.5

I

1.7

J

1.6

K

7.5

Nema odgovora.

1.8

2.4

3

5.1

2.5

3.8

14

4.3

4.5

1.8

2

Reproduktivna prava

rprava

ppolitika

abortus

kosepita

još dece

a

53

630

93

18

38

b

530

93

511

10

34

c

50

93

27

4

25

d

245

49

247

846

778

Bez odgovora

16

29

16

16

19

Reproduktivna prava u procentima

r.prava

p.polit.

abortus

ko se pita

još dece

a

5.9

70.5

10.4

2

4.3

b

59.3

10.4

57.2

1.1

3.8

c

5.6

10.4

3

0.4

2.8

d

27.4

5.5

27.6

94.6

87

Nema odgovora.

1.8

3.2

1.8

1.8

2.1

Tranziciona pravda

tpravda

instrument

tpzbog

ulogacd

ulženeutps

a

372

400

221

128

288

b

259

380

208

391

82

c

148

69

416

231

427

d

87

24

59

67

e

53

Bez odgovora

28

45

25

32

30

Tranziciona pravda u procentima

t.pravda

instrumen.

tp zbog

uloga c.d.

ul.z. u tp

a

41.6

44.7

24.7

14.3

32.2

b

29

42.5

23.3

43.7

9.2

c

16.6

7.7

46.5

25.8

47.8

d

9.7

2.7

6.6

7.5

e

5.9

Nema odgovora

3.1

5.1

2.8

3.6

3.4

Prilikom sprovođenja ankete zapaženo je među ostalim sledeće:
Teme iz ankete koje su izazvale najviše interesovanja su: reproduktivna prava, Rezolucija 1325, o kojoj skoro svuda žene žele da saznaju više, a začuđuje podatak da i žene iz nevladinih organizacija malo znaju o ovom dokumentu. Skoro 70% anketiranih žena nije čak ni čulo za R1325.
Opšti je utisak sa terena da žene iz političkih partija mehanički ponavljaju partijske stavove, da je vidan nedostatak kritičkog mišljenja i da je nivo političke kulture i političkog znanja izuzetno nizak. Takođe je kod ovih ispitanica zapažena neaktivnost, nezainteresovanost, nesenzitivnost za pitanja ženskih ljudskih prava, kao i zaprepašćujuće nizak nivo znanja o tranzicionoj pravdi i njenim mehanizmima. Ispitanice-aktivistkinje razlicitih NVO-a motivisanije su prilazile odgovaranju i aktivnije su učestvovale u razgovorima organizovanim nakon ispunjavanja upitnika.
Kod žena iz pojedinih političkih partija primećena je i negativna reakcija prema Ženama u crnom kao i prema nevladinom sektoru uopšte, čak mnogo izraženija nego pre dve godine, što se može protumačiti kampanjama Vlade Srbije protiv pojedinih nevladinih organizacija i retorikom vlade koja podseća na onu u vreme Miloševićevog režima. To je retorika koja, veličajući nacionalizam, sve što joj se suprotstavlja naziva "delom zavere Zapada protiv Srbije", "izdajom" i kroz medije manipuliše građanima/kama, gušeći civilnu svest (npr: DS u Vlasotincu, Fabrika vagona u Kraljevu, političke partije u Sandžaku).
Aktivistkinje Žena u crnom koje su sprovodile anketu složile su se da je ženama potrebno pružiti još mnogo informacija o reproduktivnim pravima, tranzicionoj pravdi i samoj rezoluciji, kao i omogućiti im pristup savremenim tehnologijama.
Najveći otpor prema feminističko-antimilitarističkim stavovima prilikom diskusija pokazale su članice političkih partija, posebno članice DS-a, G17+, a najviše liberalnih ideja i spremnost da konstruktivno učestvuju pokazale su članice LDP-a. U današnjoj Srbiji, kada vlada smišljeno potkrepljuje ksenofobiju i neofašizam, pored tradicionalnog 3R (reading, writing and 'rithmetic – čitanje, pisanje i artitmetika), mora se insistirati i na četvrtom R (reconciliation-pomirenje), kako bi se, pre svega aktivistkinje političkih partija, naučile da razmišljaju kao predstavnice žena u pozicijama vlasti, iz rodne perspektive i perspektive ženskih ljudskih prava, a ne isključivo iz perspektive stranačkih stavova.


Anketa


OSNOVNI PODACI


1. Sebe bih definisala kao:
a) aktivistkinju civilnog društva (NVO, sindikat, itd.)
b) aktivistkinju političke partije
c) Ostalo

2) Stručna sprema:
a) osnovna škola
b) srednja škola
c) viša/visoka škola
d) postdiplomski/doktorat

3. Socioekonomski status:
a) nezaposlena
b) povremeno/privremeno zaposlena
c) stalno zaposlena
d) penzionerka

4. Starost:
a) do 25 godina
b) 25-35 godina
c) 35 – 50 godina
d) preko 50 godina

5. Kako ocenjujete svoj kvalitet života?
a) slab
b) podnošljiv
c) dobar
d) vrlodobar
c) odličan

LJUDSKA BEZBEDNOST

1. Šta je po Vama glavna pretnja ličnoj(vašoj) bezbednosti?
a. bolest
b. smrt
c. siromaštvo
d. nezaposlenost
e. korupcija
f. gubitak posla
g. nasilje nad ženama
h. rat/postkonfliktni period
i. gubitak doma
j. seksualna eksploatacija
k. gubitak slobode (represija, zatvor, zatočenje)

2. Sposobnost žena da kontrolišu sopstvenu bezbednost ograničena je zbog toga što:
a) sputava ih briga o deci i kući
b) nemaju ekonomsku nezavisnost
c) plašljivije su i nesigurnije od muškaraca
d) tako su vaspitane

3. Koji vid nasilja Vas najviše pogađa?
a) nasilje u kući i porodici
b) nasilje u radnoj organizaciji
c) nasilje u gradu/javnim mestima

4. Da li ste ikada prijavili nasilje prema sebi ili prema drugima organima reda?

a) DA b) NE

5. Koji faktor najviše diskriminiše ženu u odnosu na muškarca?
a) biološki
b) ekonomski
c) socijalni
c) verski
d) kulturološki (patrijarhalna kultura, konzervativizam, rodni stereotipi i sl.)
e) porodični
f) obrazovni

6. U koju društvenu delatnost/instituciju imate najmanje poverenja?
a) sudstvo
b) policiju
c) vojsku
d) školstvo
e) zdravstvo
f) vladu
g) parlament

7. Da li ste upoznati sa sadržajem Rezolucije 1325 Ujedinjenih nacija?

a) Da b) Ne

8. Da li smatrate da žene kod nas nisu dovoljno predstavljene
a) u politici
b) u vrhu uprave
c) u vrhu biznisa

9. Da li smatrate da je kritična masa od 30% žena u političkim telima sa pravom odlučivanja neophodna da bi ostvarila svoja ljudska prava i učestvovala u odlukama koje se tiču njihovog života i njihovih porodica?
a) slažem se da je ova kvota nužni minimum
b) nije važan procenat već mesto, uloga i snaga ženskog glasa
c) svejedno mi je

10. Šta sprečava žene da učestvuju u društvenom i političkom životu i odlučuju o važnim društvenim pitanjima?
a) strukturalne i kulturne barijere
b) preovlađujući rodni stereotipi i diskiminacija
c) nejednak odnos prema moći u odnosu na muškarace
d) tip izbornog sistema koji defavorizuje žene
e) nemaju dovoljno uticajnih veza
c) njihove psihološke karakteristike

REPRODUKTIVNA PRAVA

1. Reproduktivna prava su:
a) prava na obnovu izvora prihoda i života
b) prava žene da samostalno odlučuje o ne/rađanju: koliko, kada i s kim će imati decu, jer ne/rađanje ne sme da bude instrument za postizanje ciljeva nacije, države, crkve, armije
c) prava žene na abortus
d) prava muškarca i žene da zajedno odlučuju da li će, koliko i u kome razmaku imati decu

2. Populaciona politika
Populaciona politika je:
a) skup mera kojima se utiče na povećanje/smanjivanje prirodne stope priraštaja/nataliteta
b) državna politika usmerena na emancipaciju žena
c) zalaganje civilnog društva na unapređenje reproduktivnog zdravlja
d) pravno regulisanje ekonosmkog statusa samohranih majki

3. Abortus je:
a) ubistvo nerođenog deteta
b) jedno od osnovnih prava žene
c) zločin
d) neprihvatljiv oblik kontracepcije

4. O rađanju dece najpozvaniji da se pitaju:
a) država
b) crkva/verska zajednica
c) nacionalne institucije (univerziteti, akademije, itd.)
d) isključivo sama žena

5. Žene treba da rađaju više dece zato što:
a) je natalitet srpske nacije jedan od najnižih na svetu i preti odumiranje nacije
b) jer je osnovna uloga žene da rađa
c) pre opasnost da će manjinski narodi koji imaju visok natalitet uskoro biti većina u Srbiji
d) samo ako je to u skladu sa potrebama, interesima i željama žena.

TRANZICIONA PRAVDA

1. Tranziciona pravda je:
a) skup mera i institucija kojima se neka zajednica oslobađa od tereta zločina u svojoj prošlosti
b) primena mera kojima se uspostavlja pravedna raspodela nacionalnog bogatstva u procesu tranzicije iz socijalizma u tržišnu privredu
c) prelazne mere u procesu tranzicije
d) mere za pomoć ekonomskom samoopnaživanju žena

2. Instrument tranzicione pravde u Srbiji je:
a) vojno tužilaštvo
b) Specijalni sud (Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu)
c) Ministarstvo pravde Republike Srbije
d) Ministarstvo za kapitalne investicije Republike Srbije

3. Tranziciona pravda je neophodna zbog:
a) dobijanja međunarodnih kredita i integracije u svetsku zajednicu
b) porasta životnog standara
c) poštovanja žrtava, postizanja trajnog i pravednog mira i pomirenja sa susedima
d) nije neophodna

4. Uloga civilnog društva u procesu tranzicione pravde je:
a) da ekonomski osnažuje žene
b) da vrši pritisak na državne institucije radi otkrivanja istine o zločinima i kažnjavanje počinilaca, prvo onih koji su počinili zločine u naše ime a potom i ostalih
c) da sarađuje sa vlastima u uspostavljanju preduslova za ostvarivanje tranzicione pravde i da im pruža bezuslovnu podršku
d) da sarađuje sa međunarodnim organizacijama u procesu tranzicione pravde i bezuslovno sledi njihove instrukcije
e) to nema veze s ulogom i misijom civilnog društva

5. Specifična uloga žena u tranzicionoj pravdi je:
a) ekonomsko samoosnaživanje svake pojedinke
b) nema nikakve suštinske uloge žena
c) davanje doprinosa izgradnji mira i pomirenja, jer su žene najveće žrtve rata i najaktivnije u otporu ratu
d) afirmacija prirodne miroljubivosti žena

ZAKLJUČAK

Istraživanje je pokazalo da su stepen znanja i informisanosti društveno i politički aktivnog dela ženske populacije u Srbiji građanske i demokratske orijentacije o pitanjima koje je istraživanje obuhvatilo prilično nezadovoljavajući (svakako niži od očekivanoga), što se posebno odnosi na pitanja tranzicione pravde, kao i na informisanost o Rezoluciji 1325. Isto tako pokazuje se prilično visok stepen zbunjenosti u pogledu stavova o sva tri segmenta koja su bila obuhvaćena istraživanjem.
U pogledu informisanosti indikativno je da dve trećina ispitanica nije upoznato sa sasržajem Rezolucije 1325, da je procenat tačnih odgovora na pitanja kojima se proveravalo poznavanje osnovnih pojmova tranzicione pravde između 41,6% i 47,8%, za razliku od pojmova vezanih uz reproduktivna prava, gde je tačno odgovorilo od 59,3% ispitanica (definicija reproduktivnih prava) do 94,6% ispitanica. Što se tiče stavova, vlada izrazita podeljenost oko odgovora na pitanje o glavnom izvoru pretnje ličnoj bezbednosti (bolest – 30,5%, nezaposlenost – 13,3%, rat i postkonfliktni period – 9,6%, itd.), pitanja o glavnom faktoru diskriminacije žena (26,1% - kulturološki faktori, 23% - ekonomski faktor, 20,7% - verski faktor, itd.), kao i o instituciji u koju se ima najmanje odnosno najviše poverenja (najmanje poverenja ima se u odnosu na sudstvo, na drugom mestu je vlada, a na trećem policija, dok najviše poverenja, više od jedne trećine, uživa školstvo, potom zdravstvo i – sa 10,5% crkve odnosno verske zajednice). Visok stepen saglasnosti iskazan je oko ocene da žene najviše pogađa nasilje u kući i porodici (68,7%), a prilično visok i oko ocene da je ekonomska zavisnost žene glavni ograničavajući faktor kontrole sopstvene bezbednosti (51%), oko neophodnosti uvođenja ženske kvote u političkim telima (52,9%) i, nešto manje, oko ocene da su preovlađujući rodni stereotipi i diskriminacija glavni faktor koji sprečava žene da učestvuju u javnom i političkom životu. Indikativno je da je stav oko abortusa podeljen: od 57,2% ispitanica koke abortus definišu kao jedno od osnovnih prava žene pa do, statistički signifikantnih 10,4%, za koje je abortus ubistvo nerođenog deteta. Zanimljivo je da više od dve trećine ispitanica nikad nije prijavilo nasilje nad sobom ili nad drugima. Izrazito je haotična situacija u pogledu tranzicione pravde, što se evidentira u tome da 24,3% ispitanica misli kako je tranziciona pravda potrebna zbog dobijanja kredita i međunarodnih integracija, 23,3% zbog porasta životnog standarda, 2,7% da uopšte nije potrebna, dok manje od polovine ispitanica (46,5%) smatra da je ona potrebna zbog poštovanja žrtava, postizanja trajnog i pravednog mira i pomirenja sa susedima.

Kvantitativna analiza (ukrštanje) pokazuje očekivanu podudarnost između stepena stručne spreme i stepena informisanosti, kao i sklonosti stavovima primerenima demokratskim i civilnim vrednostima. Nedovoljna informisanost varijacijski se podudara sa sklonošću većeg dela ispitanica da u prvi plan stave porodično nasilje, što sa svoje strane korelira s naglašavanjem ekonomskog položaja žena kao ograničavajućeg faktora emancipacije i sa strahom od bolesti i nezaposlenosti. U tom pogledu aktivistkinje dele poziciju drugih žena, pa i stanovništva Srbije u celini, što bi se dalo dokumentovati komparacijom s drugim relevantnim istraživanjima koja su pokušala da odgovore na pitanja o uzrocima straha od budućnosti među populacijom u Srbiji.

Jedan od jasnih zaključaka koji proizilaze iz ovog istraživanja jeste taj da je neophodno pojačati edukativnu aktivnost u krugovim aaktivistkinja civilnog društva i demokratskih stranaka, u cilju jačanja svesti o tome da ljudska bezbednost žena i očivanje/učvršćivanje reproduktivnih prava ne može da se razdvaja od podrške i aktivne participacije u procesima uspostavljanja tranzicione pravde.


Štampa   El. pošta