Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Izveštaj sa suđenja Suva reka – 2. i 3. oktobar 2006.


2. i 3. OKTOBAR 2006.

Danas je pred većem okružnog suda u Beogradu počelo suđenje za zločin u Suvoj reci. Dana 26. marta 1999. u Suvoj reci, u piceriji Kalabrija, pripadnici MUP-a Republike Srbije: Mitrović Radoslav, pukovnik i pomoćnik komandanta žandarmerije, Repanović Radojko, pomoćnik komandira stanice u Kruševcu, Jovanović Nenad, kriminalistički policajac iz Lazarevca, Čukarić Slađan, policajac iz Leskovca, Nišavić Milorad, trgovac, Petković Miroslav, radnik, Petković Zoran, saobraćajni tehničar, vozač, Papić Ramiz, policajac iz Sjenice, lišili su života ukupno 48 lica od toga 46 lica, članova porodice Beriša, od kojih su preživeli Beriša Šireta, Beriša Vjolca i Beriša Gramos. Tela su sahranjena u jednu od masovnih grobnica na Kosovu da bi samo posle nedelju dana, po naređenju haškog optuženika generala Vlastimira Đorđevića, bila prebačena u Srbiju i sahranjena u Batajnici.
Suđenje prate aktivistkinje Žena u crnom, Ljilja, Staša, Jasmina i Miloš, koje će nastaviti da prate suđenje.
Pre nego što je pretres počeo, advokati odbrane su tražili izuzeće predsedavajuće sutkinje. Takođe, advokati odbrane su pokušali na sve načine da diskredituju Natašu Kandić, predlažući je za svedokinju kako ne bi mogla da učestvuje u postupku.
Prvog dana pretresa, pročitana je optužnica i prvooptuženi, Mitrović Radoslav se izjašnjavao o krivici.
Mitrović je u području opštine Suva reka imao komandnu odgovornost, pa je stoga odgovoran, jer je, prema navodima optužnice, svojim podređenim pripadnicima MUP-a Srbije, naredio: ’’Krećite, šta čekate, ubijajte, vozite... jel to ja treba da radim umesto vas.’’
Okrivljeni je hvalio profesionalizam i poštenje svojih pretpostavljenih generala Obrada Stevanovića i Sretena Lukića.
Optuženi se izjasnio da nije kriv za ratni zločin prema civilnom stanovništvu i navodio je podatke o svojoj stručnoj spremi. Optuženi se hvalio da ima zasluge u razbijanju demonstracija na Kosovu osamdesetih, kao i onih u Srbiji devedesetih. Rekao je kako su njegovi preci kada god je to bilo potrebno davali krv za ovu zemlju. Na Kosovu je bio bez prekida od februara 1998. do 14 juna 1999.
Iz njegovog držanja da se zaključiti da je reč o profesionalnom, dugogodina treniranom ’’šrafu’’ (Hana Arent) u čitavoj mašineriji ubijanja, MUP-u Srbije.
On je za ratne zasluge dobio orden jugosloveske zastave sa zvezdom. Treći komandant žandarmerije, poslušan, izvršitelj.
Bile smo svedokinje etničkog čišćenja kao državnoorganizovanog zločinina. Danas (3.10.) je prvooptuženi nastavio svoje svedočenje: „Ja sam sa svojim ljudima vršio čišćenje terena“. N području Prizren – Orahovac – Suva reka vršeno je etničko čišćenje albanskog stanovništva. „Moje snage su zaposele teren, osvojile ga. Ja sam unapređen u pukovnika, ja nisam bio pod vojnom komandom, ja sam odgovarao za svoje tri čete Sve naredbe su išle iz komande iz Prištine. U Suvoj reci je redovna policija radila svoj posao. Albansko stanovništvo se iseljavalo pod pritiskom terorističke UČK i OVK.“ Ovo predstavlja falsifikovanje, raćionalizaciju, bukvalno poricanje zločina. Svedok je nastavio: na televizije je čuo da će biti bombardovanje i napustio je kasarnu Dušan Silni odakle je otišao u opštinu.
Tužilac Vitorović je pitao okrivljenog da li je on rekao, :“Ako bude bilo bombardovanja neće biti Srba ali sigurno neće biti Albanaca“, što je izazvalo negodovanje advokata odbrane.
Optuženi je rekao da je njegovim ljudima zadatak bio da „brane svoju zemlju i svoju otadžbinu.“ Dodao je: „Ja sam visokoprofesionalni komandant.“
Odbrana je pokušala da diskredituje i advokata oštećenih Dragoljuba Todorovića, rečima, ko je njemu dao punomoćje.
U nastavku, odbrana je nastavila verbalnu hajku na Natašu Kandić: ona nema pravno obrazovanje, nema položen pravosudni ispit, ona nije stručnjak, ne zna da postavlja pitanja, zahtevamo da se ona udalji iz ove sudnice...
Ovo je dokaz da se u ovoj zemlji napadaju braniteljke ljudskih prava, kao što je Nataša Kandić, kao što su Žene u crnom, a ne zločinci.
Okrivljeni je rekao da nije obraćao pažnju da li su kuće oko policijske stanice spaljene, takođe, nije obratio pažnju na kolone albanskih izbeglica koje su napuštale Kosovo, to je bio posao saobraćajne policije. Etničko čišćenje je bilo u rukama policije a on kao komandant nije na to obraćao pažnju. On je potencirao da je imao komandnu odgovornost, komandovao je samo svojim ljudima. „Ako ratujemo, ratujemo svi, imamo kolektivni duh. A ja sam bio hrabar starešina i išao sam uvek sa činovima.“ On je radio profesionalne dužnosti.
Drugookrivljeni, Repanović Radojko bio je komandir stanice Suva reka. On je tvrdio da je veliku oblast kontrolisala teroristička i separatistička UČK i OVK.
Teško da su maloletni Genci, Granit, Dafina, Drilon, Vlorjan, Edon, Dorentina, Majlinda, Herolinda, Altin, Redon, Ismet, Eron, Kušrim, Arta, Zana, Merita, Hanumša, Mirat. bili pripadnici UČK ili OVK. Bila su to samo deca koja su se u jednom istorijskom trenutku našla u vrtlogu etničkog čišćenja zbog imena.
Dana, kada su se desila masovna ubistva, on nije bio čitav dan u Suvoj reci. Kada se vratio čuo je pucanj i video pripadnika teritorijalne odbrane Vuksanović Boban, koji ga je obavestio da u gradu ima poginulih. „Video sam jedan leš sa koga je doktor skinuo oznake OVK.“ Okrivljeni je rekao da nije upoznat sa ubistvima porodica Beriša, da je samo čuo o tome. Dodao je da je optužnica neosnovana, da je njemu savest mirna, da nikada ništa nije naredio. „Meni je u cilju da se dokaže moja nevinost, ja ne znam za šta sam ja u pritvoru, ja verujem u ovu ustanovu.“ Završio je rečima: „ja kao savesni građanin sam napravio propust ali ne i krivično delo.“
Odbrana je tvrdila da sudsko veće dozvoljava zabranjena pitanja.
Suđenje se nastavlja sutra.

Miloš za ŽUC


Štampa   El. pošta