Izveštaj sa nastavka suđenja za zločine počinjene u Lovasu


Nastavak Glavnog pretresa trajao je (13.V-21.V2008.) 9 radnih dana. Predmet, optužnica i podizanje tužbe – vidi „Izveštaj sa suđenja za zločine u Lovasu.“
Svoju odbranu i svedočenje su znela četvorica optuženih.
1. Zoran Kosijer (1961., Ruma), završio osn. školu i kurs za konobara, neosuđivan, izdržava se od invalidnine, državljanin Srbije; uhapšen 28.V2007., pritvor ukinut 24.IX2007.
2. Milan Radojčić (1959., Vukovar), završio elektrotehn. školu, po doseljenju u Srbiju završio ekonomski fakultet, živi u Novom Sadu, državljanin Srbije; uhapšen 30.V2007.g.
3. Miodrag Dimitrijević (1939., Kruševac), završena Vojna akademija kopnene vojske, penzioner, čin potpukovnika, više puta odlikovan, osuđivan zbog saobrać. udesa sa smrtnim ishodom – novčana kazna brisana i oslobođen je, državljanin Srbije; uhapšen 29.V2007.g.
4. Željko Krnjajić (1960, Lovas), sred. maš. teh. škola, izdržava se od invalidnine, neosuđivan; državljanin Srbije; uhapšen 29.V2007.g.

(Zvaničan podatak: Srbi su činili do 8% ukupnog stanovništva Lovasa.)

Prvi dan drugog dela nastavka Glavnog pretresa počeo objašnjenjem Milana Devčića, policajca, „da policija nije vodila istragu zarobljenih hrvatskih civila, već da je to činila vojska (JNA) a da rešenja o pritvoru nisu izdavana zarobljenima niti pisana pa čuvana u dokumentaciji zato što je ratno stanje i da je u kragujevačkoj vojnoj jedinici bilo oko 500 a u niškoj oko 100 vojnika (bez dobrovoljaca) i da su uvek odlazili i dolazili ali ih je u svakom trenutku bilo najmanje dve stotine u Lovasu. Bila je uvedena vojna uprava, kapetan Veljović je uveo policijski čas i slobodno su se mogli kretati Lovasom samo oni koji su imali dozvolu i znali lozinku a dozvole je izdavao puk. Slobodan Subotić. Pukovnik Lončar je imao svoje oficire koji su prikupljali obaveštenja ne samo o Lovasu već i šire te je odlučeno da se Lovas napadne artiljerijom“ (već pomenutih 10 granata – prim. P.V.)

„Nikolaidis je u svom iskazu naveo da u Lovasu nije bilo nikakvih „zengi“ i da se u Lovas moglo ući slobodno i po njemu slobodno kretati“ – predsedavajuća Pretresnog veća. „Možda je moj lični osećaj bio da je neko pucao u Lovasu, možda mi se učinilo uzbog straha“ – M.Devčić.
Al. Nikolaidis u suočenju sa M. Devčićem: “Pitao sam te otkud toliko pobijenih Hrvata posle borbe, kad ih je tokom napada poginulo dvoje, troje, a ti si mi rekao:“Sad je došlo vreme da se svetimo Hrvatima.“ M.Devčić:“ Rekao sam to, ali to su bile prenete reči koje sam čuo od ddrugih.“ Nikolaidis: „Lažeš, to su tvoje reči! Kad smo ušli u selo bilo je jasno da je laž kako tamo ima „zengi“, da se puca, da su lovaski Srbi ugroženi i da je stanje opasno. Mogli smo ući slobodno, slobodno se šetali selom i bez oružja, Hrvati nam ništa ne bi učinili! I gde si video te silne oficire u Lovasu i ko je od dobrovoljaca uopšte slušao komande iz JNA u Lovasu? Ma hajde, molim te!“ „Da, da, video sam ponekog oficira, ali bio sam uplašen, da, da.“ – M.Devčić.

Međutim, nije sporno da je bilo dosta pripadnika JNA, to su pominjali svi saslušani od prvog dana suđenja. Samo što je bilo mnogo starešina sa visokim činom. Nesporno je da su upravo oficiri u osvojenim („oslobođenim“) mestima odmah uvodili vojnu upravu. Pod komandu vojne uprave stavljaju se pripadnici teritorijalne odbrane, pod komandu teritorijalne odbrane stavljaju su policijske snage a pod komandu policijskih snaga stavljaju se dobrovoljci – ali to je doktrina JNA u ratu. Međutim, zvanično Srbija nije bila u ratu i možda zbog toga nije poštovana doktrina JNA, odnosno možda je namerno izbegnu to stepenovanje prenošenja komandovanja od JNA do dobrovoljaca. Doktrina JNA nije (originalna) izmišljotina SFRJ, to je doktrina organizacije komandovanja u ratu i stepenovanog prenošenja komandovanja i izvršavanja naređenja od najviše do najniže instance svuda u savremenom svetu i JNA nije bila nikakav izuzetak i ta doktrina je uvedena upravo zato da se ima jasno saznanje o tome ko je odgovoran za izvršenje naređenja, za propuste i eventualne zločine nad civilnim stanovništvom – odgovornost po komandnoj hijerarhiji. Zvaničnim stavom da nije učestvovala u ratu Srbija ipak nema pravni alibi da optuženi za zločine nad civilima ne mogu komandno odgovarati zbog sledećeg razloga: vojne formacijske jedinice su raspoređene po zonama; npr: vojnoj komandi u Valjevu pripadaju Valjevo, Loznica i Šabac, pod vojnom komandom Šapca je Šid a Šida Lovas.

Još nešto: viši oficirski činovi su major, potpukovnik i pukovnik a niži; potporučnik, poručnik, kapetan i kapetan prve klase. Oni koji imaju niže oficirske činove za dobijanje višeg čina moraju polagati ispite, zaključno za dobijanje čina majora – ostali činovi se dobijaju samo unapređenjem, ali generali pri generalštabu i general armije moraju pored vojne akademije završiti i ratnu vojnu školu. Čin rezervnog vojnog oficira se može imati sa završenom srednjom školom za rezervne oficire (Zadar, Bileća, Banjaluka) i moguće je da su u Lovasu i ljude sa školom rezer. oficira smatrali jednakim po rangu sa oficirima sa završenom vojnom akademijom, što je pogrešno i možda zog toga je uverenje da je u Lovasu bilo mnogo oficira – objašnjenje P.V.)

Nije sporno da su činjeni zločini – npr silovanja, - i to u podrumu zgrade M.Z.Lovas, gde su bile prostorije T.O i tek osnovane policijske stanice. Lj. Devetak Devčiću:“Pominjao si Snežanu Krizmanić a nisi pomenuo Vikicu i da li je pukovnik Slobodan Subotić slučajno prespavao u policijskoj stanici kad je bila ona fertutna sa malom Snežanom Krizmanić (u to vreme petnaestogodišnjakinja). Al. Nikolaidis je rekao da je video kako iz zgrade gde su bile smeštene prostorije M.Z., TO i policijska stanica, da je video kako S. Krizmanić potpuno naga i izbezumljena istrčava na ulicu, pa u neko žbunje, izbezumljeno vrišteći i u nekakvom transu počela da se valja po travi, i uopšte se nekontrolisano ponašala. Nikolaidis i Devetak su upitali M. Devčića šta on mislio tome, pošto je policajac i bio je u svojoj kancelariji, tik do prostorije gde je Slobodan Subotićprovodio noć sa Snežanom Krizmanić. Optuženi koji su čuli Devetakove i Nikolaidisove reči o silovanju, nisu porekli da je toga bilo.

Inače, Ljuban Devetak je Al. Nikolaidisu odmah po osvajanju Lovasa doveo Snežanu Krizmanić i rekao:“Vodi je, j... i ubij“, ali Nikolaidis ništa od toga nije učinio već je dobrovoljcima, rezervistima, policajcima i svim pripadnicima rekao da je Snežana dete, da je on na sebe preuzeo brigu o njenoj sveukupnoj bezbednosti i da će svako, ko Snežani učini bilo šta loše, sa njim imati posla. Snežana Krizmanić je pod punim imenom i prezimenom srbijanskim vlastima, pre hapšenja optuženih, ispričala šta joj se dogodilo u noći koju su pomenuli Lj. Devetak i Al. Nikolaidis.

Milan Radojčić je rekao da nikada ni sam ni zajedno sa nekim nije ispitivao hrvatske civile, ni one zarobljene i:“Nikada nikome ni u ratu ni u miru ništa nisam loše učinio i ne znam zašto me optužuju za zločine, kakav razlog imaju i šta stvarno stoji iza tih lažnih optužbi.“ Predsedavajućoj Pretresnog veća svaki put se obraćao sa:“Ako mi dozvolite, poštovana gospođo predsedavajuća...“, a optuženima tokom suočenja, sa:“Uz dužno poštovanje, gospodine, moram vas razočarati, ali mislim da to za šta me optužujete, stvarno nisam učinio“ itd. i tsl. Predsedavajuća Pretresnog veća je u jednom trenutku rekla:“...Marija je o vama rekla sledeća (predsedavajuća čita Marijinu izjavu):“Milan Radojčić je na prvi pogled neverovatno fin, kulturan i lepo vaspitan, ali kad mu se pruži prilika u stanju je svako zlo da učini.“ Rodbina žrtava poluglasno komentariše:“znamo mi dobro šta si radio onima do kojih si došao.“

Miodrag Dimitrijević je doslovno ceo dan objašnjavao po kom principu je ustrojena JNA, čitao desetine napisanog teksta a to je činio i narednog dana i zato ga je predsedavajuća zamolila da to ne čini već da svoju odbranu fokusira na ono što se tiče njega lično za vreme boravka u Lovasu, međutim, tek je trećeg dana na red došlo svedočenje o minskom polju.

„Plan o iseljavanju hrvatskog stanovništva meni je izneo Devetak a Devetak je za taj plan čuo od drugih, ali to nije moglo da se izvede jer nas lovaski Hrvati nisu napadali, ako ih proteramo to bi stvorilo lošu sliku o Srbima. Zato je uvedena zabrana kretanja jer je to za lovaske Hrvate bilo najsigurnije i ja to poredim sa situacijom na Kosovu danas: tamo, na Kosovu, neki stanovnici ne smeju slobodno da se kreću i zato je najbolje da sediš mirno i ne mrdaš iz kuće. Morala je biti uvedena radna obaveza u Lovasu! Pa, kad je NATO bombardovao Srbiju, ja sam vozio kamion, brate mili. Noć je jedna od najsigurnijih institucija i konstanti, brate moj! Kad je noć, svako može da te napadne i uvek je za ljude bilo najbolje da noću ne izlaze iz kuća i nikud se ne kreću, jer ne znaš ko ispod mantila nosi bombe. Politika me nikada nije interesovala, pa samim tim ni nečija nacionalnost!“ I onda odjednom sledeća rečenica:“Ja sam znao za minsko polje! I znale su seoske vlasti. Komandant divizije naredio je kvalitetnu izradu minskog polja a čuo sam i da je Devetak bio prisutan kad je postavljano minsko polje. Znam da su mine postavljane 17. oktobra. Komandant divizije je naredio kvalitetnu izradu karte minskog polja. Zato sam Periću rekao da izvidi a ne da pretrese minsko polje i da sam proceni da li ima stručnu snagu koja će proceniti gde su tačno mine postavljene. Ja sam to REKAO, ali nisam NAREDIO! (Darko Perić još nije svedočio i izneo svoju odbranu – prim. P.V.) Perić je imao celu noć za razmišljanje da li ima stručnu snagu, nije Perić glupa ovca pa da se mene plaši, nisam ja vukodlak, nije morao da me posluša. Po selu se pucalo, šenlučilo, pa to se rokalo, da izvinete, gospođo sudija. Pukovnik Dušan Lončar e bio komandant Druge proleterske gardijske brigade a Druga prol. gard. brigada bila je komandno potčinjena Prvoj proleterskoj diviziji i ja sam u Lovas došao kao dobrovoljac; Veljović je bio kapetan prve klase i bio je komandir čete iz Valjeva a u civilstvu je bio komandir policije u Valjevu. Sve imam zabeleženo u svojoj beležnici, čuvam je kod kuće, doneću je na sledeće svedočenje. Video sam da vode hrvatske civile prema minskom polju ali sam mislio da nisu ludi da ih odvedu baš na mine. Mogao sam da upozorim, ali nisam hteo da se mešam. Da, mogao sam da viknem da ne idu u minsko polje, ali mislio sam da Perić nije toliko lud. Devetak je određivao koji će Hrvati ići na mine. Nisam bio među onima koji su vodili hrvatske civile na minsko polje i nisam hteo da vičem da ih ne vode na mine, nisam hteo da se mešam, sa tim nisam imao ništa, nisam bio u grupi koja je vodila Hrvate u minsko polje i zato ja nemam nikakvu komandnu odgovornost!“
Nastavak Glavnog pretresa zakazan je za 9. jun 2008.g.

Persa Vučić


Štampa   El. pošta