Izveštaj sa suđenja za zločine u Lovasu – 30. jun 2009. Beograd


U čeljustima srpskih zveri – svedočenje silovane Snežane Krizmanić

Optužnicom se: Ljuban Devetak, Milan Devčić, Milan Radojčić, Željko Krnjajić, Miodrag Dimitrijević, Darko Perić, Radovan Vlajković, Radisav Josipović, Jovan Dimitrijević,Saša Stojanović, Dragan Bačić, Zoran Kosjer, Petronije Stevanović i Aleksandar Nikolaidis terete da su kao pripadnici JNA, TO (teritorijalne odbrane), lokalne civilno-vojen vlasti i dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni“ učestvovali u ubistvima, mučenjima, zatvaranjima i prisilnom radu hrvatskog civilnog stanovništva u hrvatskom selu Lovas, oktobra meseca 1991.
Suđenje je počelo aprila 2008- godine i aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje.
U nastavku dokaznog postupka putem video konferencijske veze sa Županijskim sudom u Zagrebu (Republika Hrvatska) saslušana je svedokinja Snežana Krizmanić.

„Vrednost života je bila ništa u njihovim rukama.“
„Svaka šutnja je bila bolna.“
„Dana 10. listopada 1991. godine je počelo granatiranje Lovasa. Moja porodica i ja smo bili kod susjeda u podrumu njihove obiteljske kuće. Čule su se detonacije, bacali su bombe na kuće. Dobrovoljci/četnici su nam rekli da hrvatske kuće moraju imati bijele plahte, a svaki Hrvat je morao nositi bijelu traku oko ruke. Tjedan dana smo bili u podrumu. Morali smo da se javimo u centar sela. Tamo nas je dočekao Milan Devčić, koji je bio dosta ciničan i provokativan, pitao me je gde su mi otac i brat koji šire ustašku ideologiju. Morali smo ih slušati jer smo bili njihova radna snaga. Dana 17. listopada u našu kuću su došla četvorica uniformisanih lica. Među njima je bio Aleksandar Nikolaidis na čijoj uniformi su bile kapljice krvi. Oni su imali četničke uniforme, dvojica su imali kokarde i brade. Izveli su me iz kuće i odveli u kuću Ivice Franciškovića. Tu su mi pokazali kasetu sa pobedničke proslave HDZ-a na kojoj sam ja bila voditeljica programa. Počeli su me ispitivati a za svaku šutnju su me udarali po glavi. Za svaku šutnju dobijala sam šamar, čupali su me za kosu, vrijeđali. Pipali su me i ja sam bila totalno izgubljena. Onda me Milan Radojčić odveo u kuću nekog Bore i tamo me zaključao. Onda su u sred noći došli po mene i odveli me u neki podrum gde je bio Ljuban Devetak. Ponovo je slijedilo ispitivanje. Onda me Milan Radojčić odveo u njegov ured u zgradu teritorijalne odbrane. Tu sam tjedan dana morala da čistim spavaone. Tamo je bio Petronije koji se kezio, obilazio oko mene, stalno mi je pokazivao nož i prijetio da će me zaklati. Dana 24. listopada po mene je došao Nikolaidis i odveo me u kuću Vlade Somborca. Rekao je da me mora ubiti ali sam ga ja molila da to ne radi. Onda je došao Aždaja koji je rekao da će me ubiti ali će me pre toga silovati. Insistirao je da se skinem, rekla sam da imam menstruaciju, ali me on skinuo do gaćica i video je da ja imam menstruaciju, skinuo mi gaćice ali me nije uspio silovati jer je došao Nikolaidis. Igrali su se sa mojim živcima. Ujutru me Nikolaidis odveo u kuću Ljubana Devetaka. Ljuban mi je rekao da me ne može zaštititi i da je najbolje da me Nikolaidis odvede iz sela. Nisam imala izbor, željela sam spasiti život. Aleksandar Nikolaidis me odveo u Pančevo. Bila sam smještena kod nekoliko Acinih prijatelja. Aca je rekao da sam od sada ja njegova zaručnica, da mi niko ne može ništa, ali da ne pokušam da pobjegnem jer mi je majka u Lovasu, ubiće me. Ja sam jednom policajcu u jednoj trgovini ispričala sve, i on se čudio što sam živa jer je znao u čijim se rukama nalazim. On mi je rekao činjenice o Petroniju i Nikolaidisu. Petronije me je prijavio da sam srpskoj deci sjekla prste i pravila ogrlice. Dana 29. studenog 1991. Aca me odveo u stan svog brata. Plakala sam i molila ga da me ne siluje. On je bi pripit. Ja sam odbila da se skinem. Onda me on udario, čupao me za kosu, gurnuo na krevet i silovao. Sutradan ujutru me njegov prijatelj pozvao i ja sam izašla. On je organizovao moje bjekstvo, odveli su me na autobus za Novi Sad. Bili su to najduži trenuci u mom životu. Dana 1. prosinca 1991. bila sam konačno slobodna. Za sve je bio glavni i odgovorni Ljuban Deevetak, njegova riječ je bila svetinja on je dobrovoljce doveo u selo. Aleksandar Nikolaidis mi je rekao da mu je Ljuban Devetak naredio da me ubije.“

Miloš za Žene u crnom


Štampa   El. pošta