Zapis sa suđenja za zločine u Lovasu – 23. – 27. novembar 2009. Beograd


Optužnicom se: Ljuban Devetak, Milan Devčić, Milan Radojčić, Željko Krnjajić, Miodrag Dimitrijević, Darko Perić, Radovan Vlajković, Radisav Josipović, Jovan Dimitrijević,Saša Stojanović, Dragan Bačić, Zoran Kosjer, Petronije Stevanović i Aleksandar Nikolaidis terete da su kao pripadnici JNA, TO (teritorijalne odbrane), lokalne civilno-vojen vlasti i dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni“ učestvovali u ubistvima, mučenjima, zatvaranjima i prisilnom radu hrvatskog civilnog stanovništva u hrvatskom selu Lovas, oktobra meseca 1991.
Suđenje je počelo aprila 2008- godine i aktivistkinje Mreže Žena u crnom prate suđenje.

Srpska okupacija Lovasa u slikama...
Đuro Antolović: „Dana 10.10.1991. jutro nakon granatiranja, uz topovsku potporu JNA, u selo su ušle paravojne jedinice. Nakon toga su krenuli po kućama bacajući bombe. Ljude su zatvarali u logore, tukli ih i ubijali. Toga dana je ubijeno 23 ljudi. Moj otac je ubijen snajperom. Ležao je tri dana kada sam otišao da ga uzmem i donesem kući. Ja sam bio zatvoren u logor i tamo sam batinan. Milan Devčić me udario bokserom. Kada sam bio u podrumu, Petronije mi je bacio bombu od koje su mi pukle bubne opne. Tada je sa njim tu bio i Milan Radojčić. Ja sam izgubio svest i tek su me probudili vojnici mađarske nacionalnosti koji su bili mobilisani, sa kojima je bio jedan vojnik srpske nacionalnosti, koji su mi pomogli. Leđa su mi bila puna olova.“

Dragica Ostrun: „Ujutru su počele padati granate i ja i moj muž smo otišli u podrum. Onda su pred našu kuću došli četnici i naše komšije. Isterali su nas na ulicu i odveli moga muža Ivana i ja ga od tada više nikada nisam videla. Čula se pucnjava, iz moje kuće je izlazio dim. Meni su psovali majku ustašku. Jedan komšija mi je rekao da je moj muž ubijen u jednom kafiću. Od njega sam saznala da je sahranjen zajedno sa drugima u masovnoj grobnici na groblju. Dana 26.12.1991. ja sam morala ići iz Lovasa.“

Andrija Balić: „Dana 10.10.1991. godine počelo je granatiranje Lovasa. Ja i supruga smo se sklonili u podrum. Jedan vojnik nam je rekao da idemo u zadrugu. Tu smo bili zatvoreni. Dana 17.10.1991. su nam rekli da ostanemo u dvorištu. Tu su nas pretresli i sve nam uzeli. Celu noć su nas tukli, maltretirali, nismo spavali. Sutradan su nam rekli da idemo brati kukuruz. Kada smo došli do djeteline, rekli su nam da se uhvatimo za ruke i nogama razgrćemo djetelinu. I ispred i iza nas su bili vojnici. Kada je jedna mina eksplodirala, vojnici su počeli pucati po nama. Ja sam se sakrio u jednom kanalu i tek uveče otišao kod svog bolesnog oca. Posle sam morao da se prijavim da idem na prisilni rad. Mobilisani mađarski vojnici su nam rekli da je bolje da se prijavimo da izađemo iz sela. Odvezli su nas u Šid, onda u Bijeljinu, pa u Tuzlu i na kraju smo stigli u Zagreb.“

Ljubica Božić: „Dana 10.10.1991. godine u selu Lovas desio se zločin od strane četnika pod vođstvom Ljubana Devetaka. Prvo su počele padati granate a potom je ušla pešadija. Pucali su i izrešetali prozore. Mi smo bili u podrumu kada su oni pretili da će baciti bombe. Izašli smo i oni su odveli mog muža i oca. Ja sam se bunila a oni su me počeli tući. Posle sam saznala da su ih ubili. Naterali su nas da nosimo bele trake oko ruke da se zna da smo Hrvati. Moja sestra je morala ići na prisilni rad. Ja sam u Lovasu bila do 1995. godine.“

Josip Sabljak: „Ljuban Devetak nam se na jednom sastanku predstavio kao šef. Jednog dana su nas strplali u dvorište zadruge. Tu smo bili čitavu noć. Tu su nas tukli metalnim šipkama, ljudi su padali u nesvest. Potom su nas postrojili u dva reda i poveli na minsko polje. Kada smo došli do djeteline, vojnici su se rasporedili u streljački stroj. Kada nismo hteli da idemo po minama, vojska je pucala po nama. Ja sam bio ranjen u noge i u grudi. Još imam gelere po tijelu. Odatle su nas ranjenike odveli u bolnicu u Šid u ambulantu. Kada su nas vratili u selo tu nam je pomogao doktor Kačar.“

Miloš za Žene u crnom


Štampa   El. pošta