Izveštaj sa suđenja za zločine u Zvorniku – 13, 14. i 16. april 2010. – Beograd


Tokom srpske agresije na Bosnu i Hercegovinu, maja i juna 1992. godine, na području opštine Zvornik, optuženi Grujić Branko iz Malog Zvornika (predsednik Privremene Vlade, predsednik Ratnog štaba i Ratnog sekretarijata) i Branko Popović (poznat i pod imenom Marko Pavlović) iz Sombora (komandant Štaba Teritorijalne odbrane, član Ratnog štaba) su smišljeno i organizovano razdvajali i nezakonito za taoce uzimali civile muškarce muslimanske nacionalnosti iz sela Klisa, Đulići, Grbavci, Kučić Kule, Grebe, Šetići, a žene, decu i starce autobusima i kamionima prevezli do mesta Memići, a razdvojene muškarce muslimane civile (njih oko 700), ukrcali u tovarne sanduke teretnih vozila i pod stražom i pratnjom pripadnika teritorijalne odbrane i policije prevezli do Tehničko-školskog centra u Karakaju, odakle ih izmeštaju u Dom kulture u Pilicu, autobusima preduzeća „Drinatrans“, gde su bili zatvoreni nekoliko dana bez higijenskih uslova, odakle su u nekoliko navrata teretnim vozilom prebačeni u mesto Gerina klanica, gde su ubijeni.
Svedok Ivan Korać, osuđen je pravosnažnom presudom u prvom procesu na trinaest godina zatvora, svedočio je o ulozi optuženog Branka Popovića, alias Marka Pavlovića: “On je jedno vreme bio komandant teritorijalne odbrane, dok je optuženi Brano Grujić bio predsednik opštine.”
Svedok je nastvio svoje svedočenje: “Komandant mi je bio Stojan Pivarski, a u Zvorniku sam došao kao dobrovoljac početkom aprila 1992. godine. Tu sam bio do šesnaestog maja, kada sam se vratio u Kraljevo.”
Na pitanje sutkinje, svedok je odgovorio: “Ja lično ne znam šta se dešavalo u Diviču. Ljudi iz Ekonomije su prebačeni u ciglanu. Ne znam za dešavanja u tehničko-školskom centru. U Ciglani sma bio nekoliko puta. Tu su bili zatvoreni muslimanski civili. Ja sam bio na predaji oružja u Diviču, I jednom selu kod Kozluka. Ja sam bio ranjen, ali sam se vratio. Pivarski je bio šef obezbeđenja u Ciglani.
Drugi svedok bio je Dragan Slavković, osuđen na petnaest godina zatvora zbog zločina u Zvorniku, rekao je: “Ja ne želim da svedočim. Ja neću da svedočim jer mi nećete verovati. Na svako vaše pitanje odgovoriću sa ne znam, ne sećam se. Smatram da nisam sposoban da svedočim.”
Sudsko veće je kaznilo svedoka I osuđenog novčanom kaznom u iznosu od 40.000 dinara.
Drugog dana, optuženi Branko Popović izneo je dopunu svoje odbrane: “Ja verujem u svetost suda I veličanstvo pravde.Ja mislim da neću biti osuđen za ono za šta sam optužen. Nisu svi Srbi stajali iza formacija vojske, policije, bilo je onih kojima je odgovarao haos. Pripadnici paravojske nisu pripadali teritorijalnoj odbrani. Oni su radili šta su hteli. Repić I Žuća su bili uhapšeni u Malom Zvorniku I njima je bilo suđeno u Šapcu.”
Trećeg dana svedočio je svedok Vlado Matić, bivši pripadnik vojne policije.
“Za ubistva tih sedam stotina muslimana prvi put sam čuo kada je počeo proces u ovom sudu I to iz medija.” - počeo je svoje svedočenje, dodajući da optužene ne poznaje. Svedok je rekao da poznaje Miladina Todorovića, zvanog Dželat I da je on bio njegov nadređeni. “On je kasnije bio u vojnoj policiji. Svi koji su bili vojni policajci nosili su bele opasače. Došli su ko zna od kuda I ko zna kako. Onako nedisciplinovani, pijanče, međusobno se svađaju I tuku, idu po muslimanskim kućama kad im se prohte.” Svedok ne zna za nadimke pripadnika paravojnik jedinica: Žuća, Niški, Pivarski.
Miloš za Žene u crnom

Štampa   El. pošta