Prigovor savesti na vojne troškove


CILJEVI PRIGOVORA SAVESTI NA VOJNE TROŠKOVE
Sa Prvog kongresa prigovora savesti na vojne troškove (PSVT), 1989

NI U NAŠE IME, NI SA NAŠIM NOVCEM

Žene stvaraju mir: za kuću, za zemlju, za planetu bez rata, nasilja straha…

Kao ženska mirovna grupa feminističko-pacifističke orijentacije, od početka svog delovanja (1991), Žene u crnom obelodanjuju:

  • krajnje negativne učinke militarizma kao naoružanog patrijarhata i sistema vojne nadmoći i upotrebe sile u rešavanju svih problema i sukoba,
  • krajnje negativne učinke vojnih troškova na standard žena,
  • militarizaciju, kao proces prenošenja vojničkih vrednosti i vojničke organizacije života na sve sfere života, čime se održava društvo zasnovano na rodnoj nejednakosti, autoritarnosti, jednoumlju, ksenofobiji, homofobiji…

Od početka svog delovanja, Žene u crnom čine vidljivim nenasilni ženski otpor ratu, zalažući se za sve vidove militarizacije, kao i za preusmeravanje vojnih troškova u razvoj, mir, zdravstvo, obrazovanje, kulturu, zaštitu životne sredine.


NIJEDAN MUŠKARAC, NIJEDNA ŽENA, NIJEDAN DINAR ZA MILITARIZAM

Prigovor savesti na vojne troškove (PSVT)
Osnovno ljudsko pravo je autonomno organizovanje građanki i građana u cilju zadobijanje kontrole nad vlastitim životom i menjanja patrijarhalnog sistema nejednakosti. To se postiže na razne načine, a jedan od njih je i pravo na prigovor savesti. Postoji više oblika prigovora savesti.

Od kada postoji prigovor savesti na vojne troškove?
Pokrenuli su ga 1672. godine kvekeri u SAD-u. U XX veku (1948) mirovna organizacija Peacemakers (Mirotvorci i mirotvorke) promovisala je PSVT na način na koji se to danas radi. Postoji u svim demokratskim zemljama. Ovaj pokret je posebno organizovan i masovan u Spaniji.

Šta je prigovor savesti na vojne troskove?

- Čin građanske neposlušnosti, individualno ljudsko pravo da se odbije ucešće u bilo kojem vidu priprema za rat, vojnoj mašineriji, militarističkom načinu mišljenja i propagandi.

Šta je cilj prigovora savesti na vojne troškove?

- Progresivno smanjivanje sve do totalnog ukidanja vojnih troškova i u skladu sa tim, ukidanje vojske;
- Obelodanjivanje militarizma i rastuće militarizacije društva.

Kampanja za prigovor savesti na vojne troškove je aktivna, kolektivna, javna, nenasilna, kreativna i politička.

- Aktivna: ne želimo da drugi donose odluke u naše ime već da zadobijamo kontrolu kako nad našim zivotom, tako i nad našim novcem;
- Kolektivna: ostvarujemo je zajedno sa drugim ženama i muškarcima koji se zalažu za demilitarizaicju na svim nivoima (institucionalnom, kulturnom, individualnom), na svim mestima (kasarnama, školama, porodici..);
- Javna: kao akterke i akteri civilnog društva i kao obveznice poreskog sistema, imamo pravo da kontrolišemo način na koji se troše sredstva koje plaćamo za vojsku;
- Nenasilna: svi problemi i sukobi mogu biti rešeni bez upotrebe sile na principima socijalne pravde, solidarnosti, saradnje, suzivota;
- Kreativna: podsticanje raznih načina na koji se ostvaruje PSVT u skladu sa okolnostima i specifičnim problemima odredjene sredine;
- Politička: iskorenjivanje svih uzroka rata i vrednosnog sistema i zakona koji proizvode militarizaciju društva.

Kako se sprovodi prigovor savesti na vojne troškove?
Pored prigovora savesti na obavezno služenje vojnog roka (civilna služba koja postoji u našoj zemlji od 2003.) postoje i drugi oblici prigovora savesti:

Preusmeravanje vojnih troškova: građanke i građani koji su u protekloj godini stekli prihod po bilo kojem osnovu dužni su da početkom naredne godine, podnesu poresku prijavu. PSVT se sastoji u tome da se odbije da se plati državi novac namenjen za vojsku. Umesto toga, novac se preusmerava u druge svrhe: humanitarne aktivnosti, mirovne projekte, autonomne ženske centre, skloništa za žene i decu, centre za mlade, itd. Naime, pri obavljanju poreske prijave menja se iznos, s tim sto se unose ispravka o tome i svojeručno se doda nova tačka pod nazivom ”prigovor savesti na vojne troškove”, ubeleži se iznos koji izdvajamo i naznači se u koje alternativne svrhe se preusmerava/uplaćuje ta suma. Najčešće se u vidu javnog pisma obrazlaže ovaj čin građanske neposlušnosti.
Dakle, PSVT nije utajivanje poreza jer se uz poresku prijavu prilaže ček kao dokaz o uplaćivanju i preusmeravanju sredstava.
Iznos uplate na ima PSVT može biti:

- procentualni: u visini procenta koji država iz budžetskih sredstava izdvaja za vojne troškove,
- fiksni: unutar mreže za PSVT dogovori se određeni iznos koji svaka osoba uplaćuje.

Zahtevi za smanjivanjem vojnih troškova: u zemljama u kojima ne postoji regulisan poreski sistem i stabilne demokratske institucije (kao što je slučaj sa Srbijom), zahteva se u određenom procentu, smanjivanje budžetskih sredstava namenjenih vojsci i njihovo preusmeravanje u budžet za zdravstvo, obrazovanje, kulturu.

Postoje i drugi oblici prigovora savesti…

Prigovor savesti na militarizaciju školskih i kulturnih institucija: ova kampanja je najorganizovanija u Španiji, a najviše u Kataloniji. Pokrenule se ga 1998. mirovne grupe, a pridružile su im se zaposlene/i u obrazovnim institucijama. Ovaj vid prigovora savesti sprovodi se kroz veoma organizovane akcije u kojima učstvuje oko 50.000 ucenika/ca iz preko 200 školskih institucija, pre svega osnovnog i srednje- školskog obrazovanja.

U čemu se sastoji?
To je vid nenasilnog delovanja protiv nacionalističko-militarističke propagande, slavljenja rata, militarizovanog patriotizma, opravdavanja ratova i vojnih troškova u ime tzv. nacionalne bezbednosti i viših nacionalnih ciljeva.
Prigovaračice savesti polaze od toga da je obrazovanje nespojivo sa militarizmom i nacionalizmom, da se mir, pravda i rodna jednakost ne mogu postići putem nacionalističko-militarističkih sadržaja i vrednosti i da ih treba isključivati iz obrazovnih sadržaja.

Kako se može sprovoditi?

- Obrazovne i kulturne institucije odbijaju da drže časove ili uvrste u školske i kulturne aktivnosit (udžbenike, izlozbe…) sadržaje koji podstiču nacionalističko-klerofašističku, militarističku propagandu (vojničke podvige, ratnički duh, svođenje obrazovanja i kulture na formiranje tzv. nacionalne svesti), a ne promociju mira, demokratije, širenja prostora ljudske slobode i ljudskih prava i solidarnosti;
- Obrazovne institucije odbijaju da se u njihovom prostoru vrši podela ili informisanje o konkursima za vojne i policijske škole i akademije;
- Obeležavanje 30. januara, Međunarodnog dana nenasilja u školama (tog dana 1948. je ubijen Gandi). Na taj dan se organizuju akcije, pokreću kampanje protiv nacionalisticko-militaristicke propaganda;
- Pokretanje raznih zakonodavnih inicijativa;
- Slanje peticija, pisama, žalbi ministarstvima, parlamentima, medijima, javnosti.


Štampa   El. pošta