Međunarodna mreža ženske solidarnosti protiv rata 1992-2003


KAKO JE NASTALA MREŽA ?

Februara 1992. godine Žene u crnom iz Venecije su organizovale skup "Žene protiv rata u bivšoj Jugoslaviji". Tom skupu je prisustvovalo dvadesetak aktivistkinja civilnih grupa iz raznih delova bivše Jugoslavije kao i tridesetak aktivistkinja, uglavnom Žena u crnom iz raznih gradova Italije.
Na skupu aktivistkinje su postale svesne brojnih protivrečnosti koje je rat proizveo među aktivistkinjama (odnos prema naciji, domovini, vojsci). Pokazalo se da ženska solidarnost nije nešto samo po sebi razumljivo nego da predstavlja, posebno u vremenima ratova i kriza, izazov koji zahteva strpljivo stvaranje prostora za suočavanje sa svim ovim složenim pitanjima.
Odmah po završetku skupa u Veneciji Žene u crnom iz Beograda su odlučile da organizuju svoj skup i to, upravo u državi koju smatraju najodgovornijom za ratove u regionu. Rezultat je jedanaest dosadašnjih skupova Mreže.
Sve te skupove Međunarodne mreže (izuzev devetog održanog u Briselu, u Evropskom Parlamentu i jedanaestog, koji se održava u Italiji) organizovale su Žene u crnom iz Beograda, uz ogromnu emotivnu, političku i materijalnu podršku tada postojećih i novonastalih grupa Žene u crnom, kao i drugih ženskih mirovnih grupa iz mnogih evropskih i vanevropskih zemalja.

I SKUP MREŽE

Održan je od 18. do 20. jula 1992. godine u Novom Sadu. Učestvovalo je stotinjak aktivistkinja: pedeset iz Italije i isto toliko iz Srbije, Crne Gore, Makedonije i Slovenije. Aktivistkinje iz BiH i Hrvatske su, zbog rata, bile sprečene da dođu.
Na skupu u Novom Sadu razgovoralo se o spornim pitanjima (nacija-rod; domovina-država). Sve učesnice su se vrlo jasno odredile protiv rata i svih vidova etničke homogenizacije i etničkog svrstavanja, pokušajući da ne negiraju različitosti.

II SKUP MREŽE

Održan je u Novom Sadu od 3. do 8. avgusta 1993. godine. Na njemu je učestvovalo 180 aktivistkinja iz zemalja bivše Jugoslavije i desetak evropskih i vanevropskih zemalja. Najveći deo žena putovao je danima da bi došao na ovaj skup: od Andaluzije do Novog Sada, uz usputna zadržavanja i akcije (u raznim delovima Španije, južnoj Francuskoj, severnoj Italiji, Zagrebu, Beogradu). I samo ovo putovanje je bilo građenje međunarodne alternativne politike. Na skupu su žene svedočile o ratu i protiv rata, a pristup temama je bio jasno elaboriran feminističko-pacifističkog stanovišta.

III SKUP MREŽE

Održan je u Novom Sadu od 3. do 7. avgusta 1994. godine sa 170 učesnica. Ambasada SR Jugoslavije nije odobrila vize za 22 aktivistkinje iz Španije i to je početak pravih represivnih mera režima protiv naših skupova.
I ovaj skup bio je obeležen svedočenjima žena o ratu, o stradanjima, ali i o ženskom otporu ratu i militarizmu. Postavljeno i pitanje odgovornosti i krivice, posebno među ženama iz Srbije. Na ovom skupu je još jasnije tematizovana povezanost feminizma i antimilitarizma.

IV SKUP MREŽE

Održan je u od 3. do 7. avgusta 1995. godine u Totovom Selu u severnoj Vojvodini, a skupu je prisustvovalo 150 učesnica iz 14 zemalja.
Vlasti SR Jugoslavije su nametnule brojne prepreke održavanju ovog skupa: odbile su da izdaju vize ženama iz Španije, zabranile ulazak autobusa sa aktivistkinjama iz Italije i Velike Britanije; policija je ispitivala meštane/ke Trešnjevca, kao i mnoge učesnice.
Na skupu su temeljitije obrađene teme roda i nacije, feminizma i antimilitarizma, a uvedena je i tema seksualne različitosti. Po prvi put na skup su došle i Albanke sa Kosova.

V SKUP MREŽE

Održan je od 1. do 4. avgusta 1996. godine u Novom Sadu. Ovaj skup obeležilo je brojno prisustvo učesnica iz BiH, kao i sa Kosova.
Pored već ustaljenih tema analizirani su sa feminističko-pacifističkog stanovišta sadržaj i smisao mirovnih sporazuma (posebno Dejtonskog). Po prvi put se ozbiljno raspravljalo o institucionalizovanom aparthejdu srpskog režima na Kosovu.

VI SKUP MREŽE

Održan je od 7. do 10. avgusta 1997. godine u Novom Sadu. Učestvovalo je oko 200 žena iz svih zemalja bivše Jugoslavije, kao i iz evropskih i vanevropskih zemalja. Uključena su i nova pitanja: razni vidovi fundamentalizma i patrijarhalne kontrole nad ženama, globalizacija konzervativizma, itd.

VII SKUP MREŽE

Održan je od 6. do 9. avgusta 1998. godine u Subotici sa 210 učesnica. Posebno je bilo brojno učešće Albanki sa Kosova (27). Valja napomenuti da je albanski jezik bio jedan od zvaničnih jezika (pored lokalnih južnoslovenskih), engleskog, italijanskog i španskog.
Značajna pažnja bila je posvećena militarizaciji, odgovornosti i krivici, kao i značenju i sadržaju solidanosti i humanitarne pomoći.

VIII SKUP MREŽE

Održan je od 7. do 10. oktobra 1999, u Ulcinju, Crna Gora, sa 250 učesnica. Budući da je skup održan par meseci nakon intervencije NATO-a u SRJ, najveći deo skupa bio je posvećen svakodnevnoj, lokalnoj i globalnoj militarizaciji, međunarodnoj "mirovnoj" politici, krivici i odgovornosti.

IX SKUP MREŽE

Održan je 13. oktobra 2000. godine u Briselu, pod geslom "Ako hoćeš mir, stvaraj mir". Skup je održan u zgradi Evropskog parlamenta. Prisustvovalo je 160 aktivistkinja (od toga deset sa prostora bivše Jugoslavije) koje su zajedno sa 55 000 žena iz čitavog sveta učestvovale 14. oktobra na Svetskom maršu žena protiv rata, siromaštva i nasilja.IX skup je početak aktivnijeg ulaska Žena u crnom u međunarodne institucije u pokušaju njihovog menjanja i uspostavljanja većeg uticaja na zvaničnu politiku.

X SKUP MREŽE

Održan je u Novom Sadu, od 23. do 26. avgusta 2001. Na skupu je učestvovalo 210 žena iz 25 zemalja. Na ovom skupu su dominirala pitanja vezana za mlitarizam, kao i za feministički otpor svakodnevnoj, lokalnoj i globalnoj militarizaciji. Tema globalizacije i identiteta je takođe zauzimala važno mesto na skupu.

XI SKUP MREŽE

Održan je u Italiji, u Marini di massa, od 28. do 31. avgusta 2003. Skupu je prisustvovalo oko 450 žena iz celog sveta. Na skupu su dominirala pitanja nacionalizma, militarizma, feminizma, kao i organizovanog nenasilnog otpora žena. Ovaj skup je karakterističan kako po tome što označava početak izmeštanja skupa ('debalkanizacije'), tako i po brojnom učešću aktivistkinja iz mnogih zemalja Azije i Afrike.

XII SKUP MREŽE

Održan je u Jerusalimu - Izrael, od 12. do 16. avgusta 2005. godine i do sada je najbrojniji - učestovalo je oko 750 žena iz oko pedesetak zemalja. Dominirale su teme vezane za krizno područje Bliskog istoka, globalni nenasilni otpor žena, globalizaciju i alterglobalizaciju. Tokom skupa koje su zajedno organizovale izraelske i palestinke aktivistkinje realizovano je mnoštvo uličnih akcija protiv izraelske vojne okupacije palestinskih teritorija, kao i poseta Zapadnoj obali.

ŠTA JE ZAJEDNIČKA NIT MREŽE?

- Stvaranje prostora za glasove žena protiv rata, za pretvaranje njihove ogorčenosti u aktivni nenasilni otpor ratu;
- odbijanje svih oblika ratne politike, pre svega one koju vodi država ili zajednice u kojoj živimo;
- građenje solidarne mreže među ženama preko svih državnih, nacionalnih, etničkih i svih drugih granica i podela;
- denunciranje povezanosti lokalne, globalne i svakodnevne militarizacije;
- povezivanje feminističkih i antimilitarističkih stavova i praksi;
- podsticanje nenasilnog otpor žena svim vidovima etničke homogenizacije i patrijarhalne kontrole nametanjem etničkog jedinstva;
- podrška učešću žena u mirovnim pregovorima, na lokalnom, regionalnom i globalnom planu;
- stvaranje mira putem edukacije za mir, nenasilje i antimilitarizam.

KO ČINI MREŽU?

Sve žene koje:

- ne pristaju da budu pasivne žrtve nacionalističkih i militarističkih politika;
- žene koje pretvaraju svoj bes i ogorčenost u nenasilne akcije protiv partijarhata, militarizma i rata;
- ne pristaju da drugi, a posebno militaristi, govore u njihovo ime;
- javno izražavaju neposlušnost nacionalistima/militaristima, pre svega u svojoj zajednici;
- preskaču, simbolički i fizički etničke zidove i barijere;
- uvažavaju drugost i različitost.

KAKO DELUJE MREŽA?

Osnovni oblik delovanja Mreže dosada su bili pomenuti skupovi. Tokom godine komunikacija se održava elektronskom poštom, šire se alternativne informacije, najviše o zbivanjima u kriznim područjima. Takođe se razmenjuju posete i zajednički se učestvuje i na konferencijama.
Ne postoji "centar" ili upravni odbor Mreže. U nekim zemljama (Italija, Španija, Izrael) organizuju se povremeno sastanci.
Mreža ženske solidarnosti protiv rata-Mreža žena u crnom nastala je izvan svih oficijelnih struktura i prostora, održava se zahvaljujući upornosti, uzajamnoj podršci i materijalnoj pomoći članica Mreže. IX skup Mreže označio je početak "direktnog mešanja" u međunarodne institucije, jer bi one trebalo da budu forumi svih građanki i građana sveta.


Štampa   El. pošta