Leposava Stamenković

Kraj XIX i prva polovina XX veka

Sindikalistkinje i učesnice u NOB



Leposava Stamenković1 (1913.– 1943.) potiče iz porodice revolucionara i sama je pripadala revolucionarnim pokretima Leskovca, Beograda, Srbije i Jugoslavije. Članica Komunistčke partije je postala 1933. godine. Rano je počela da radi, najpre u apoteci a zatim u knjigoveznici i kartonaži štamparije u Leskovcu. Posle preležane bolesti pluća je napustila štampariju i počela da uči češljarski zanat kod oca. Kao članica Partije radila je sa Vukicom Mitrović na održavanju veze izmedju partijskih organizacija i štamparije. Učestvovala je u većini štrajkova, a poznata je po učešću u velikom štrajku tekstilnih radnika Leskovca, u decembru 1937. godine. Štrajk je trajao 42 dana. Leposava je bila članica štrajkačkog odbora i istakla se kao veoma vešta pregovaračica. Njoj pripada deo zasluge za zaključen kolektivni ugovor, kojim je sindikalna organizacija prihvaćena kao zastupnica interesa radnika i radnica i kojim je ustanovljeno osmočasovno radno vreme. Ubrzo posle toga je postala članica Rejonskog komiteta za dunavski kraj. Sastanci komiteta održavani su u njenom stanu.

1938. godine je organizovala skupove i mitinge udružene opozicije. Učestvovala je u velikim demonstracijama 14. decembra 1939. u Beogradu. U julu 1940. godine, Lepa je u radnom predsedništvu Pokrajinske partijske konferencije za Srbiju i rukovodi ovim partijskim skupom. Marta 1941. Lepa je ponovo preuzela mesnu partijsku tehniku.

Kada su počeli prvi dani okupacije, dolazi u Leskovac da pomaže u organizovanju oružanog otpora. Organizovala je atentate na domaće izdajnike. Krajem 1941. odlazi u Leskovački odred gde je zadužena za partijski rad. Ubrzo prelazi u Jablanički odred. Avgusta 1942. godine prelazi u Niš, na partijskom radu. Postala je članica Pokrajinskog poverenstva KPJ za jugoistočnu Srbiju.

Boravila je u kući Jovana Tošića, gde je 3. septembera 1942. uhapšena. Prebacili su je u nadležnost beogradske Specijalne policije, odakle je prebačena u pritvoreničko odeljenje Vojne bolnice, gde je 14. novembra 1942. godine rodila sina Boška. Streljana je u Beogradu oktobra 1943. godine.

_________________________
1Rakić A. Hranislav, Životi koji traju, str. 72-81.

Biografiju priredile:
Ljiljana Stojanović
Ivana Ristić
Mirjana Mijajlović


Print   Email