Nastavak dokaznog postupka u predmetu Republika Srbija (Osnovno javno tužilaštvo u Čačku, Odeljenje Tužilaštva u Ivanjici) protiv rukovodilaca Namenske „Milan Blagojević“ u Lučanima, Vladimira Lončarevića i Tome Stojića
Svedoci Petar Janićijević i Velibor Marinković svedočili su u značajnoj meri različito jedan od drugoga. Janićijević je bio predložen od strane Tužilaštva, a Marinković od strane Odbrane.
Iskazu Velibora Marinkovića prigovorili su Zamenik tužioca Dobrivoje Milutinović,advokat Vladimir Todorić-zastupnik oštećenog Marka Mitrovića i otac peminulog Milomira Milivojevića-Milovan Milivojević;
Sudija odredio spisak svedoka i dokaza za nastavak dokaznog postupka, uz mogućnost kasnije „revokacije“ i nekih od neprihvaćenih predloga strana u postupku;
Nastasji Radović i Violeti Djikanović su bili odobreni zahtevi za akreditaciju-jednoj kao novinarki (dopisnici crnogorskog Monitora), a drugoj kao predstavnici Žena u crnom, mada je i ona u sudskom zapisniku označena kao novinarka;
I dalje je Ženama u crnom bilo dozvoljeno da u sudnicu“delegiraju“ samo jednu predstavnicu;
U nastavku dokaznog postupka, na ovom sudskom ročištu je Tužilaštvo predstavljao zamenik tužioca Dobrivoje Milutinović jer je njegov prethodnik doživeo povrede nesrećnim slučajem i nalazio se u bolnici u Čačku.
Milutinović je predložio Sudu da se zbog pomenutih okolnosti-zbog kojih on nije imao vremena da se detaljnije upozna sa predmetom, budu saslušana i ispitana samo dva od predviđena i pozvana četiri svedoka. To je prihvaćeno, pa su svedočenju pristupili Petar Janićijević i Velibor Marinković.
Iskazi ova dva svedoka-Janićijevića kojeg je predložilo Tužilaštvo i Marinkovića kojeg je predložila odbrana dvojice okrivljenih, razlikovali su se u pojedinim bitnim stavkama relevantnim ili manje relevantnim za predmet tužbe u ovom slučaju.
Petar Janićijević je tvrdio u svom ponovljenom iskazu koji je 2017-te dao u Javnom tužilaštvu, da je na dan nesreće radio kao i da je Milomira Milivojevića video „tri minuta pre nesreće“. Opisao je šta je zatekao kada je došao ne mesto nesreće (visok plamen, burad na elektro vozilu koje je gorelo, da je goreo i drugi magacin), dodavši da je burad bila bez drški, a odela radnika sa plastičnim i metalnim delovima: „Burad je ponekad klizala iz ruku“.
Nastavio je izlaganje napominjanjem da su radnici između sebe komentarisali da su uslovi rada nebezbedni, kao i da na proradi propisa ponedeljkom često nije prisustvovao jer „nije bilo mesta“. Tvrdio je da nije dobijao anketne listiće da ih popuni niti je znao šta su to antitstatik vreće za barut: „Kasnije sam saznao“.
Procenio je da je u magacinu E03 (čiji je plafon bio zatvoren) u momentu nesreće bilo oko 2,5 tona baruta, a da su burad koju su prenosili ili pomagali da se istovari težila od 50-60 kg: „Bili su baš teški.“ Rekao je i to da mu je optuženi Vladimir Lončarević skretao pažnju da ne bi trebalo da radi samo u majici: „Ali to niko od nas nije poštovao. Ne sećam se da li me je i kaznio. Nisam vraćen kući zbog odeće.“ Rekao je, u odgovoru na pitanje advokata, da su po njegovom mišljenju, poslovođe te koje bi trebalo da upozoravaju radnike ako ne poštuju propise.
Upitan od advokata odbrane da li mu je poznat sadržaj Naredbe generalnog direktora Radoša Milovanovića, izjavio je da ne zna ništa o Naredbi.
Svedok Janićijević je još jedan od radnika Namenske koji je posle nesreće dobio otkaz. Obrazloženje je bilo, kako je rekao svedok, da nije dolazio na posao nekoliko dana. On je dalje objasnio da je posle nesreće otišao na bolovanje i da je išao kod psihijatra zbog posledica svog traumatičnog reagovanja na ono što je video i doživeo.
Svedok Velibor Marinković koji je na izdržavanju kazne zatvora, a radio je kao referent za zaštitu na radu za oblast elektro instalacija u vreme nesreće, izjavio je da ostaje kod svog iskaza datog u Tužilaštvu 2018-te godine. Međutim, Zamenik tužioca je nakon onog što je Marinković naveo kao ponavljanje ranije datog iskaza, utvrdio da se u nekim stvarima ta dva iskaza ne slažu. Zastupnik oštećenog Marka Mitrovića, advokat Vladimir Todorić takođe je prigovorio iskazu ovog svedoka, ali je konkretne primedbe na njega ostavio za svoju završnu reč. I oštećeni Milovan Milivojević je „u celosti“ negirao Marinkovićev iskaz.
Marinković je napomenuo da u momentu nesreće nije radio već je bio u malinjaku na oko kilometar udaljenom vazdušnom linijom. Rekao je da je video jedan veći i dva manja požara (sa uzvišenja na kojem se nalazio), kao i da je odmah nazvao okrivljenog Tomu Stojića i rekao mu šta je video. Kako je istakao svedok, sa Stojićem se pre nego što je sam (biciklom) stigao na mesto nesreće, čuo dva puta. Stojić mu je tada rekao da je nazvao glavnog inženjera - drugooptuženog Vladimira Lončarevića, a da ga je ovaj informisao da „izgleda nema povređenih“. Svedok je objasnio da nije zvao svog neposredno nadređenog-Milorada Ćebića, jer je ovaj živeo u okolnom selu, a Stojić u blizini Doma zdravlja. Za sebe je rekao da je strahovao da u unutrašnjim objektima fabrike može biti nastradalih radnika.
On je u daljem izlaganju tvrdio da je sa uzvišenja-iz malinjaka, čuo buku iz pravca Namenske i video plamenove: „Čuo sam kao šištanje, kako drvo sagoreva.“
Ovu njegovu izjavu osporavao je oštećeni Milovan Milivojević- otac nastradalog Milomira Milivojevića, jer smatra da je sa tolike udaljenosti nemoguće čuti „šištanje“. Svedok je odgovorio da je čuo šištanje i huk, ali da to nikako nije mogao biti zvuk eksplozije. Po njemu, nesreću nije izazvala eksplozija baruta (koji, po njegovom saznanju, gori na 2000 stepeni Celzijusa). Kasnije je, u odgovorima na pitanja, objašnjavao svoja iskustva sa poligona gde je prisustvovao demonstraciji gorenja balistita.
Za razliku od prethodnog svedoka, tvrdio je da na odelima radnika nije bilo metalnih delova kao i da su ona različita zavisno od toga gde ko radi, a da samo spolja deluju isto. Ni on, međutim, nije do vremena nakon nesreće, video da se koriste antistatik vreće, ali je tvrdio da se prikolica na elektrovozilo ipak koristila u nekim slučajevima kada je mogla da prođe kroz uske staze. On, kako je rekao, ne zna da li se rad prekidao pri lošim temperaturama ali je primetio da radnici u Pogonu raketnih goriva rade u drugačijim smenama. „Dolazili su ranije, a završavali pre“.
Odgovarajući na jedno od pitanja, Marinković je potvrdio da je on kao službenik zadužen za zaštitu na radu učestvovao u nabavci opreme i ambalaže za međufazni transport, ali da mu se nikad niko nije požalio na nepoštovanje propisa. Precizirao je da se dokumentacija o nabavci opreme u fabrici čuva unazad 20 godina...
Što se tiče odgovornosti za zaštitu na radu u vezi sa procesom proizvodnje u Pogonu za reketna goriva, Marinković je tvrdio da to nije bila njegova obaveza već referenta za zaštitu na radu za hemijsku proizvodnju, a da je to mesto u vreme nesreće bilo upražnjeno jer je prethodno zaposleni upravo otišao u penziju.
Govorio je i o propisima za izradu građevinskih objekata posebne namene, kao i o atestima za ambalažu: „Za elektrovozila B7 koja su korišćena i na mestu nesreće, svi papiri su bili istekli“. Za pravila upotrebne važnosti elektrovozila rekao je i to da ona nakon kupovine-bez obzira na prateću dokumentaciju od strane proizvođača moraju da budu reatestirana u „Vinči“.
Izjavio je i to da je njegova služba bila ukljućena i u izradu elaborata za gradilišta u fabrici kao i u periodičan pregled. Uključen je bio i on „preko Ćebića i Stojića“.
Okrivljeni Lončarević i Stojić izjavili su da ne prigovaraju iskazu ovog svedoka niti imaju pitanja za njega.
Sudija Ljubiša Tomićević je novo ročište zakazao za 6. jul u deset i trideset. Objavio je prisutnima i šta je prihvatio od predloženih dokaza i koga će Sud pozvati od svedoka, za dalji tok suđenja.
Nastasja Radović
