Nastavak dokaznog postupka u predmetu Republika Srbija (Osnovno javno tužilaštvo u Čačku, Odeljenje Tužilaštva u Ivanjici) protiv rukovodilaca Namenske „Milan Blagojević“ u Lučanima, Vladimira Lončarevića i Tome Stojića
Predrag Ilić, v.d. generalnog direktora i svedok na suđenju, „zapanjen“ podacima o stanju u fabrici o kojima su ga pitali Zamenik tužioca, oštećeni i njihovi pravni zastupnici
Svedočili su Predrag Ilić, sada v.d. generalnog direktora Namenske i dr Boban Đorđević, lekar preminulih, sada Zamenik načelnika Vojno-medicinske akademije;
Predrag Ilić je u vreme nesreće 2017-e bio izvršni direktor i član Nadzornog odbora koji je na više pitanja odgovorio sa „Ne znam“, tvrdeći da nije nudio zaposlenje članovima porodice Milivojević kada je posle nesreće posetio, ali i da im je rekao da „Život mora da ide dalje“, kao i da sarađuju sa preminulim generalnim direktorom i prvooptuženim Radošem Milovanovićem jer im on može pomoći;
Svedok Ilić nije znao da su atesti za burad istekli još 2005-e, a potvrda o stanju elektro vozila u januaru 2017-e;
Danica Milošević, advokatica odbrane, u jednom momentu svog ispitivanja svedoka Predraga Ilića, pitala ga je da li je neko od predstavnika Namenske svedočio u Tužilaštvu na temu velike materijalne štete koju je fabrika, kako ona tvrdi, pretrpela zbog nesreće u julu 2017-e;
Od smrti direktora Milovanovića, očigledno je smanjenje interesovanja medija i javnosti za dalji tok ovog suđenja, iako su skinute ranije zabrane za prisustvovanje u sudnici;
U nastavku dokaznog postupka pred Osnovnim sudom u Ivanjici i sudijom-pojedincem Ljubišom Tomićevićem, svedočio je Predrag Ilić, v.d. generalnog direktora MB Namenska koji je na početku svog izlaganja izrazio „duboko žaljenje“ zbog nesreće koja se u toj fabrici dogodila u julu 2017-e, a u kojoj su smrtno stradali Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović. Ilić je rekao i to da dobro poznaje oštećene, da je on bio školski drug oca poginulog, a njegov sin nastadalog mladića...
Objasnio je da je pre sadašnje funkcije bio na položaju izvršnog direktora i rekao da bi u svom slobodnom izlaganju želeo da objasni sam tehnološki postupak pravljenja dvobaznih baruta. Potvrdio je i da je bio član nadzornog odbora Namenske u vreme nesreće.
Nastavio je navodeći tehnološke karakteristike barutne smeše, značaj procenta vlage i istakao da postoje „vojni standardi“ kojih se moraju pridržavati oni koji obrađuju barut. „Vojni standardi definišu tehnološki postupak“, rekao je Ilić.
Govoreći u nastavku o okolnostima nesreće čiji on nije bio neposredni svedok ali se pozivao na iskaze svedoka i na izgled mesta nesreće gde je i sam stigao ubrzo pošto je do nje došlo, tvrdio je da je Milojko Ignjatović sam natovario buriće, a kao „teorijske“ razloge za nekontrolisano paljenje baruta, naveo je: spoljnu temperaturu od preko 168 stepeni, trenje, varnice i udarce. Rekao je i to da smatra da Milivojević i Ignjatović nisu zajedno istovarili buriće jer bi, u tom slučaju, imali isti stepen i vrstu povreda. „Ja smatram da je došlo do pada bureta, ne znam ni ja kako-nesrećno, a taj pad je prouzrokovalo paljenje baruta“.
Na pitanje advokata odbrane (na čiji predlog je uvršten među svedoke), govorio je o vrsti i načinu korišćenja burića za prenos baruta, navodeći niz vojno-obavezujućih standarda. Ilić nije imao odgovore na jedan značajan broj pitanja koja su mu postavljena od strane zamenika tužioca Dobrivoja Milutinovića, kao i advokata oštećenih koji su, sa svoje strane prigovarali njegovom iskazu jer je, po njima, više ličio na veštačenje a ne svedočenje. Svedok je dalje tvrdio da objekat magacina za skladištenje baruta E-03 nije bio zabranjen za upotrebu od strane protivpožarnog sektora MUP-a, ali da im je naloženo da „pribave papire“ o saglasnosti MUP-a odnosno inspekcije. Ipak, do toga nije došlo: „Objekat E-03 je još u postupku. Još nema upotrebnu dozvolu. To je od 2017-e. Pet godina. To je činjenica“.
Njegovim ispitivanjem od strane Zamenika tužioca i advokata odbrane, utvrđeno je da su dvojica zaposlenih – predradnik i poslovođa (koji su, prema Iliću, bili neposredno odgovorni za stanje u Pogonu raketnih goriva), bili, istovremeno, i u fabričkoj komisiji koja se bavila uzrocima nesreće.
Kao i kod nekih ranijih svedočenja insistiralo se, od strane svedoka odbrane, da su za izvršavanje radnih zadataka i poštovanje mera zaštite na radu, najodgovorniji predradnici i poslovođe. „Nije bitno ko je bio generalni direktor“, komentarisao je novi direktor Ilić.
Sadašnji generalni direktor Namenske govorio je i o ranijim nesrećama u fabrici, posebno o onoj u kojoj je 1997- poginulo osam ljudi i kada je on napustio radnu jedinicu gde se nesreća dogodila, rekavši da je to bila posledica „totalnog javašluka“, a kao odgovorne opet je naveo poslovođe i radnike. Potvrdio je da je nakon nesreće došlo do promena i da su uvedena metalna burad pored kartonskih, da je kupljena nova oprema za radnike koja, iako nije protivpožarna, sprečava pojavu statičkog elektriciteta...
Na pitanje oca preminulog Milomira Milivojevića, Milovana Milivojevića, o poseti Ilića posle nesreće i pomoći koju je nagovestio porodici preminulog, svedok je potvrdio da je rekao da bi porodica trebalo da sarađuje sa direktorom Milovanovićem jer on može da im pomogne, ali da konkretna zaloslenja za članove porodice Milivojević, nije nudio.
Na navod o preopterećenosti magacina velikom količinom baruta, uprkos ograničenju od maksimalnih 450 kilograma, Ilić je prokomentarisao: „Svašta se pričalo. Čuo sam da je bilo 2000 kilograma u magacinu.“ Na pitanja da li je znao da je atest za kvalitet burića istekao još 2005-e a da je stručni nalaz o stanju elektro vozila istekao sedam meseci pre nesreće, svedok je rekao da o tome ne zna, kao ni o zapisniku Inspektorata Ministarstva odbrane kojim je, između ostalog, utvrđeno i to da nastradali u nesreći 2017-e nisu imali proveru znanja o tehnološkom procesu i zaštiti na radu, u vremenski razmacima kako je predviđeno propisima.
„Zapanjen sam“, reagovao je v.d. direktora Namenske, na pominjanje ovog dela u Zapisniku Ministarstva odbrane.
Pravni zastupnik porodice Milivojević, advokat Borivoje Borović, zatražio je od Suda da dozvoli da se sadržaj Zapisnika inspekcije Ministarstva odbrane, izvede kao dokaz. Da je Zapisnik prestao da bude tajan onda kada je njegov sadržaj iznet u javnost, naglasio je advokat oštećenog Marka Mitrovića, Vladimir Todorić. Sudija je na taj predlog odgovorio da će odluku o njemu doneti nakon svedočenja doktora Bobana Đorđevića.
Na ovom sudskom ročištu, svedočio je i lekar, dr Boban Đorđević, o povredama koje su imali Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović, kao i načinu na koje su te povrede tretirane od strane lekara na VMA.
Svedok Đorđević (predložen od strane porodice Milivojević), je i na početku kao i na kraju svog izlaganja, naglasio da je pristupio Sudu sa namerom da da mu „pomogne“. Đorđević je objasnio vrstu i prirodu povreda kod dvojice preminulih, Milivojevića i Ignjatovića i rekao da su oba imali „inhalacione povrede“, povrede pluća. Objasnio je, dalje, zašto su te povrede tretirane kao „blast povrede“, navodeći da, prema medicinskoj kvalifikaciji postoje četiri vrste blast povreda, a da se povrede preminulih podudaraju sa četvrtom vrstom- „opekotine i inhalacione povrede“. Detaljno je citirao stanje u kojem je Milomir Milivojević primljen na VMA, kao i tok lečenja. Na pitanja advokata Borovića o kvalifikaciji povreda kao „blast“ povreda, Đorđević je rekao da su u anamnestičkom izveštaju Opše bolnice u Čačku i anesteziologa tako označene povrede kod nastradalih i da su ih lekari na VMA prema tome i tretirali što je, kako je naglasio, „moglo biti samo bolje za pacijente“. Svedok je, izjašnjavajući se dalje o tretiranim povredama, rekao da se sa sigurnošču tačna priroda povreda mogla utvrditi samo veštačenjem a posle smrti kliničkom ili sudsko-medicinskom obdukcijom, ali da to nije obavljeno jer porodica nije dala pristanak na kliničku obdukciju, a Tužilaštvo nije tražilo sudsko-medicinsku...
Odbrana okrivljenih nije imala pitanja za ovog svedoka, a nastavak dokaznog postupka je zakazan za 28. septembar u 10.30 sati kada su pozvana još tri svedoka-sudskih veštaka.
Nastasja Radović
