7. oktobar 2020. godine
Prisutno: 14 osoba
O autorki i knjizi prvo je govorio Lino Veljak koji je bio i redaktor prevoda knjige Atene Atanasiu. Napomenuo je da je „Borbena žalost“ prvobitno objavljena na engleskom jeziku 2017. godine, u izdanju Edinburg University press, prestižnog izdavača u svetskim razmerama kada se radi o akademskom svetu. Ovde je knjigu prevela Ana Imširović, a izdale su je Žene u crnom ove godine, uz finansijsku podršku Ženskog fonda: Rekonstrukcija.
Veljak je napomenuo da su recenzentkinje bile Džudit Batler i Daša Duhaček. I sama Atena Atanasiu je iz akademskog sveta, profesorka je socijalne antropologije i teorije roda na atinskom Univerzitetu Panteon.
Kao posebnost istraživanja na kojima se temelji studija Borbena žalost, Veljak ističe da je Atanasiu uradila jednogodišnje terensko istraživanje „sa participacijom“, učestvujući u razgovorima, događajima i akcijama Žena u crnom. Ona im se, poimenično, u svom uvodu, zahvaljuje.
Lino Veljak tako smatra da je knjiga, jednostavno govoreći- „dala teorijski odgovor koji je smisao postojanja Žena u crnom“...
Za korišćenu metodologiju on je rekao da je to, sa jedne strane, generalizacija empirijskih opažanja u kojima je i sama autorka učestvovala i na njima primenila teoriju modela koja je osnova postmoderne. Veljak je dodao: „Atena Atanasiu se služi postmodernom metodologijom ali sa dominantnom razlikom jer ne relativizira ništa. Razotkriva, kroz generalizaciju iskustva iz aktivnosti ŽUC-a, ono što je neosporno istinito i što mora biti zapamćeno: suočavanje sa zlom, žalost, tugu, bijes, očaj koji se pojavljuju u tom svedočenju i prelazak iz toga u otvoreno pokazivanje protivljenja.“
On ističe pojam KATAHREZE („povezivanje nepovezivog“) koju autorka knjige vidi kao ključan za ono što rade Žene u crnom. To je crnina (simbol žaljenja i tuge) kroz koju se istovremeno pokazuju otpor i pobuna...To ukazuje, smatra Lino Veljak, da se iz očaja može stvoriti otpor, a na nivou čitave zajednice, da je moguće njeno uzdizanje do nivoa kada bi ona mogla prihvatiti svoju odgovornost.
Staša Zajović je rekla da se zahvaljujući „demokratizaciji znanja“, može stvoriti i neka vrsta nove metodologije, kroz praćenje iskustava učesnika i učesnica: „Atena Atanasiu je ŽUC-u prišla otvorena uma, bez straha da čuje i ono što se ne uklapa u njene teorijske postavke“.
Jedna od recenzentkinja, Daša Duhaček, napomenula je da su se i Batler i Atanasiu bavile temama javnog i političkog delovanja koje nije vezano za institucije i da pojam „polisa“ shvataju kao zajedničko delovanje ljudi.
Zajović je dodala da je Atanasiu „revolucionarna u onome što radi“ i da je knjiga Borbena žalost „najviša vrsta priznanja jedne akademske osobe prema ženama iz baze“.
Uz učešće i ostalih prisutnih, dogovoreno je da se, povodom ove knjige, napravi posebna debata u kojoj bi govorile akterke i akteri ŽUC-a koji su inspirisali ovaj teorijski rad.
Priredila: Nastasja Radović
