ARHIVA VESTI 2013.


Dan borbe protiv femicida
Beleška sa protesta

Povodom Dana borbe protiv femicida, 06.12.2013, Žene u crnom su organizovale stajanje u crnini i ćutanju, na Trgu Republike u Beogradu.

Na stajanju je bilo sledećih transparenata:
Stop femicidu, Dan borbe protiv femicida, Stop nekažnjivosti plavih šlemova, Plavi šlemovi su prisutni u Indiji, Kongu, Avganistanu, Pakistanu, Kolumbiji, Sudanu, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Banglandešu.

detaljnije...



DAN LJUDSKIH PRAVA: Akcije solidarnosti sa azilantima


STOP FEMICIDU!

Žene u crnom dana 06.12.2013. na Trgu Republike, od 18h, u crnini i ćutanju, mirovnom akcijom „Stop femicidu“, sećaju se ubijenih žena u ratovima širom sveta.


"Ja kad sam bila klinac, bila sam klinka"
Priča Gordane Goce Mitrović

Brižna i nežna tetka
„Svako od nas ima svoju svrhu u ovom životu. Svrha mog života je ispravljanje krive Drine.“

Imala sam probleme u porodici. Tata je bio alkoholičar pa neki kažu da je on kriv za sve, a nije. Svako od nas ima svoju svrhu u ovom životu, a njegova je bila da pokvari sve vredno. Zato je i umro. Neka mu je laka zemlja. Moja sestra se preudala. Marina je ostala sa mojom mamom, sa mojom bakom i sa mnom. Mama je umrla. Baka je ostala sa nama. Moja sestra se preudala. Bilo je pitanje šta će biti sa detetom kada je umrla moja mama. Baka nije htela da nas podrži. Muž moje sestre (to jest Marinin očuh) je bio nasilan. Ja nisam htela da dete živi sa nasilnikom.

detaljnije...



Beleška o Vukovaru

Žene u crnom su, poput prethodnih godina, 19.11.2013. posetile Vukovar, mesto zločina počinjenog u naše ime.
Povodom 22. godišnjice pada grada, grupa aktivistkinja Žena u crnom je položila venac sa natpisom „Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru“, na ruševinama nekadašnje zgrade Borovo komerc.

detaljnije...



S T O P N E K A Ž NJ I V O S T I !

Globalna kampanja za ukidanje imuniteta pripadnicima mirovnih misija OUN

Ovo je početak globalne kampanje Međunarodne mreže Žena u crnom na trinaestogodišnjicu Rezolucije 1325 Ujedinjenih nacija "Žene, mir, bezbednost."
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 31. oktobra 2000. godine usvojio Rezoluciju 1325 "Žene, mir, bezbednost" i po prvi put pozvao na uključivanje žena u mirovne procese i u procese primene mirovnih sporazuma. To su bile prvobitne ideje ove rezolucije, na kojoj su mnoge mirovne aktivistkinje širom sveta neumorno radile.

detaljnije...


Drage i Dragi,

povodom 22. godinišnjice zločina u Vukovaru, Žene u crnom organizuju stajanje u crnini i ćutanju, u ponedeljak, 18.11.2013. od 18h do 19h na Trgu Republike u Beogradu.

Molimo vas, pridružite nam se

Solidarni pozdravi


P O D R Ž I T E ANTIFAŠISTIČKI MANIFEST

Pozivamo vas da svojim potpisom podržite ovaj Antifašistički manifest, koji su inicirale/i Žene u crnom, Savez antifašista Srbije i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Manifest smo uputili javnosti povodom 59 godišnjice oslobođenja Beograda od fašizma, 20 oktobra. Javnu podršku možete izraziti, kako potpisivanjem Manifesta on line, na sajtu Žena u crnom, tako i ličnim potpisivanjem na štandu tokom akcije koju organizujemo 9. novembra, od 12 do 14 časova, na platou ispred Igumanove palate, u okviru obeležavanja Međunarodnog dana protiv fašizma i antisemitizma.

Potpišite peticiju


I Z V E Š T A J
sa sastanka Mreže Žena u crnom, održanog od 13. do 15. septembra 2013,
u Vrnjačkoj Banji, u hotelu "Slatina"


Beleška iz Lovasa

Povodom 22. godišnjice zločina u Lovasu, grupa od nas osam aktivistkinja i aktivista Žena u crnom iz Beograda, posetila je ovo slavonsko selo – jedno u nizu mesta zločina počinjenih u naše ime.

Prvo smo položile suzu sa natpisom „Nikada nećemo zaboraviti zločine u Lovasu“, na minskom polju, jednog od mesta u selu, u kome su ubijani hrvatski civili.

detaljnije...



Žene u crnom će prisustvovati pomenu na groblju u Leskovcu, 21.10.2013. godine


Ubistva u Topčideru: Izveštaj o poseti Topčideru i Beloj Reci povodom obeležavanja devete godišnjice

Dana 5. oktobra 2004. godine, dvojica mladih gardista ubijeni su u kasarni u Topčideru, u Beogradu. Žene u crnom su planirale dva događaja za 5. oktobar 2013. da obeleže devetu godišnjicu počinjenih ubistava. Mladi gardisti (Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović) služili su redovni vojni rok 2004. godine kada su bili ubijeni od te iste vojske, da bi se sakrilo da su videli ratnog zločinca Ratka Mladića, dok ga je srpska vojska krila u kasarni u Topčideru. Činjenica da ni devet godina posle ovog događaja nije bilo sudskog procesa predstavlja izuzetan primer nedoslednosti pravne reforme u Srbiji. Nepostojanje političke volje da se preuzme odgovornost pokazuje da vojska svesno prikriva ovaj zločin.

detaljnije...


Protestna akcija "O čemu seksualni nasilnik savetuje Vladu Srbije?"

Izložba "Naše kvir detinjstvo" u organizaciji Omladinske grupe Helsinškog odbora za ljudska prava Beograd kroz Žene u crnom su 2.oktobra, uz podršku 30 ženskih grupa iz cele Srbje, na Trgu Republike održale protestnu akciju protiv imenovanja Dominika Stros Kana za ekonomskog savetnika Vlade Srbije.

U protestnoj akciji, aktivistkinje ženskih grupa su transparentnima podsetile na kompleksnost nasilja nad ženama kao društvenog fenomena. Istovremeno, da je Vlada Srbije izborom seksualnog nasilnika ya savetnika, pokazala dubok prezir prema polovini građanstva Srbije, a to su žene, kao i dubok prezir prema radnicama, imigrantkinjama i svim drugim obespravljenim ženama.



Otvaranje izložbe "NAŠE KVIR DETINJSTVO"

UK Parobrod od 24. do 29. septembra 2013.

Izložba "Naše kvir detinjstvo" u organizaciji Omladinske grupe Helsinškog odbora za ljudska prava Beograd kroz medij fotografije i filma prezentuje odupiranje očekivanim rodnim ulogama i heteronormativnosti u detinjstvu. Pored izložbe, u UK Parobrod održaće se niz edukativnih radionica na temu LGBTIQ-a namenjenih srednjoškolcima/kama u cilju smanjivanja nasilja i diskriminacije nad LGBTIQ populacijom.

Omladinska grupa Helsinškog odbora za ljudska prava u Beogradu poziva te da postaneš deo izložbe Naše kvir detinjstvo.
Izložba je koncipirana tako da prezentuje odupiranje očekivanim rodnim ulogama i suprostavljanje heteronormativnosti u detinjstvu.
Pozivamo te da podeliš sa nama fotografije koje dokumentuju tvoje kvir doživljaje (oblačenje u odeću suprotnog pola, vrištanje za igračkom suprotnog pola ili bilo koji drugi doživljaj koji ti je kvir i bitan). Ukoliko nemaš fotografije, a želiš da podeliš svoje doživljaje, kontaktiraj nas. Snimićemo intervju sa tobom i na taj način će kvir delić tvog detinjstva ostati zabeležen.
Svoje fotografije ili raspoloženost za intervju možeš podeliti sa nama na mejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.


Krik protiv rataKRIK PROTIV RATA

I ove godine su Žene u crnom 5. i 6. avgusta prisustvovale komemoraciji stradalima u logorima Trnopolje i Omarska kraj Prijedora. Staša Zajović, Marija Perković i Goran Lazin tako su potvrdili da je posećivanje mesta zločina važan moralni i politički čin "Žena u crnom".
Aktivistkinje ženske mirovne grupe "Žene u crnom" iz Beograda ovogodišnje su dobitnice Međunarodne nagrade za borbu protiv poricanja genocida koju dodjeljuje Udruženje Prijedorčanki "Izvor12".

detaljnije...


NEKAŽNJENI ZLOČINI – NEPRIZNATE PATNJE

Četvrtak 18.07.2013, Groblje Orlovača

Komemoracija ubijenim civilima na Kosovu (Orahovica) 1998. godine – 15 godina od zločina

Niko od predstavnika srpske države, patriotskih organizacija, niti bilo ko od medija nije prisustvovao komemoraciji.
Prisustvovale su samo Žene u crnom.
Naišle smo na veliku srdačnost i toplinu žena, koje su imale veliku potrebu za pričanjem, za svedočenjem. Potrebu da ih neko čuje i razume ono o čemu one pričaju. To su žene koje su potpuno izgubile nadu da će počinioci zločina biti kažnjeni.

detaljnije...


Stajanje u Beogradu i Šabcu "Da ne zaboravimo genocid u Srebrenici"

Povodom osamnaest godina od genocida u Srebrenici, Žene u crnom su zajedno sa učesnicima i učesnicama biciklističke ture "Srebrenica - mirovni aktivizam - aktivistički biciklizam" organizovale komemorativna stajanja u dva grada u Srbiji.

Stajanje u Šapcu je organizovano 08.07. na Trgu slobode, dok je stajanje u Loznici organizovano 09.07. na Trgu Jovana Cvijića...



Obeležavanje 18. godina od genocida u Srebrenici


"ZONA SLOBODNA OD MRŽNJE" - OBELEŽEN 27. JUN - MEĐUNARODNI DAN PONOSA

Međunarodni Dan ponosa obeležen je danas u Beogradu akcijom pod sloganom "Zona slobodna od mržnje" i kraćom šetnjom od Trga Republike centralnim beogradskim ulicama.

Ovu akciju zajednički su organizovali Žene u crnom (ŽUC), Gej strejt alijansa (GSA), IDAHO Beograd, Gej lezbejski info centar (GLIC), Asocijacija "Duga", Novosadska lezbejska organizacija (NLO), a pridružili su im se i aktivisti drugih nevladinih organizacija.

detaljnije...



Algeria twenty years on: words do not die
by Karima Bennoune


Interne debate u Zuc-u - Ivana Pantelić - "Razgovor o Golom Otoku"

U okviru siklusa Jugoslavija (SFRJ): Totalitarna država – Muzejski artefakt – Proživljeno iskustvo - Alternativa?, Ivana Pantelić, istoričarka roda (Institut za savremenu istoriju), održala je predavanje i učestvovala u razgovoru o Golom Otoku.

Pre predavanja i razgovora, organizovana je projekcija filma "Goli otok", u režiji Darka Bavoljaka, a u trajanju od 52 minuta.

Film Goli Otok nam govori o logoru na istoimenom ostrvu u hrvatskom delu Jadrana koji je formiran tokom sukoba između Titove Jugoslavije i Staljinove Rusije u period od 1949-1955. godine. Priča je zasnovana na svedočenjima bivšeg zatvorenika Alfreda Pala, kao i prisećanju Jova Kapičića, tadašnjeg šefa tajne policije koji objašnjava razloge režima za otvaranje logora.



Stajanje "Zločini nad ženama u ratu u Bosni i Hercegovini - Pamtimo"

Ova mirovna akcija organizovana je povodom 24. maja - Međunarodnog dana ženskih akcija za mir i razoružanje. Žene u crnom su organizovale ovu mirovnu akciju 23. maja 2013. na Trgu Republike, od 13.30h u crnini i ćutanju. Akcija je organizovana u koordinaciji zajedno sa Udruženjem Prijedorčanki Izvor u Prijedoru.



Šareni piknik

Povodom 17. maja - Međunarodnog dana protiv homofobije i transfobije, Gejten, Izađi - grupa za podršku mladim gej muškarcima, Kvirija centar, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Siguran puls mladih, Trans Gejten, Žene u crnom organizovale su akciju "Šareni piknik".

Akcija je održana na Studentskom trgu (Univerzitetski park) u petak 17. maja od 13 do 14 sati.

detaljnije...



Jugoslavija - totalitarna država?

U sredu, 15. maj 2013. sa početkom u 17 časova u prostorijama ŽuC-a održan je diskusioni kružok čiji je gost bio prof. dr Božidar Jakšić, nekadašnji član jugoslovenske filozofske grupe okupljene oko časopisa "Praxis" i član Upravnog odbora Korčulanske škole. Zbog jednog teksta objavljenog u časopisu "Praxis" bio je sudski gonjen 1972. godine i izbačen sa Sarajevskog univerziteta.

detaljnije...



Subjekti, a ne objekti istorije

U Sremskim Karlovcima je od 10. do 12. maja nastavljen feministički diskusioni kružok o prisilnoj mobilizaciji i otporu žena, kao važnom delu procesa organizovanja Ženskog suda - feministički pristup pravdi.
Za diskusione kružoke pripremljene su čitanke o prisilnoj mobilizaciji „Od materinske politike mira – do feminističko-antimilitarističkog otpora” i čitanka o istoriji antiratnog otpora u Srbiji početkom 1990-tih.

detaljnije...



Antifašizam je naš izbor

Povodom Dana pobede nad fašzmom, 9. maja 2013. godine, mirovna grupa Žene u crnom i ARTIE centar za promociju kulture, umetnosti i dizajna posetile su spomen park Jajinci i odale poštu žrtvama fašističkog terora. Potom, ispred antifašističkog spomenika na Terazijama (kod Igumanove palate), obeležile su ovaj važan datum performansom, simboličkom igrom antifašizma protiv fašizma.
Ovoj akciji prisutvovalo je blizu 100 osoba mahom aktivstkinja i aktivista, ali su se priključili i građani i građanke.

detaljnije...



Samo je siromašna Vojvodina dobra Vojvodina

Žene u crnom organizovale su 8. maja u Beogradu razgovor pod naslovom „Vojvodina - tragedija ili farsa jedne autonomije“.
Učesnici su najčešće analizirali situaciju u Vojvodini uoči i nakon potpisivanja briselskog sporazuma o odnosima Beograda i Prištine. Publicista Laslo Vegel kaže da su, kad je reč o Vojvodini, Demokratska stranka (DS) i Srpska napredna stranka (SNS) na istoj talasnoj dužini, i procenjuje da će Vojvodina biti kolateralna šteta i kompenzacija za gubitak Kosova. Kad je 12. aprila u Novom Sadu bio protest pokrajinske opozicije i nekih udruženja građana koji su su tražili ostavku vojvođanskog premijera Bojana Pajtića i odustajanje od donošenja Deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine (Deklaracija) nije se znao ishod briselskih pregovora o Kosovu.

detaljnije...


Ratni zločin silovanja

U Beogradu je od 26. do 28. aprila, u organizaciji Žena u crnom, održan je feministički kružok "Ratni zločin silovanja" kao sastavni deo aktivnosti na organizovanju Ženskog suda - feministički pristup pravdi. U radu ovog feminističkog kružoka učestvovale su 24 aktivistkinje Mreže Žena u crnom Srbije.
Svrha kružoka je bila prvenstveno edukacija o temi ratnog zločina silovanja; o okolnostima pod kojima se silovanje u ratu imenovalo kao zločin unutar međunarodnog prava i praksama Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu. Takođe, i o praksi sudskog procesuiranja silovanja u Bosni i Hercegovini.

detaljnije...



IZVEŠTAJ SA SASTANKA MREŽE ŽENA U CRNOM

Od 8 do 10 februara u Banji Vrujci je održan redovni sastanak Mreže Žena u crnom Srbije. Na sastanku je bilo prisutno 75 aktivistkinja i aktivista iz 25 gradova i to:
- Bosna i Hercegovina - Sarajevo, Tuzla (Žene Srebrenice),
- Crna Gora – Pljevlja (Bona Fide), Herceg Novi/Kotor (Anima),
- Hrvatska – Zagreb (Centar za žene žrtve rata) i Split (Domine),
- Slovenija – Maribor/Ljubljana (Ženski lobi Slovenije),
- Srbija - Vlasotince, Leskovac, Dimitrovgrad, Pirot, Zaječar, Kraljevo, Kruševac, Niš, Novi Sad, Novi Bečej, Bajina Bašta, Prijepolje, Doljevac, Zrenjanin, Pančevo, Šabac, Bela Reka, Sombor, Beograd.

Na početku su predstavljene u slici i reči aktivnosti u okviru Mreže Žena u crnom, između dva redovna sastanaka. Navedeno je da je tokom 2012 godine bilo 33 uličnih akcija, sa oko 1.400 učesnika i učesnica, 15 odlazaka na mesta zločina (11 samo u BiH, sa 144 aktivistkinja i aktvista). Takođe, Žene u crnom su 38 dana pratile suđenja optuženima za ratne zločine i članovima klerofašističkih grupa. Bilo je reči i o solidarnosti Žena u crnom, njihovoj podršci žrtvama, bez obzira na to da li su ratne ili mirnodopske (ubistvo dvojice gardista u Beogradu, pogibija 16 zaposlenih u RTV Srbije 1999.). Govorilo se i o nastavku rada na primeni Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN u Srbiji, zatim o prikupljaju potpisa za peticiju o pristupanju Srbije Konvenciji o zabrani korišćenja kasetne municije. Prikazane su knjižice i mape koje su Žene u crnom izdale u okviru projekta „Feminističko mapiranje i to: knjižice Užice i Bajina Bašta iz ženskog ugla“i „Leskovac iz ženskog ugla“, te dve mape vezane za Beograd – „Beograd iz ženskog ugla“, kao i on line mapa na sajtu Žena u crnom.

detaljnije...


Solidarity campaign: Justice for Suja Jones and Child X

Suja Jones, an Indian woman has taken her French husband to court on charges of rape of their daughter. She is fighting a lonely battle, while the French authorities provide support to the accused, an employee at the French consulate in Bangalore. The French media has given a very biaised coverage of this case, based on the allegations of the accused father.
We, the undersigned, express our deep concern at the role and attitude of French autorities in this case, which has in many respects violated the right for the child to be protected and defended.
We demand that the French autorities cease their continued unilateral support for the accused party.

detaljnije...


INTERVJU Staše Zajović


Zašto država spava dok se krše moja radna prava?

Obeležavanje revolucionarnog/emancipatorskog/antifašističkog praznika žena organizovale su Rekonstrukcija ženski fond i Mreža Žena u crnom Srbije u petak, 8. marta u Beogradu na Trgu Republike performansom, uličnim maršom i programom u CZKD.
I ove godine smo podsetile da su radna prava žena ugrožena, da imaju višak radnih sati a manjak primanja, da su prve na listama za otpuštanje, i poslednje prilikom zapošljavanja. Iako postoji zakonska regulativa protiv diskriminacije žena, sam zakon je „mrtvo slovo na papiru, a ja hoću da živim od svog rada!“
U osmomratovskom maršu u beogradu učestvovalo je 200 osoba iz cele Srbije, a skupovi sa istim sloganom održani su, istovremeno i u Novom Sadu, Prijepolju, Nišu, Vranju, Leskovcu, Pirotu, Novom Bečeju, Vlasotincu, Kruševcu i Kraljevu.

detaljnije...



Evropski antifašistički manifest

Šezdeset godina unazad nakon završetka Drugog svetskog rata i poraza fašizma i nacizma mi svedočimo skoro svugde u Evropi usponu ekstremne desnice. Ali, ono što je još više uznemirujuće kao fenomen, je ubrzan rast iz te iste desnice tipičnih neo-nacističkih snaga. Te snage se u nekim slučajevima (Grčka, Mađarska...) ukorenjuju u društvu gradeći populističke, radikalne, rasističke, ultra-nasilne i pogubne masovne pokrete. Njihov obznanjen cilj je da unište sve radničke organizacije, političke i kulturne organizacije, da slome bilo kakav građanski otpor, da poreknu pravo na različitost i da iskorene, čak i fizički, sve one koje/i su različite/i i koje/i su najranjivije/i.

detaljnije...


Kako je rasprodat Heygate

Sinoć su na sastanku Komiteta za planiranje u epskom stilu, savetnik Nick Dolezal, savetnik Chris Brown, savetnik Darren Merrill i savetnik Kevin Aherne dali podršku nacrtu konkursa za planiranje Heygate-a. U petnaest do šest, dok smo ulazili u ulicu Tooley, gde se nalaze kancelarije savetnika, bili smo udubljeni u misli kad smo ugledali 3 policajca koji su u njihovim jaknama-simbolom predstavnika sile, išli upravo ispred nas, a dodatno smo bili šokirani kada smo u foajeu videli još dvadeset policajaca. Otišli smo do recepcije gde smo dobili propusnice i karte. Rečeno nam je da moramo imati i jedno i drugo da bismo prisustvovali sastanku. Uzeli smo našu kartu br. 89 i produžili kroz staklena vrata u manju prostoriju sa sedištima, ispred prostorije za sastanak. Jedan od lokalnih stanovnika, koji je prisustvovao pripremi za sastanak, rekao nam je da su obezbedili sedišta za samo 100 ljudi, jer nema mesta za bilo kakve nepredvidljivosti. Mi odmahujemo glavama u neverici, ulazimo u prostoriju za sastanak i uviđamo da je 50 od tih 100 sedišta rezervisano. Smeštajući se na nerezervisano sedište, shvatamo da su tih 50 sedišta namenjena:10-12 za lokalne stanovnike i članove Elephant Amenity Network, koji treba da govore na sastanku, 25 za sasvim podobne ljude (uključujući Rob Deck-a, Lend Lease-a) i još nekoliko za savetnika Peter John-a, savetnicu Fiona Colley, savetnika Martin Seaton, savetnicu Rebecca Lury.

detaljnije...


Opasno je raditi za mir

Kako neko gradi mir kada oni koji ga okružuju postojeće stanje kvalifikuju kao zadovoljavajuće? Kako neko transformiše postojeće stanje iz konfliktnog u post-konfliktno? Aktivistkinje na Balkanu prate nove trendove uključujući ekonomske reforme i korake prema Evropi, ali govore o devedesetima sa izvesnom dozom nostalgije. One tvrde da prostor za akciju zavisi od jedinstva pokreta kao i činjenice da li je spreman da se suoči sa teškoćama i da kritikuje.

detaljnije...


"Zašto država spava, kada se krše moja radna prava"

8. mart će i ove godine biti posvećen radnim pravima žena. Slogan je „Zašto država spava, kada se krše moja radna prava“. Fokus je na značajnom odstupanje prakse od onoga što je predviđeno zakonom.

Akcija počinje u 13 časova. Prvo dolazi pedesetak žena, bez transparenata kod "Ruskog cara". Svaka stoji posebno i drži list papira, veličine A3. Sa jedne strane tog papira je izabrana ispovest žene kojoj su prekršena neka od radnih prava. Sa spoljne strane su kratko navedena njena prava shodno Zakonu o radu. Žene će te priče pročitati po tri puta, bez mikrofona. Ideja je da prolaznici/ce prilaze i oslušnu ono što žene čitaju, te pogledaju i spoljnu stranu, na kojoj je upisano rešenje u skladu sa zakonom.

Ostale aktivistkinje i aktivisti sa transparentima, platnima ... odlaze organizovano, u grupi na Trg Republike. One/i stoje i drže transparente i platna. Kada prva grupa žena završi sa čitanjem kod "Ruskog cara", jedna po jedna dolaze na Trg Republike i priključuju se drugoj grupi žena. Dugačkim, ljubičastim platnom, sve bivaju obmotane i kraće vreme stoje, iskazujući zajedništvo i solidarnost. Sve to traje oko pola sata.

Sa Trga Republike aktivistkinje i aktivisti polaze na ulični marš, u 13:30h. Tokom uličnog marša, prate ih samo bubnjari. One/i nose dugačko ljubičasto platno (ono kojim su bile obmotane na Trgu Republike), transparente i velike printove. Na printovima su ispisani članovi Zakona o radu, koji štite radna prava.

Obeležavanje se završava u 14 časova, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, zakuskom, omažom aktivistkinjama, izveštajem sa terena o prekršenim radnim pravima žena, igrokazom aktivistkinja iz Vlasotinca i druženjem.

Predviđa se da deo u CZKD traje do 15,30.


20 godina od otmice u Štrpcima – počinioci bez kazne, žrtve nepriznate

Žene u crnom , Fond za humanitarno pravo i Incijativa mladih za ljudska prava obeležiće godišnjicu otmice u Štrpcima, pred ulazom u Glavnu železničku stanicu u Beogradu 27.02.2013. sa početkom u 15:30 časova.

U sredu, 27. februara 2013. godine navršava se 20 godina od otmice 19 državljana Srbije i Crne Gore, od strane Vojske Republike Srbije (VRS) na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH, Republika Srpska). Do sada je za ovaj zločin osuđen samo Nebojša Ranisavljević. Institucije Srbije ni do danas žrtvama ovog zločina nisu prizna status civilnih žrtava rata.

detaljnije...



Izveštaj sa škole Sophie Scholl/Sofi Šol – Mi nećemo da ćutimo
Ratni zločini, genocid i sećanja. Koreni zla. Ja hoću da razumem.

03. i 04.11.2012.
Hotel Rex, Beograd

Seminar je održan 03. i 04. novembra 2012. u prostorijama hotela Rex u Beogradu. Seminaru je prisustvovalo 15 aktivistkinja i aktivista iz Beograda, Leskovca, Splita, Zagreba, Pakraca, Korenice, Pljevalja i Pančeva. Drugi seminar 2012, u pokušaju stvaranja škole Žena u crnom „Sophie Scholl/Sofi Šol – Mi nećemo da ćutimo“. Autorka škole i predavačica je bila prof. dr Janja Beč- Neumman, koordinatorka filmskog programa Nataša Govedarica i koordinator škole Miloš Urošević.

detaljnije...


„Ekonomski rat, društvena kriza u Španiji – otpor i alternative“

Susret sa Mirejom Forel/Mireya Forel, aktivistkinjom Žena u crnom, Sevilja/Španija, održanom 29. novembra 2012. u prostorijama Žena u crnom, razgovoru je prisustvovalo 26 aktivistkinja i aktivista.

Ekonomski rat i društvena kriza...

Krajem 70-ih gomina XX veka, Španija, Grčka i Portugal, su izašle iz vojnih diktatura. A sad su upravo ove tri zemlje južne Evrope su najviše pogođene krizom i ekonomskim odlukama Evropske Unije.
Grčka i Portugal, pa kod njih je totalna katastrofa! Mi smo na rubu velike katastrofe.

detaljnije...


Poštovanom gospodinu Ban Ki Munu – Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija:

21. januar 2013.

Duboko nas vredja činjenica da je predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gospodin Vuk Jeremić, zloupotrebio svoju poziciju dopustivši da „Marš na Drinu“ bude odsviran u zvaničnim prostorijama Ujedinjenih nacija, na zvaničnom prijemu koji je on organizovao 14. januara 2013. Takodje nas ljuti to što je gospodin Jeremić umesto izvinjenja ponudio opravdanja za izvodjenje ove uvredljive numere. Njegova dela, i propusti, odražavaju nespremnost njegove zemlje da preuzme odgovornost i izvini se za ratne zločine počinjene nad hiljadama preživelih i stradalih u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije.

detaljnije...


Štampa   El. pošta