"Bojim se da opet ne budu skupljali narod po Vojvodini, da idemo da 'branimo srpstvo'"
Osnovna tendencija današnje Srbije jeste falsifikovanje, prećutkivanje i brisanje zločina iz devedesetih, ali još strašnija je ona druga – brisanje istorije otpora tom ratnom ludilu, čemu se mora suprotstaviti iz sve snage, istaknuto je sinoć u Senti, na skupu posvećenom tridesetoj godišnjici masovnih antiratnih protesta u Potisju, organizovanih protiv prisilne mobilizacije.
Staša Zajović iz Žena u crnom, koje su organizovale skup, napomenula je kako je cilj susreta odavanje priznanja antiratnom otporu, koji je svoju najvažniju tačku imao upravo u Potisju, na šta je važno čuvati sećanje jer je ono suprotno dominantnom nacionalističko-militarističkom narativu.„Imamo obavezu, kao svedoci i svedokinje onog vremena da makar, ako ne postoji oficijelno sećanje, mi pravimo naše kontra-arhive i kontra-sećanje, da ne dozvolimo da se briše ono što smo radili, kao što nećemo dozvoliti i nismo dozvolili da se brišu tragovi ratnih zločina počinjenih u naše ime“, kazala je Staša Zajović.
Dodala je da o zločinima mnogo više ima podataka, dok o otporu ratu skoro da i nema. Podsetila je podsetila da je od rane jeseni 1991. godine pa do februara 1992. u Srbiji mobilisano oko 140.000 građana, od čega najviđše u Vojvodini – više od 80.000.
„Ta mobilizacija je imala ne samo militarističku dimenziju, imala je i jednu funkciju etničkog čišćenja zato što su na meti prvenstveno bili Mađari i Hrvati, ali i opozicioni prvaci, antiratni aktivisti“, istakla je Staša Zajović.
Ceo tekst pročitajte na linku Autonomija - portal građanske Vojvodine
