Predstavlja jednu od najvažnijih aktivnosti. Premda je započeta skoro samim osnivanjem grupe, od početka 1998. realizuje se na sistematski način u vidu projekata (radionica, seminara, predavanja, tribina).
Edukativnu delatnost možemo podeliti na sledeći način:
Putujuće ženske mirovne radionice
Projekat započet februara 1998. i trajao do jula 2002. godine. Cilj ovog projekta jeste podsticanje razvoja civilnog društva, samoorganizovanje i autonomija žena, ženska solidarnost, učešće žena u javnom životu i politici, promovisanje vrednosti mira, nenasilja, feminizma, antimilitarizma.
Ovaj projekat odvijao se u pet gradova Srbije (Bačka Topola/Novi Sad, Kragujevac, Kraljevo i Novi Pazar) i Crne Gore (Nikšić), ali uz učešće žena iz svih regija. U svakom od pomenutih gradova, tokom više od pet godina, održavani su dvodnevni seminari na kojima su obrađivane sledeće tematske celine / ciklusi radionica:
Žene menjaju žene;
Ženska prava su ljudska prava;
Interetnička i interkulturalna solidarnost;
Žene i moć; Žene i antimilitarizam i
Ženska mirovna politika.
Na ovim radionicama učestvovalo je preko 1000 žena iz oko pedeset gradova Srbije i Crne Gore.
Nakon svakog od šest ciklusa, organizovani su zajednički evaluacioni skupovi na kojima su se učesnice radionica upoznavale, razmenjivale iskustva, šireći polako, strpljivo, postojano i solidno žensku mirovnu mrežu.
Ženska mirovna mreža - širenje i osnaživanje
Ovo je nastavak projekta "Putujuće ženske mirovne radionice" i odvija se od jula 2002. do sada.
U ovoj fazi sadržaj aktivnosti je veoma diversifikovan:
Međunarodni i regionalni skupovi:
- "Jačamo civilno društvo - stvaramo mir", oktobar 2002.u Beogradu;
- "Globalizacija solidarnosti i socijalne pravde- stvaramo mir, nudeći alternative", 7. - 9. mart 2003, u Beogradu.
- "Sve za mir, zdravlje i znanje, ništa za naoružanje", 23. - 25. maj 2003, u Nišu;
- "Učešće žena u izgradnji civilnog društva", 8. - 10. avgust 2003, na Vlasinskom jezeru, Južna Srbija.
- "Globalizujmo feminizam i antimilitarizam", 26.12. 03.-1.1.04. skup održan u Beogradu uz učešće aktivistkinja mreže Žena u crnom iz oko desetak gradova, aktivistkinja iz SAD-a, Nemačke, Hrvatske, Slovenije, BiH i aktivistkinja iz svih krajeva Srbije i Crne Gore.
Radionice
U ovom periodu održane su radionica u više gradova (Zaječaru, Prijepolju, Beloj Crkvi i Dimitrovgradu i Negotinu u dva navrata u ovom periodu, Leskovcu, Pirotu, Valjevu, Srbija, i u Pljevljima, Crna Gora, ), u dogovoru sa lokalnim autonomnim ženskim grupama ili drugim NVO, a pre svega u skladu sa potrebama i interesovanjima lokalnih aktivistkinja (o stereotipima i predrasudama, interetničkoj/ interkulturalnoj solidarnosti, o suživotu u različitostima, o feminizmu, ženskoj mirovnoj politici, ulozi ženskog aktivizma u izgradnji civilnog društva, itd.).
Predavanja/tribine
O globalizaciji i konzervativizma; o ženskom zdravlju i politici; o feminizmu kao utopiji i stvarnosti (održano je osam predavanja u Beogradu, Pančevu, Leskovcu i Novom Sadu).
Seminari
- Dvodnevni seminar/konsultativni sastanak o aktivnostima i planovima mreže, u Ovčar Banji, avgust 2002.
- "Predstavljanje u medijima": seminar edukativnog tipa za aktivistkinje Ženske mirovne mreže/Mreže žena u crnom u Srbiji i Crnoj Gori, održan dva puta tokom 2003. (u Beogradu i Totovom Selu/Vojvodina).
Ovaj projekat obuhvata i brojne druge aktivnosti u saradnji sa drugim grupama i naravno, uključujući Ženske studije iz Beograda, kao važnu partnersku i sestrinsku organizaciju.
Moć i drugost
Ovaj projekat se odvijao od marta do oktobra 2001. godine. Održavao se u tri granične regije u Srbiji (Sandžaku, Južnoj Srbiji i Banatu). Budući da je sastav stanovništva u sve tri regije izrazito heterogen - u etničkom, konfesionalnom, jezičkom, kulturalnom smislu - sadržaj svih ovih radionica usmeren je ka prepoznavanju svih tih različitosti kao osnove za kreativan dijalog i suživot.
Projekat (sa više od 250 učesnica) se odvijao u tri faze: prva se sastojala u radionicama istog sadržaja (o stererotipima i predrasudama, o suživotu u razlikama) dok je sadržaj druge faze definisan u zavisnosti od potreba aktivistkinja pomenutih regija (rod i nacija, mi i druge kulture, odučavanje od patrijarhata). U trećoj fazi održane su radionice u kojima su učestvovale žene iz sve tri regije i to o sledećim temama: identiteti, suočavanje s prošlošću/načinima zadovoljavanja pravde i političke i kulturne konsekvence 11. septembra.
Obrazovanje za demokratiju - pravo u svakidašnjici
Edukativni program za prosvetne radnice/ke koji se realizovan od oktobra 2002. do juna 2003. godine u saradnji sa Forumom za slobodu odgoja iz Zagreba i uz finansijsku podršku UNESCO-a. Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije verifikovalo je program kao oblik stručnog usavršavanja prosvetnih radnica/ka i njihovog osposobljavanja za primenu interaktivnih i participativnih metoda u obrazovanju za demokratiju i ljudska prava.
U sklopu ovog edukativnog projekta, održana su dva ciklusa radionica , novembra i decembra 2002., a potom je usledila praktična primena stečenih znanja i veština u srednjim i osnovnim školama u oko tridesetak gradova Srbije.Od ukupno 61 učesnica/ka (najvećim delom nastavnica/ka srednjih i viših razreda osnovnih škola, kao i nekoliko studenata/kinja društvenih i pedagoških usmerenja) 58 jeuspešno završilo edukaciju i steklo javno priznate sertifikate. Polaznice/i edukacije održale su u periodu trajanja projekta ukupno 325 radionica u 31 gradu a sertifikati su im dodeljeni maja 2003. u Beogradu.
Uzajamna podrška - ženska solidarnost na delu
U cilju osnaživanja žena, podsticanja autonomije, javnih prostora za žene, mirovne politike u svakodnevnom životu, a posebno podsticanja osnivanja autonomnih ženskih grupa, podrške grupama u nastajanju, ova edukativna aktivnost odvija se od početka 200l. Dosada je održano 15 radionica i pet predavanja u Futogu, Novom Sadu, Gospođincima, Zaječaru, Lebanu, Vlasotincima, Bojniku, Prijepolju, Vranju i Tutinu (Srbija) i Nikšiću (Crna Gora).
Sadržaj radionica i predavanja definiše se u dogovoru sa ženama iz lokalne zajednice, a karakteriše ga otvaranje tema značajnih za ženski autonomni pokret i uopšte za civilno društvo:
- prepoznavanje ženskih potreba;
- odnos majke i ćerke
- prijateljstvo među ženama. politika mira i/li rata
- reproduktivna prava/crkva/kleronacionalizam - odgovori žena
- ženski aktivizam: pre rata, tokom rata i u postratnom periodu
- odučavanje od patrijarhata: očekivanja patrijarhata- želje žene...
- o stereotipima i predrasudama, itd.
Pored navedenih edukativnih aktivnosti održale smo mnoštvo radionica, predavanja i tribina.
