In memoriam
Kako nam se priključila Fika Mostarka: „Viđala sam ih na Trgu Republike, gledala ih onako iz prikrajka. Mislila sam: ko su ove žene koje tu stoje svake srijede? I ja sam dolazila svake srijede, ali nisam im se odmah priključila. Godine 1994. bilo je stajanje i kad sam ja vidjela sve te transparente o Bosni, u vezi sa Sarajevom, Mostarom, ja sam se odmah priključila ženama i nosila transparent ’Mostarke niste same’. Tako su mi tog momenta suze lile, dok sam držala taj transparent. Posle je sve išlo svojim tokom, išla sam da stojim svake srijede...
Fika je bila prkosna žena koja je voljela ulicu 'moje žene i ja to volimo' . Imala je običaj da kaže: „Žao što nisam mlađa pa da još duže budem kod žena...“ A Fika je na ulici bila prisutna i kad je fizički bila odsutna, kad više nije mogla da bude sa nama...
Fika je unosila red i poredak u naš stan, učila nas da je to feministička politika brige o zajedničkoj kući: Ljilja je govorila da su Borkica i Fika, a i naša Nedu, dugo godina 'nadgledale' da li je sve ovde u redu, ko je došao, ko je prošao. One su vodile računa o prostoru kao o svojoj kući’.
Fika je feminizam je ozbiljno shvatala, u svom životu ga kao slobodnomisleća i emancipovana žena i praktikovala, ali i teorijski usavršavala: ’Išla sam u stan, gdje su bile raznorazne radionice, koje su mi mnogo značile i mnogo su mi pomogle u mom saznaju o feminizmu, ali i o ratu, antimilitarizmu. Mnogo sam naučila, sve što nisam znala o feminizmu, to sam kroz edukaciju jako dobro prihvatila. Tokom ovih godina, ja sam dosta uznapredovala u smislu feminizma, antiratnih akcija, antimilitarizma i svega drugog što mogu slobodno da iskažem a da se ne plašim da će me neko pogrešno shvatiti’.
Fika je bila politička buntovnica i u okruženju u kojem vlada laž, govorenje istine i borba za istinu je važan moralni i politički čin: ’Ja mislim da se od svoje sredine razlikujem najviše u političkom smislu. Razlikujem se od njih jer drugačije razmišljam od njih’. Imam dosta drugarica koje su slične mojim opredjeljenjima, ali neke nisu, pa se malo sudaramo, ali opet pobijedim ja, pošto je ono za šta se zalaže ŽUC jedina istina u ovim burnim vremenima. Bilo je pljuvanja zašto sam ja drugačija, zašto sam kod žena...’
Fika je imala žar i zanos mladosti, voljela je da se druži sa mladima: ’Mnogo mi je drago da ima još žena koje dolaze, a koje su mnogo mlađe od mene. Ja sam oduševljena kad ih vidim na skupovima, gledam ih, mlade su, razmišljaju kao mi. To su ok mlade djevojke’.
Fika je bila ljutita antifašistkinja, u čijem je duhu živio partizanski duh njenog Mostara: Dok je učestvovala o antirežimskoj narodnoj pobuni 5. oktobra 2000. godine, nenasilno je intervenisala: ’Kad su počeli pjevati ode Draži Mihailoviću, ja sam se bijesno okrenula i prostački dreknula: ’Odjebite Dražu, nije vrijeme za njega’. Pogledali su me i vidjeli stariju ženu. Prestali su pjevati započetu pjesmu. Gledali su me u čudu: imala sam oranž majicu i šešir sa naljepnicama. Izgledala sam kao pripadnica onog oranžanskog reda iz Irske. Moja Lela se strašno bojala da me netko ne udari..’
Nestašna i vickasta Fika: Gdje je Fika, tu je bila i Borkica: ’Mi smo se stalno zezale na račun seksa. Ja bih joj rekla da ćuti jer se dva puta udavala. Ona je uvijek sa mnom spavala kada smo negdje putovale. Mi smo se često nadgornjavale’.
Fika je voljela da bude elegantna i uvijek lijepo obučena: i mnoge od nas je htjela da nauči eleganciji, ne samo kad smo na stajanjima crnini, već nam poklanjala je šalove i tunike jarkih boja koje joj je Lelica iz Jordana i sa drugih putovanja donosila.
Fika je voljela da se slika i znala je da pozira: nikad neću zaboraviti kako je Fika, jednog Prvog maja, sa zastavom duginih boja, pozirala fotografkinji Biljani i nastala je čuvena fotka Fike - ikone mirovnog i LGBT pokreta! A na kalendaru Kvirije 2006. godine, Fika je bila najljepša u onim ružičastim tonovima, sa prelijepim šeširom...
Fika je voljela žurke i veselje: naš baskijski drug Karlos je zapisao juna 2014: ’Veselje traje do u kasno, slave se rođendani Borkice i Fike, veteranki Žena u crnom – jedna puni 86 a druga 85 godina, a još uvek su aktivne i na ulici i na žurkama. I to je otpor – drugačiji vid neposlušnosti. Evo sad slušaju nekog najpoznatijeg bosanskog pevača, sve do jedne znaju napamet reči njegovih pesama’. Sa Fikom sam najviše voljela da pjevamo ’Duni vjetre sa Neretve’.
Fikin zarazni smijeh: Niko nije umio tako sočno, slatko i bezbrižno da se smije kao Fika: kad bi Fika počela sa se smije, to bi se kao zaraza širilo na sve nas i sve bismo se kao u transu, kikotale. Baš kao što je opisala španska filozofkinja Izabel Eskudero: ’smeh žena jeste kikot protiv sudbine, smeh pred kojim se i sama stvarnost topi...’
Draga Fiko, govorila si da si ponosna sam što si kod žena i mi ti kažemo da smo ponosne što si bila sa nama. I nećemo za tobom samo plakati, slavićemo tvoj život, pamtićemo te po tragovima koje je ostavila kod žena. Pamtićemo te i po zaraznom smijehu i po hrabrosti, neposlušnosti, ali i po nestašluku i drugarskoj odanosti.
Hvala ti draga naša Fiko!
(Staša Zajović, na komemoraciji, 10. marta 2022.)
