BEOGRAD, 29. novembra 2022. – Žene u crnom izabrale su pravi dan, nekadašnji Dan zajedničke republike jugoslovenskih naroda da upriliče razgovor na temu sadašnjih odnosa između Srbije i Crne Gore, o izazovima i sporovima.
Esad Kočan, glavni urednik crnogorskog nedeljnika Monitor rekao je otvarajući raspravu da je Crna Gora “u raljama vlastite dezorijentisanosti”, potom ispričao reakciju poznanice koja je na svom facebook profilu povodom poraza Demokratske partije socijalista (DPS) Crne Gore na poslednjim izborima “napisala da je tog dana bila presrećna da je partija Mila Đukanovića poslije trideset godina izgubila vlast i dodala ‘da je sreće da je ovaj dan doživio i Momir Bulatović'”. To je jedna slika, kazao je Kočan i naveo drugu – ploču na bivšem logoru u mestu Morinj i tekst na tom spomen-obeležju.
Na ploči je sitnijim slovima uklesano: Tokom velikosrpske agresije na Hrvatsku, ovdje je bio logor, takozvani Centar Morinj (3. 10. 1991 – 18. 8. 1992) za zatočene hrvatske civile i branioce. Ispod (većim “štamanim slovima” stoji: SJEĆAMO SE ZLOČINA POČINJENIH DA BI SE OSRAMOTILI IME I DUH CRNE GORE. IZRAŽAVAMO ŽALJENJE ZA SVE PATNJE KOJE SU PROŽIVJELI ZATOČENI. DA SE NIKAD NE PONOVI. U potpisu Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore i Ministarstvo odbrane Crne Gore. Morinj, 10. 10. 2022.
Kočan je, govoreći o pozadini poruke u Morinju, rekao da je u pitanju “pokušaj da se skine teret sa Mila Đukanovića i svali na Slobodana Miloševića”. Dalje, kaže Kočan, bacite pogled na crnogorski parlament u kome je 85 odsto onih zbog kojih se može reći da se crnogorski režim nije razlikovao od režima Slobodana Miloševića u Srbiji i da 85 procenata tog sastava čine “profašističke stranke i reformisani fašisti”. Šta je ostalo, pita se Kočan i konstatuje da je antiratna Crna Gora spala na jedan primerak.
Na pitanje moderatora (Lino Veljak, profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta) kako komentariše optužbe da je Monitor “četnički list” glavni urednik nedeljnika se samo jetko nasmešio. On kaže da se ono što je urađeno tokom napada na Dubrovnik “može dijeliti odgovornost sa Srbijom, slučaj u Štrpcima takođe, ali Morinj i deportacije su isključivo crnogorska odgovornost”.
Crna Gora je skrenula u klerikalizaciju, iako je postojala ideja da se formira tehnička vlada od trećine DPS, trećine opozicionih stranaka i trećine predstavnika civilnog sektora. Kočan kaže da u Crnoj Gori ipak nije pobedio srpski svet, potkrepljujući to činjenicom da se većina stranaka (DPS, URA, Pokret za promjene… zalaže za priključenje zemlje Evropskoj uniji. Ko je prvi prekršio princip? Dritan Abazović! “Kao da je morao da izglasa Zakon o vjerskim slobodama i imali smo najgoru ekspertsku vladu. Ono što se posle litija i izbora Vlade Crne Gore na čelu sa Zdravkom Krivokapićem vuklo je Crnu Goru sve dublje u krizu, ali je dobro, kazao je, što se napetost stvorena u vreme ustoličenja vladike Joanikija “završilo bez krvi”. “Mi u Monitoru smo podržavali ideju koncentracione sa DPS i svim ostalim strankama kako bi ta vlada, oročena na godinu dana, pripremila nove izbore”.
Na pitanje profesora Veljaka ko je organizovao litije, Kočan je odgovorio: Crkva (SPC), na šta je Veljak rekao: “Znači, ipak, Rusija!”
Predsednik Građanskog demokratskog foruma, Zoran Vuletić uvek je, kaže, polazio od toga da je Crna Gora “nezavisna država” sa željom da ima dobre odnose sa Srbijom, a da Srbija na nju gleda “kao na svoju 27. izbornu jeedinicu”. On je rekao da deo srpske opozicije “bez svesti” komentariše odnose u Crnoj Gori i da u srpskoj Narodnoj skupštini svojim govorima se izdvaja jedino Šaip Kamberi i da bi bilo dobro da se u parlamentu čuje i srpski glas koji bi govorio slično poslaniku Albanca iz Preševske doline.
“Srpska pravoslavna crkva (SPC) ima agendu velikosrpskog nacionalizma. Menjaju se patrijarsi a sve ostaje isto”, rekao je Vuletić i podsetio na reči prethodnog vrhovnog poglavara Irineja koji je je svojevremeno Đukanovićev režim usporedio sa režimom Nezavisne države Hrvatske a njega sa Antom Pavelićem. Živimo epilog takve politike.
Vuletić je optužio režim Aleksandra Vučića i SPC da su pomagali litije i da su neki ljudi “u kešu” nosili u Crnu goru milione evra. Za crnogorski DPS je rekao da je “imala svoje faze” i da je aktuelni crnogorski predsednik Milo Đukanović u vreme kada je bio premijer “imao manju političku moć da odlučuje pored Momira Bulatovića i Slobodana Miloševića. Dvehiljadetreće i dvehiljadečetvrte vlada Vojislava Koštunice je nastavila Miloševićevu politiku, rekao je Vuletić i podsetio da je Koštunica tada govorio da mu je saradnja sa Haškim tribunalom “deveta rupa na svirali” i da je nakon isporuke Slobodana Miloševića Hagu rekao da je u pitanju “državni udar”. U Crnoj Gori
Predsednik Građanskog demokratskog foruma kaže da je dobro da u Crnoj Gori “nije izgubila većinska Crna Gora koja je bila za odvajanje od ovakve Srbije i da je Evropa sad u Podgorici dobila više od 20 odsto glasova gde je deset odsto bilo Đukanovićevih, te da se njima žuri na izbore za razliku od DF i URA. Vuletića više zanima “šta Srbija hoće sa ovakvom politikom prema Crnoj Gori” i “mi u Srbiji bismo trebalo da se umijemo hladnom vodom”.
Crna Gora je najluđa država, mišljenja je Ljupka Kovačević, aktivistkinja iz Podgorice i da je primetno da se “svako fokusira na svoj haos”. Onda, kaže, ljudi iz Srbije “bježe iz svog haosa i bave se Crnom Gorom. Đukanović je dobar real-političar koji je svojevremeno “pokrao ideju Liberalnog saveza Crne Gore i s tom idejom opstao u Crnoj Gori. Ona se osvrnula i na privatni univerzitet Mila Đukanovića i Veselina Vukotića koji je napravljen da bi se oslabio državno visoko školstvo, dovođenjem navodno boljih kadrova iz Srbije koji su tamo zauzimali mesta domaćim kadrovima koji ne mogu da se zaposle.
Nešto više o tome rekla je profesorica filozofije i spisateljica Slađana Kaverić Mandić koja je istakla problem njih srednjeputaša, koji nisu nisu podržali ni litije niti podržavaju Demokratsku partiju i osim što u takvoj situaciji teško mogu da dobiju posao, a nemaju ni pristup medijima i ne mogu da izraze svoj bunt.
Dragoljub Duško Vuković, nekad novinar Komunista, kasnije Borbe i Naše Borbe i pokretač prvih nezavisnih crnogorskih nezavisnih novina (PCNEN), kaže da je ključna tačka uticaj SPC u Crnoj Gori. Pojavom Amfilohija Radovića u novim, mladim (Milo i Momir), “nudi simbiozu i to, četnitiacija Crne Gore i dalje traje.
On je za primer naveo Rumiju, “planinu gdje su nekad sa krstom izlazili i Albanci i Muslimani/Bošnjaci, ali SPC je zapišavala i na Rumiju helikopterom odnela i postavila limenu crkvu. Đukanović u Crnoj Gori nije gradio društvo za Evropu nego društvo koje će da kontroliše društvo, rekao je Vuković.
Na pitanje zašto Crna Gora još nije uvela veronauku u škole kao obavezan predmet, pisac iz Podgorice Brano Mandić slikovito je odgovorio: “Što će nam ta vjeronauka kada smo bili kadri da napravimo onakve litije i klerikalni trans. Nisam siguran da su litije organizovane iz Rusije, nešto mora da dođe i samo od sebe. Ako kažete da postoji veza SPC u Crnoj Gori – SPC – Rusija, valja napomenuti da Amfilohije nije pripadao tom pravcu. Šta se desilo sa litijama, ne znam” kazao je Mandić i dodao da su litije “privukle i ljude koji nisu fanatici.
Mandić naglašava da je SPC u Crnoj Gori od pre deset godina “izašla na Internet, YouTube, otvarala narodne kuhinje za siromašne. Sila emocija ne može da se bagateliše”, dodajući “ako nas glupi popovi popovi pobijede – onda ne treba ni da postojimo.
Tokom razgovora o srpsko-crnogorskim odnosima Mandić je rekao da se u poslednje vreme često govori “”Srpska crkva u Crnoj Gori”, čime se, veli, priča još više zaoštrava. Vuković ga je dopunio podatkom CEDEM-a da je od referenduma u Crnoj Gori za 20 odsto povećan broj vernika SPC, “kojoj povjerenje kod građana ne pada ispod 40 odsto a Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) nikad nije prelazila 30 odsto povjerenja u javnosti i Crna Gora mora da nađe način da se pomiri”.
Istoričar Vladimir Jevtić (Bajina Bašta) govorio je o upadu SPC u obrazovni sistem (udžbenici biologije za VIII razred) i da je on počeo “još 2003. godine kada je vlada Zorana Đinđića kao kompromis zbog izručenja Slobodana Miloševića u Hag uvela veronauku. “Ako su u to vreme (svi popovi su predavali veronauku) bili neobrazovani sada stvar stoji sasvim drukčije. Po ugledu na Katoličku crkvu oni danas na razne načine privlače mlade, organizuju gledanje fudbalskih utakmica protiv Brazila i Kameruna, to čine kada Novak Đoković igra svoje teniske mečeve…”
Preuzeto sa portala Portalforum.rs
