Rezolucija o Srebrenici

Generalna skupština UN je preložila usvajanje Rezolucije o Srebrenici. Cilj Rezolucije UN-a je osuda negiranja genocida, relativizovanja ratnih zločina i veličanje ratnih zločinaca pravvosnažno osuđenih. Rezolucija nema nameru koju joj Srbija pripisuje – njome se Srbi ne proglašavaju genocidnim narodnom nego se u nacrtu teksta Rezolucije Srbe i Srbiju i ne pominje. Srbija grubo napada pokretače R – Nemačku i Ruandu, dve zemlje u kojima je počinjen genocide. Nemačka u čije su ime nacisti počinili holocaust, ali se s tim suočiča posle rata. I Ruanda se suočila sa genocidom. 

Srbija nema ni minimum spremnosti da se suoči sa posledicama rata, da doprinese pomirenju i dobrosusedskim odnosima u regiji.

Krajnje je vreme da UN usvoji takvu Rezoluciju i zbog vlastite odgovornosti – kraha UN mirovne misije. Genocid u Srebrenici ide na dušu i MZ. UN su bile dužne da štite Srebrenucu nakon što je taj grad i okolina bili proglašeni zaštićenom zonom UN-a. nuko nikada nije krivično zbog toga odgovarao. Mazovjecki je jedini dao ostavku. Vlada u Holandiji je pala nakon što je objavljen izveštaj koji govori o odgovornosti holandskog kontingente UNPROFOR-a koji je bio dužan da štiti Srebrenicu.

Počinitelji su poznati: oružane snage RS pod zapovedništvom RM, politički vođene od strane Bgd. To su sudski utvrđene činjenice i neophodno je da se obelodane oni koji negiraju genocide. Negiranje genocida je službeni stav i službena politika Srbije.   

EU i šira MZ svake godine tokom godišnjice genocida se referišu, ali ne sankcionišu one koji negiraju genocide. Rezolucija bi mogla pomoći i regiji i Srbiji jer odnosi u regiji ne mogu normalizovati niti se smeju graditi na zaboravu, negiranju ili relativizovanju najtežih zločina. (J. list, 17.4.24. – Augustin Paljopakj)

Zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici – donet je 28. jula 2021. I Tužilaštvo BiH je do sada donelo 38 naredbi o nesprovođenju istrage po krivičnim prijavama za negiranje genocida. Memorijalni centar Srebrenica zabeležio je u period od 2.21. do 2023. – 1.011 slučajeva negiranja i relativizacije genocida u Srebrenici. Najčeći motiv negiranja genocida su: aktivno poricanje (53%), opravdavanje ili poređenje sa drugim ratnim zločinima, podrška počiniocima, priznavanje zločina ali ne i genocida. Na listi negatora su i: Zoran Milanović, AV, Dodik, javni servisi RS, novinske agencije RS, srpski tabloidi itd. (Novosti, 5.4.24.)

O Rezoluciji – Kišjuhas

Srbija bi među prvima morala da podrži genocid u Srebrenici – moralno, politički da bismo skinuli stigma sa srpskog naroda u međunarodnoj javnosti. Pokazali bi da se osuđuju pripadnici sopstvenog naroda koji su počinili zločin. Tada bi i vlast i opozicija obeležavali 11. jul, kao i celo čovečanstvo. Za Jaspersa je prihvatanje odgovornosti preduslov slobode i demokratije.

Ratna odšteta – Srbije za Srebrenicu 

E. Konaković, ministar spoljnih poslova BiH najavio je da će tražiti isplatu ratne štete od Srbije, kao i obnovu revizije presude protiv Srbije jer ‘ovakav AV i ovakva Srbija od BiH ne zaslužuju ni trunku poštovanja. Mi smo godinama razgovarali, nudili dijalog, a dobili smo od Srbije moralni šamar u pokušaju sprečavanje Rezolucije’.

Stavovi o tome:

Branka Latinović, ex ambasadorka: nema novih momenata za revoziju presude, Konaković je dao političku izjavu.

S. Đukić, ex ambasador: BiH je pokušala revoziju 2017. I tada nije bilo nikakvih novih argumenata koji bi omogućili reviziju sudskog procesa. (Danas, 30.4.24.)

Ambasador Izraela u Srbiji je izjavio da Izrael ‘nika dnije prihvatio nazivanje zločina u Srebrenici genocidom.    

B. Pajtić: AV insistira na Rezoluciji o Srebrenici i tako on simulira patriotizam jer mu najviše odgovara da se građani bave pitanjem genocida, to sve čini da bi prikrio krađe, kriminal, loš međ. ugled, Banjsku.

Srebrenica - Brutalno skrnvljenje činjenica

Haški tribunal je u 5 presuda utvrdio da je 7 lica u Srebrenici počinilo genocid: generali Radoslav Krstić, Zdravko Tolimir, R. Mladić; potpukovnici – Ljubiša Beara, Vujadin Popović i Momir Nikolić, te njihov vrhovni komandant R. Karadžić.

Šta javnost u Srbiji ne zna ili ne želi da zna?

• Oficir M. Nikolić je svedočio da je znao da će svi muškarci biti pobijeni i da je ta odluka bila unapred doneta. Njemu je to saopštio njegov nadređeni V. Popović, osuđen na doživotni zatvor.
• Javnost u Srbiji prihvata kao istinu da je armija BiH bombardovala Sarajevo, gađala Markale, redove za hleb, vodovod itd.
• Branilac R. Mladića je tvrdio da je 6.000 ljudi u julu ’95 stradalo u šumama oko Srebrenice u međusobnim sukobima, tj. da su Bošnjaci sami sebe ubijali.
• Srbija je priznala Haški sud, donela Zakon o saradnji sa haškim sudom dajući mu legitimitet, ali suštinski ne priznaje Haški sud. KZ Srbije zabranjuje negiranje genocida, ali pod uslovom da je tu odluku doneo Međ.krivični sud/ICC (koji je stupio na snagu 2002.) što znači da KZ dopušta negiranje genocida presudama HT.
• Negatori genocida treba da odgovore na 2 pitanja: 1. Zašto su svi koji su uhvaćeni streljani i niko nije pošteđen? 2. Zašto su prekopavane primarne grobnice i zašto je angažovano 1.000 ljudi, desetine građevinskih firmi, desetine auto-transportnih preduzeća da se tela prebace u sekundarne grobnice?
• Jasenovac – genocide: 1. do 1948. nije postojalo krivično delo genocida, tako da holocaust nije bio pravno kvalifikovan kao genocid; 2. Vođe Jasenovca su osuđene ped sudovima Jugoslavije.

(Vreme, 14.7.22. – Sead Spahović, advokat)

 AV –“Nisam nikad” -  negira i falsifikuje sopstvene izjave o ratu… revizija istorije

“Iz mojih usta niste čuli nikada za tu granicu (Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica). Nikada”. To je zvanična verzija AV ustanovljena odmah nakon transformacije u SNS iz 2008. Snimak ga demantuje jer je rekao 23.1.2000: “Mi ni tada ni danas nismo hteli i nećemo ništa što je tuđe. Hoćemo samo ono što je naše, srpsko, a to jesu i taj Karlobag i Ogulin i Virovitica i sve te srpske zemlje”.

AV tvrdi da u Glini 1995. nikad nije pominjao Veliku Srbiju (13.2.2018.). Snimak iz 20.3.1995: “Ukoliko srpski radikali pobede i poraze predsednika Srbije, vi znate da ćete živeti u Velikoj Srbiji, jedinstvenoj srpskoj državi i tu odstupanja neće biti”.

(NIN, 29.3.18.)

Srebrenica - zaštićena zona UN-a

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 16. aprila 1993. godine doneo je Rezoluciju 819 kojom se Srebrenica proglašava zaštićenom zonom/enklavom. Dva dana kasnije u Srebrenicu stiže UNPROFOR. Iako je proglašena 'zaštićenom zonom' Srebrenica je i dalje iscrpljivana glađu i napadima srpskih oružanih snaga. U julu 1995. godine u Srebrenici se nalazi između 20. i 30.000 ljudi. U periodu od 6. do 11. jula 1995. godine traje ofanziva VRS na Srebrenicu.

ŽUC i Srebrenica

• 17.7.1995. Žene u crnom održale su svoje prvo stajanje u tišini i ćutanju tokom genocida u Srebrenici.
• Od 1996 godine ŽuC obeležavaju genocid u Srebrenici na Trgu Republike u Beogradu svake godine u crnini i ćutanju. Takođe su održane i akcije obeležavanja genocida u Srebrenici izvan Beograda: Leskovac, Loznica, Šabac, Valjevo...

Kampanje u vezi sa genocidom u Srebrenici

Deklaracija o Srebrenici: pokrenuta juna 2005 godine od strane koalicije osam NVO - G8, među kojima su i Žene u crnom, a povodom desetogodišnjice genocida u Srebrenici. Deklaracija je upućena Narodnoj skupštini Republike Srbije sa zahtevom da preduzme sve mere zaštite prava žrtava ratnih zločina, posebno žrtava genocida u Srebrenici (jul 2005). Iako Deklaracija nije čak ni uvrštena u dnevni red skupštinskog zasedanja, izazvala je ogromno interesovanje javnosti i predstavlja veoma važan dokument civilnog društva protiv poricanja zločinačke prošlosti. Deklaraciju je podržalo oko 50 nevladinih organizacija iz cele Srbije. Koalicija G8 je ponovila zahtev 2006, 2007 i 2008. godine.  

Kampanja – 11. jul, Dan sećanja na genocid u Srebrenici – proglasite“ – kampanja započeta februara 2009 godine, nakon što je 15 januara 2009. Evropski parlament usvojio Rezoluciju kojom se 11 jul proglašava Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Kampanja pritiska je bila usmerena ka institucijama od kojih se zahteva da se i u Srbiji 11 jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici i da se poricanje genocida proglasi krivičnim delom. Kampanju su pokrenule sledeće NVO: Žene u crnom, Fond za humanitrarno pravo, Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za unapređenje pravnih studija, Inicijativa mladih za ljudska prava. Zahtev pomenutih NVO podržalo je još 100 nevladinih organizacija iz cele Srbije. Nažalost, nadležne institucije nisu uslišile navedene zahteve. Protest sa zahtevom da se 11 jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici organizovan je u Beogradu, ispred Predsedništva Srbije, svakog 11og u mesecu, počev od februara 2009 do jula 2010 godine (punih 18 meseci).  Isti protesti su ponovljeni u julu 2013 i 2014 godine. Žene u crnom su, zajedno sa srodnim organizacijama civilnog društva, kontinuirano upućivale apele javnosti i nadležnim institucijama u vezi sa izručivanjem Haškom tribunalu svih odgovornih za genocid u Srebrenici, kao i sa procesuiranjem pred Sudom za ratne zločine u Beogradu. 

I Državna i društvena klima - genocid

Režim S. Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne i logističko-finansijske pomoći Vojsci  Republike Srpske. Država Srbija prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde (2007.) proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

• Srbija se nikad nije istinski suočila sa dešavanjima 90-ih, niti je suštinski dovela u pitanje velikodržavni projekat SM. Zastrašujuće je to što ni danas opozicija nema snage da se suprotstavi politici SM nego uporno pokušava da se dopadne većinskom biračkom telu, pokušavajući da pobedi AV na temi nacionalizma, što je unapred izgubljena bitka.
• Svi ljudi i pol. partije iz tog vremena – koji su vodili ratove i na njih huškali, nastavili su svoje političko delovanje i pol. karijere kao da se ništa sporno nije desilo. U Skupštini Srbije su obožavaoci ratnih zločina i negatori ratnih zločina, pogotovo genocida.
• Srpski režim ne odustaje od ideje Velike Srbije i to se smatra udvaranjem nacionalističkom biračkom telu – AV pokušava da stavi pod patronat sve Srbe u regionu i predstavi se kao njihov ‘zaštitnik’ jer I dalje postoje teritorijalne pretenzije prema susedima.
• Sramna i porazna činjenica da nijedan od zvaničnika Republike Srbije od 1995. godine do danas nije Srebrenicu okarakterisao kao genocid - potvrđuje kontinuitet poliitike negiranja genocida.
• Pred sudovima u Srbiji nije doneta nijedna presuda u kojoj je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid. Pred Većem za ratne zločine Specijalnog suda u Beogradu na delu je opstrukcija postupka za zločin u Kravici (gde je 14. jula 1995. ubijeno 1313 civila), čime se vređa dostojanstvo žrtava. Umesto zadovoljavanja pravde za žrtve, na delu je rehabilitacija i glorifikacija osuđenih ratnih zločinaca.

Kolektivizacija i normalizacija zločina – zločinačka praksa zasnovana na ideologiji ekstremnog nacionalizma, a prihvatanje ovog sistema i njegovih praksi od strane većine stanovništva pokazuje moralni sunovrat:

• Pripisivanjem odgovornosti srpskom narodu predstavnici režima kriju sopstvenu odgovornost, namerno zataškavaju individualnu odgovornost, sopstvene i svojih političkih uzora i direktnih ubica. Oni su uvek bili protiv utvrđivanja individualne odgovornosti jer tako skrivaju svoju odgovornost;
• Režim pretvara ceo narod u taoce zločina i zločinačke politike - nametanjem bezumne ideološke nacionalističke iluzije da se priznanjem genocida navlači krivica na srpski narod, pretvaraju ceo narod u taoce zločina i zločinačke politike; 
• Zaklanjanjem iza srpskog naroda koji u Rezuluciji UN niko i ne pominje, prikrivaju ličnu, političku i moralnu odgovornost za svoju sramnu prošlost – jer nisu bili nemi posmatrači niti puki prolaznici već aktivni učesnici zločinačke politike 90-ih i ne samo 90-ih...Ništa ih ne može amnestirati za zločine u kojima su učestvovali, ali bi ozbiljno preispitivanje i preuzimanje odgovornosti barem malo ublažilo ogroman teret i ljagu zbog zločina koje su svalili na građanke i građane koje i koji za njih nisu niti bi ikada glasali... Međutim, osećamo ogromnu sramotu što se režim ponaša na ovako sraman način prema žrtavama genocida i drugih zločina počinjenih u naše ime...

U Srbiji na snazi kontinuitet ratnih zločina, štiteći Mladića, režim štiti sebe

Kontinuitet ratnih zločina kojih se Srbija ne odriče. Na delu je zidna rehabilitacija Mladića, a režim se sprda sa evropskim zahtevima. To mesto (raskršće između Njegoševe i A. Nenadovića) bi trebao nazvati trgom žrtava genocida. Mladić je bio i ostao temelj srbijanske spoljne politike. AV i njegova kamarila su deo te iste ideologije nasilja, ali je činjenica da personalno režim počiva na ratnim zločincima i profiterima, koji su proizvedeni u heroje. Srbiji bi trebalo nametnuti denacifikaciju - pritisak spolja ‘kao obrazovni proces suočavanja kroz medije, kulturu’. Treba da postoji minimalna saglasnost u nameri da se progovori istina. Zasad nema te saglasnosti’. (Danas, 13.12.21. B. Tončić) 

Odgovornost intelektualne elite

• Pripadnici kulturne i političke elite - duhovnici genocida i etničkih čišćenja još uvek su ista kulturna elita koja u Srbiji, koja određuje državnu politiku i kulturnu orijentaciju prema svojim zločinima, držeći građane kao taoce. Vladajuća kulturna elita širi nacionalističku kulturu mržnje i etničkog čišćenja kao što je radila i za vreme SM za taj režim (Paković)
• Borka: Srebrenica jula meseca 1995. jeste mesto poraza čovečnosti…
• Genocid u Srebrenici – ono što se tako teško imenuje i naziva ‘strašan zločin’, ‘veliki zločin’ – to je cenjkanje, nedostojno čovečnosti…

Odgovornost građanstva/podanika

• Da prihvati činjenicu da su u naše ime ubijani nedužni ljudi; da većina izgradi odnos saosećanja i empatije prema žrtvama zločina;
• Zanemariv je broj oih koji su činili zločine, ali ako ogromna većina odbije da se suoči sa činjenicom o zločinima iz vlastitog naroda, solidarišu se sa tim zločincima;
• Većina je dala podršku populističkom/autokratskom režimu, nasledniku zločinačkog režima - glasanjem za A. Vučića je srpsko društvo rehabilitovalo sebe od odgovornosti za ratne zločine počinjenim u devedestim, kao i politike koje je u tom periodu podržavala,

U Beogradu, maja 2024.