Staša Zajović
Feministička etika mi nalaže da uvek imam na umu odakle dolazim, iz koje emotivne, moralne i političke tačke se obraćam. Dolazim iz glavnog grada države - naslednice agresorskog zločinačkog režima, iz glavnog grada u kojem se danas i dalje glorifikuju i poriču zločini počinjeni u naše ime.
Odluka da se tome suprotstavljam neprestano i javno, sastavni je deo moje feminističke etike. Moja odluka je da znam i da tražim odgovornost za bezbrojne zločine počinjene u moje/naše ime.
I mi danas ne samo pamtimo nego i tražimo odgovornost za zločine počinjene u Sandžaku – počinjene nad ljudima samo zato što su bili drugačijeg imena, drugačije etničke i verske pripadnosti: Sjeverin, Štrpce, Priboj, Pljevlja, Bukovica, Kukurovići, Milanovići, Voskovina, Rajičevići, Zabrđe, Živinice, Rančići, Prelac, Sastavci, Slavotići, Sočice, Strmac, Valovlje, Zaostro.
Legalizam V. Koštunice nastavak je politike S. Miloševića i jedini način održanja na vlasti jeste stalna proizvodnja sukoba i haosa i to sa našim novcem! I zato im ovom prilikom poručujemo: Ne u naše ime, ne sa našim novcem!
Režim S. Miloevića instrumentalizirao je i naciju i crkvu i tzv. nacionalni interesi služili su mu isključivo kao pokriće za zločinačku politiku: eskadrone smrti, etničko čišćenje, pljačke, sve oblike nasilja.
Bogomoljačka vlada V. Koštunice u Srbiji ubrzano teokratizuje državu, kršeći tako jedan od osnovnih principa demokratije – odvojenost crkve od države. Srpska pravoslavna crkva (SPC) vodi državnu politiku, kako po vlastitoj želji tako i po zahtevu sadašnje vlade.
Mi, kao slobodno misleće građanke im poručujemo: vi kršite Ustav zemlje, slobodu veroispovesti, zloupotrebljavate religiju u političke svrhe.
Koštuničin ministar Velimir Ilić kaže: „Za mene je reč Sv. Sinoda i patrijarha svetinja. Posle patrijarha se ne govori.“
Međutim, za mene, kao slobodno misleću građanku i reči i ponašanje patrijarha Pavla su itekako podložni svakoj evaluaciji.
Pitam: kako to da patrijarh Pavle nije ustao jasno i nedvosmisleno svih ovih godina protiv ugrožavanja mira kao najviše duhovne i etičke vrednosti?
Kako to da nije ustao protiv svojih visokih sveštenika, koji blagosiljaju ubice, promovišu zločince u svece, štite pedofile, ne plaćaju nikakve poreze, propagiraju mržnju prema drugim nacijama i verama? A sem toga, zar članovi bogomoljačke vlade i državni funkcioneri ne znaju da je nepristojno isticati svoju religioznost javno, da je to protivno samoj smernosti vere, da je to sasvim privatna stvar!
U Srbiji se u svakom trenutku gradi 200 crkava, dok 40% škola nema tekuću vodu, 25% nema klozet, dok je nezaposleno više od milion ljudi...zar to nije moralni cinizam onih koji se navodno najviše zalažu za moral i duhovnost!
Nažalost, tendencije SPC pogodovale su bujanju sličnih tendencija i u drugim verskim zajednicama u Srbiji, ali moj građanski i feministički princip mi nalaže da prvo očistim svoje dvorište da se ne dam prevariti od svojih... jer jedino tako stičem moralni legitimitet da to tražim i od drugih.
Zato se zalažem svim nenasilnim sredstvima za:
- sekularizam kao potpunu odvojenost crkve od države, nemešanje države u religijska pitanja, ali i nemešanje verskih zajednica u državne poslove;
- za sekularno društvo i za slobodu veroispovesti – a to znači da je religija privatna stvar svake individue, a da sloboda veroispovesti podrazumijeva jednak tretman verujućih i neverujućih. To je posebno važno danas, jer je u Srbiji netrpeljivost prema nereligioznima, prema ateistima/kinjama skoro veća nego netrpeljivost prema pripadnicima drugih veroispovesti.
Zato se zalažem svim nenasilnim sredstvima za građansku i žensku solidarnost:
- i odbijam svaki vid etničke i verske homogenizacije: jer jedino tako verujem da djelujem u korist mira;
- i odbijam svođenja identiteta na versku i etničku dimenziju – jer mi smo ono što sami odaberemo a ne ono što nam nameću nacionalni i verski lideri;
- i odbijam da moj ženski identitet bude sveden na patrijarhalne ulogu majke i supruge, na ulogu čuvarke nacije, vere – jer je neposlušnost patrijarhatu garancija moje ženske i građanske slobode;
- odbijam da poštujem sve razlike, sve tradicije i sve kulturne običaje – i dalje ću poštovati samo one razlike koje ne ugrožavaju ljudska prava i slobode. Jer je povreda ljudskih prava u ime verske ili etničke tradicije u suprotnosti sa univerzalnim građanskim vrednostima i sloboda. A najveći deo naših običaja i tradicije su protiv ženskih ljudskih prava, i zato ću se protiv njih i dalje nenasilno boriti;
- i dalje ću zajedno negovati vrednosti aktivne građanske solidarnosti, preskakati sve zidove, izvan i iznad svih državnih, etničkih, verskih granica i podela, i dalje ćemo zajedno graditi pravedan mir, solidarnost, dručačiji građanski Sandžak, za građansku Srbiju
(govor je održan na skupu Sačuvajmo mir u Sandžaku, u Novom Pazaru, 22. oktobra 2007.)
