Javna akcija u crnini i ćutanju, na Trgu Republike,
10. jula 2025. (19:30 - 20:30)
- Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici! Solidarnost i odgovornost - instaliranje simboličkog/živog memorijala jeste nastavak izgradnje spomenika žrtvama genocida, budući da su odbijeni su naši višegodišnji uporni zahtevi da se odobri izgradnja trajnog spomenika žrtvama geno-cida u Srebrenici u Beogradu.
„Srbijo, pogledaj se u ogledalo: videćeš Srebrenicu!
30 godina – 30 ogledala”
- Ogledala - jer društvo odbija da se pogleda u svoje ogledalo, odbija da se suoči sa teretom zločina iz prošlosti i da se izgradi društvo zasnovano i na poštovanju dostojanstva žrtava.
- Ogledala - razmišljanje prvenstveno o žrtvama, ali i o nama samima: društvo u čije ime su počinjeni zločini treba da se pogleda u ogledalu žrtava, a to je ono što nam vraća ljudskost.
- Ogledala - iznosi na videlo solidarnost sa žrtvama, otpor zločinima, svaku vrstu osude podstrekača i počinilaca - moralne, političke, krivično-pravne.
- 8372 – iznošenje na javnu scenu broja ubijenih u genocidu predstavlja uvažavanje sudski utvrđenih činjenica. Ovim činom simbolički upisujemo u kolektivnu memoriju ono što se poriče/falsifikuje/umanjuje u većinskoj javnosti Srbiji – razmere genocida u Srebrenici. Genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim S. Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne i logističko-finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske.
U Srbiji je i dalje na delu kontinuitet negiranja genocida i na nivou društva i države. Žene u crnom i srodne organizacije i dalje će zahtevati da država Srbija: poštuje odluke međunarodnih sudova, sudski utvrđene činjenice, da se prizna genocid, da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 23. maja 2024. godine Rezoluciju o genocidu u Srebrenici kojom je 11. jul proglašen Međunarodnom danom sećanja na genocid u Srebrenici. Od početka 2009. godine kontinuirano zahtevamo da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Žene u crnom, uz podršku umetničkih kolektiva Škart, Dah teatar, aktivistkinja i aktivista civilnog društva.
