Osam organizacija civilnog društva iz Srbije,uključujući i Žene u crnom, koje su dale prvu inicijativu u tom smeru, podnelo je preko poslanika Nataše Mićić (predsednica Građanskog saveza Srbije i bivša predsednica parlamenta, kao i privremena predsednica Republike) i Žarka Koraća (predsednik Socijaldemokratske unije) Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog deklaracije kojom se osuđuju svi zločini počinjeni u proteklim ratovima sa srpske strane a posebno genocid u Srebrenici kao i zataškavanje i relativizovanje tih zločina.
Nakon konsultacija u parlamentarnim klubovima ustanovljeno je da takvu deklaraciju podržavaju opoziciona Demokratska stranka, ali i članice vladajuće koalicije Socijaldemokratska partija i Srpski pokret obnove, a da joj se protive glavna vladajuća stranka premijera Koštunice Demokratska stranka Srbije, najveća opoziciona stranka Srpska radikalna stranka (čiji se predsednik Vojislav Šešelj nalazi u Hagu kao optuženik za ratne zločine) i Socijalistička partija Srbije (čiji je počasni predsednika Slobodan Milosević takođe u Hagu), o čijoj podršci zavisi parlamentarna stabilnost vladajuće Koštuničine koalicije. Ove tri stranke podnele su predlog jedne uopštene deklaracije u kojoj se osuđuju svi zločini na svim stranama i ne pominju se ni Srebrenica niti genocid. Predsednik Narodne skupštine Predrag Marković je nakon neuspelog usaglašavanja odbio da predlog deklaracije stavi na glasanje, obrazlažući svoju odluku time da je nedopustivo preglasavanje o tako važnim pitanjima kao što je osuda zločina. Tako je izbegnuto usvajanje deklaracije.
Žene u crnom ističu sledeće:
- Činom odbijanja usvajanja deklaracije time se potvrđuje nastavak politike «leaglizma» Vojislava Koštunice kao kontinuiteta politike režima Slobodana Miloševića (politike rata, opravdavanja ratnih zločina), tj. politika institucionalno organizovanog poricanja zločina jeste nastavak politike državno organizovanog zločina.
- Ovaj čin nije «incident», već je to logičan i «dosledan» odnos prema ratu, to je potvrda da postoji kolektivna odgovornost (moralna, politička, ...)
- Ovo odbijanje pokazuje da se održava klima koja je proizvela rat – uzroci rata u vidu određenih kulturnih matrica, vrednosnog sistema i ideoloških postavki – ostaje (od negiranja do relativizovanja, opravdavanja, minimiziranja zločina).
Iako je nakon nedavnog javnog prikazivanja filmskog zapisa o mučenju istreljanju grupe srebreničkih civila porastao udeo stanovništva koje je spremno na suočavanje, Srbija je još daleko od onog stanja duha koje bi omogućilo delotvorno suočavanje i stvarnu katarzu. To znači da nam predstoji još mnogo posla na menjanju dominantne klime u zemlji. Žene u crnom će 10. jula u Beogradu obeležiti 10. godišnjicu genocida u Srebrenici protestnom akcijom "Nikad više", izražavajući solidarnost sa žrtvama kao i protest protiv politike poricanja zločinačke prošlosti koju sprovodi sadašnja vlada. Učešće na manifestaciji potvrdile su predstavnice Žena u crnom iz Italije i Nemačke. Italijanska mreža Žena u crnom će tog dana u saradnji s drugim mirovnim i feminističkim grupama organizovati protestna stajanja u više desetina gradova. Pozivamo članice Međunarodne mreže u drugim zemljama da se u svojim sredinama pridruže ovoj akciji. Žene u crnom iz Beograda i drugih delova Srbije otputovaće 11. jula na centralnu komemoraciju koja će se održati u Potočarima kod Srebrenice da bi izrazile počast žrtvama genocida kao i solidarnost s njihovim porodicama.
U Beogradu,
15. juna 2005. godine
