Izveštaj o stajanju Žena u crnom, Beograd, povodom devetogodišnjice masakra u Potočarima, Srebrenica – 10. jula 2004.
Srebrenica – devet godina posle
Svake godine od 1995. stojimo na Trgu Republike povodom obeležavanja masakra u Srebrenici. Skup i performans «Mape zabranjenog pamćenja» u izvođenju Maje Mitić (Dah teatar) su bili prijavljeni od 19h – 20h. Uoči desetog jula na trgu su se održavale svečanosti i manifestacije pod nazivom «Beogradski mirovni festival», kao i promocija ruskog sladoleda «Holođ», o čemu nismo bile obaveštene od strane policije kada smo prijavljivale skup. Bilo je nemoguće da se na istom prostoru paralelno odvijaju obe manifestacije, tako da smo bile prinuđene da improvizujemo. Nakon bezuspešnih pregovora sa organizatorima manifestacija koje su bile u toku na Trgu Republike, da privremeno prekinu program, performans i skup u crnini i ćutanju smo održale na platou ispod sata.
Još pre početka samog skupa, okupljena grupa građanki počela je da prilazi aktivistkinjama Žena u crnom provocirajući povicima, za početak: Za kim nosite crninu, Koga žalite, Balinke, Kurve, Narkomanke, da bi neke od njih fizički napale aktivistkinje Žena u crnom. Branislava Jeftić je ošamarila Stanislavku Zajović i Slavicu Stojanović, a Ljiljanu Radovanović je šutnula i udarila u glavu. U tom momentu je reagovala policija - nekoliko policajaca se postavilo između aktivistkinja i napadačice. Uprkos tome što smo bile fizički napadnute, policija nikoga nije niti udaljila, niti privela, a mi smo odlučile da skup i performans održimo bez obzira na postojeće uslove. Formirale smo krug, takvu formu smo procenile kao najbezbedniju, unutar kojeg je izveden performans.
Tokom performansa Maja Mitić izgovara sledeći tekst: “Srebrenica, Bosna i Hercegovina 1995, A, Ademovići ”, zatim nabraja sva imena sa ovim prezimenom, «... Aganovići..., ... Ahmetovići...», vadi hleb, spušta ga na beton, na njega stavlja slike žrtava srebreničkog masakra i u beskonačnost izgovara njihova imena, kojih ima preko 7000. Na samom kraju izgovara rečenicu koju je napisao Karlos Fuentas: "Koliko traje tuga koju nameće istorijsko nasilje i gde je granica moje lične odgovornosti za zločine koje nisam počinila?"
U međuvremenu se ženama koje su nas verbalno i fizički napadale pridružila grupa muškaraca, koji su zajednički pokušavali/e da mobilišu okolinu da što više provocira i ometa skup. Dok smo ćuteći stajale u krugu i jedna drugoj pružale neverbalnu podršku držale smo transparente sa sledećim sadržajima: Amnestija za sve koji su odbili da učestvuju u ratu, Žene u crnom protiv rata, Zaborav i ćutanje o zločinu je zločin, odlomci iz pisama žena iz Srebrenice: Njih tražimo! Tražimo istinu o njima!, Za sve žrtve rata, Pravda a ne osveta, Nema mira bez istine o nestalima, Solidarnost sa ženama iz Srebrenice, Zašto vlasti i dalje ćute, Tražimo kažnjavanje svih odgovornih za zločine u Srebrenici, i niz od osam transparenata kojima smo obeležavale svaku proteklu godišnjicu masakra, a ove godine smo dodale i deveti: Devet godina od zločina u Srebrenici, 11. jul '95 – 11. jul '04. Istovremeno, radikalni nacionalisti/kinje su nas okružili pevajući srpske nacionalističke i četničke pesme Ko to kaže, ko to laže, Spremte se, spremte, četnici i uzvikujući parole: Živeo Mladić!, Živeo Šešelj!, Živeo Karadžić!,Vi ste sramota Srbije!, Sektaši!, Lezbejke!, Nerotkinje!, Kurve!, Ponesite oružje, odraćemo vas na sledećem skupu!, Znamo gde stanujete i imamo vaše slike!, Izdaja otadžbine je krivično delo! Izdajnike na sud pravde!, Plaćenice! Soroš vas plaća u špricevima! Znamo da ste Srpkinje, priznajte da ste Srpkinje, ne stidite se što u vama teče srpska krv!, Nijedna od vas ne nosi krst, vidi se da niste Srpkinje! Obesićemo vas o ovu banderu! Nismo vas dovoljno pobili! Pokretima ruku su nam pokazivali da će da nas zakolju, gađale/i su nas kamenjem i grumenima zemlje. U jednom momentu su se pojavili sa platnom, po ugledu na ona koja smo mi držale, sa natpisom Živeo Mladić!
Policija je sve vreme bila između aktivistkinja i radikalnih nacionalista/kinja i pokušavala da ih spreči da upadnu u naš krug. Neke od naših aktivistkinja su pokušale da dele letke ali im je policija saopštila da ne može da garantuje bezbednost ako napuste krug. U jednom momentu, odlučile smo da proširimo krug da bi nas što više ljudi videlo, ali je to opet iz bezbedonosnih razloga bilo neizvodljivo, te smo se okrenule licima ka spolja. To se pokazalo mnogo efektnije jer je mnogo više ljudi moglo da vidi poruke sa naših transparenata, na neki način smo se suočile sa napadačima/cima i osećale smo se sigurnije znajući da niko ne može da nas napadne s leđa.
Kada se protest završio, dogovorile smo se da sednemo u obližnji kafić i sačekamo da napadači/ce odu, ali oni/e su nas okružili sa svih prilaza, neprestano posmatrali i demonstrativno se šetali između nas koristeći klasične metode zastrašivanja. U međuvremenu je policiji stiglo pojačanje: dvoje policijskih kola i specijalci. Kada smo kretale, policija je zaustavila napadače koji su pošli za nama i evakuisala nas do taksija. Može se pretpostaviti da je policijska intervencija bila tako efikasna zbog sprečavanja skandala sa međunarodnim implikacijama uoči sutrašnje inauguracije predsednika Srbije. S obzirom da su naše aktivistkinje fizički napadnute, Žene u crnom, Beograd, će podneti krivičnu prijavu protiv lica koja su ih napala, a čija su imena poznata policiji.
Smatramo da na ovakvu reakciju građana i građanki utiče više faktora. Pre svega, ideologija režima Slobodana Miloševića, rezultati decembarskih parlamentarnih izbora kojima su ohrabreni i kojima se vrši restauracija tog režima, ali i zajednička odluka Borisa Tadića i sadašnje vlade da se njegova inauguracija u predsednika održi bez obzira i uprkos komemoraciji u Potočarima, zakazanoj za 11. jul 2004. čime je, smatramo, pokazao ignorantski stav prema dostojanstvu žrtava. Mislimo da takav odnos otežava «suočavanje sa zločinima vlastitog naroda» i pomirenje, a ohrabruje radikalne nacionalističke struje. S druge strane je očigledno da među ekstremistima i ekstremistkinjama raste nervoza, ne samo zato što njihov favorit nije pobedio na nedavnim predsedničkim izborima, nego i zato što oni/e očekuju da će uskoro osumnjičeni generali biti izručeni tribunalu u Hagu.
Još jednom pozivamo javnost na odgovornost za zločine koji su počinjeni od strane srpskih vojnih i paravojnih formacija na prostorima bivše Jugoslavije i zahtevamo od vlasti da se jasno i nedvosmisleno izjasne o saradnji sa tribunalom u Hagu i izruče sve osumnjičene za ratne zločine.
Aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom,
Beograd, 14. jul 2004.
