Suočavanje sa prošlošću – feministički pristup

Procesi suočavanja sa prošlošću i tranzicione pravde veoma su dugotrajni i podrazumevaju kreiranje novih vidova odgovornosti – do sada stvoreni vidovi tranzicione pravde ne daju odgovore na složena pitanja prošlosti, niti su dovoljni za prevladavanje negativne/zločinačke/loše prošlosti. Zato je neophodno kreiranje novih modela tranzicione pravde. Takav je i ovaj pokušaj feminističkog pristupa suočavanja sa prošlošću i tranzicione pravde. Međutim, to nije negiranje ili preispitivanje postojećih modela tranzicione pravde, jer su ti modeli i načini izuzetno važni, kako za akciju, tako i za misao Žena u crnom. Feministički pristup je dopuna postojećih načina i modela, to je obogaćivanje i diversifikovanje postojećih modela. Feministički pristup, između ostalog, podrazumeva:

- uključivanje dimenzije roda u teoriju i praksu suočavanja sa prošlošću i u procesu tranzicione pravde – suočile smo se sa ogromnim deficitom iskustava i teorijskih promišljanja u vezi sa ovim pitanjem, tako da su rezultati dosadašnjeg rada na ovom projektu izazvali značajno interesovanje u globalnim ženskim mrežama feminističko-pacifističke orijentacije;
- vrednovanje ženskog nenasilnog otpora patrijarhatu, ratu, seksizmu, nacionalizmu, militarizmu;
- transformacija ogorčenosti, nemoći, krivice zbog ratova koje je srpski režim vodio u naše ime, u činove građanske odgovornosti;
- podsticanje i razvijanje etike brige, tj. pretvaranje etike brige kao patrijarhalne porodične dužnosti u slobodan izbor, u građansku odgovornost, u javni angažman žena na prevenciji rata i u izgradnji mira;
- razvijanje ženske solidarnosti u vidu odbijanja politika nametnutih identiteta;
- pokretanje zajedničkih akcija, kako protiv poricanja zločinačke prošlosti, tako i sadašnje rastuće fašizacije društva u Srbiji;
- stvaranje novih vidova tranzicione pravde, usklađenih sa iskustvima na međunarodnom planu, ali i sa potrebama i zahtevima u regiji, itd.

U finansijskoj podršci ovog projekta, pored Fonda za otvoreno društvo, učestvuju i sledeće fondacije: Heinrich Boell Stiftung (Nemačka) i Quaqer Peace and Social Witness (Velika Britanija).

Do sada smo u okviru projektnih aktivnosti realizovale sledeće:
- dva ciklusa instruktaže/ treninga u Beogradu: 25. – 27. mart 2005. godine i 15.- 17. april 2005. godine;
- u okviru treće faze, počela je primena stečenih znanja i rad na terenu. Održane su sledeće radionice i interaktivna predavanja na svim regionalnim seminarima:

- Suočavanje sa prošlošću: uvod u temu
- Od uloge žrtve do odgovorne građanke
- Ja i odgovornost
- Kako zadovoljiti pravdu: o tranzicionoj pravdi i modelima suočavanja sa prošlošću
- Suočavanje sa prošlošću kao ženska solidarnost –otpor fašizaciji –kontinuitet ženskog nenasilnog otpora

U ovoj fazi održani su sledeći regionalni seminari:
- Sijarinska banja, 13. – 15. maj 2005. godine – učestvovale žene iz Južne Srbije,
- Palić, 24. – 26. jun 2005. godine, učestvovale žene iz Vojvodine,
- Zlatar, 1. – 4. septembar 2005. godine, učestvovale žene iz Sandžaka, Crne Gore, Kosova, Vojvodine,
- Kragujevac, 25. – 27. novembar 2005. godine, učestvovale žene iz istočne, jugoistočne i centralne Srbije.

Evaluacija jednogodišnjeg rada na projektu "Suočavanje sa prošlošću – feministički pristup" održana je 3. februara 2006. godine uz učešće koordinatorki radionica i aktivistkinja iz svih regija Srbije, kao i Crne Gore i Kosova. Prethodno su organizovani evaluacioni sastanci u svim regijama u kojima su realizovani seminari.

Ukupan broj direktnih učesnica na svim regionalnim seminarima bio je 200, iz 30 gradova, mada je broj indirektinih učesnica mnogo veći.

Štampale smo zbornik "Suočavanje sa prošlošću – feministički pristup". Ovaj zbornik ima 230 stranica i tri poglavlja:
- Od žrtava rata i nasilja do subjekata mira i međunarodne pravde
- Krivica i odgovornost
- Modeli suočavanja sa prošlošću – metode priznavanja zločinačke prošlosti


Nastavak projekta

Projekat je realizovan od marta 2005.godine do februara 2006. godine. Nastavak projekta urađen je kako na osnovu uvida i analize koordinatorskih timova, identifikacije problema tokom prethodne faze projekta, tako i na osnovu sugestija i potreba koje su tokom realizacije projekta iskazivale učesnice projekta.


Ciljevi projekta

- jačanje odgovornosti civilnog društva u suočavanju sa prošlošću i tranzicionoj pravdi
- osnaživanje autonomije žena – posebno kroz aktivno učešće žena u izgradnji mira, mirovnim procesima, solidarnim ženskim mirovnim koalicijama
- jačanje interetničke i interkulturalne solidarnosti – posebno na prostoru bivše Jugoslavije
- sticanje znanja o tranzicionoj pravdi – o modelima i metodama tranzicione pravde unutar institucionalnog pravnog sistema
- proširivanje i produbljivanje znanja o tranzicionoj pravdi sa feminističkog stanovišta: kreiranje novih vidova tranzicione pravde unutar alternativnog pravnog sistema (ženski tribunali), teorije i prakse odgovornosti sa feminističkog stanovišta, etika brige i građanska odgovornost za mir; građenje solidarnih koalicija među ženama kao aktivna politika pravednog mira
- nastavak osposobljavanja aktivistkinja Mreže Žena u crnom u Srbiji kao i iz nekih gradova Crne Gore i Kosova za primenu i multiplikaciju stečenih znanja
- nastavak osposobljavanja aktivistkinja Mreže Žena u crnom za stvaranje novih timova koordinatorki i facilitatorki za teme vezane za suočavanje i tranzicionu pravdu sa feminističkog stanovišta
- realizacija radionica i interaktivnih predavanja od strane pomenutih timova kao i uz superviziju koordinatorki i predavačica iz prethodnih faza projekta
- širenje informacija i znanja među ženama u lokalnoj zajednici koje nisu aktivistkinje formalnih ili neformalnih grupa civilnog društva, ali koje imaju važan uticaj na menjanje vrednosnog sistema (kulturnih obrazaca, načina mišljenja koji su doveli do rata, pravdali rat i putem kojih se i dalje poriče i/ili relativizuje odgovornost za rat i ratne zločine), prosvetne i socijalne radnice, žene zaposlene u pravosudnim organima, advokatice, itd.
- ublažavanje i smanjivanje tenzija u porodičnim odnosima, u odnosima u zajednici, među generacijama, budući da bolna pitanja vezana za suočavanje sa prošlošću i odgovornost prethodnog režima u Srbiji prozivode mnoštvo tenzija i sukoba kojima su žene zbog patrijarhalne uloge "amortizovanja" sukoba najviše izložene.


Opis projekta

Predviđeno je da se nastavak projekta realizuje u vidu sledećih segmenata:
-Male biblioteke o tranzicionoj pravdi: Znanje kao građanska odgovornost za mir – formiranje biblioteka od izdanja o ovoj materiji kako autorki/autora kod nas, tako i upoznavanje sa izdanjima koja nisu prevedena; ove biblioteke se formiraju unutar aktivističkih grupa Mreže Žena u crnom u Srbiji, kao i nekih gradova u Crnoj Gori i na Kosovu (Pljevlja, Kotor i Orahovac/Rahovec). Predviđeno je da se u ovoj fazi projekta napravi deset ovakvih biblioteka. Rad se odvija u diskusionim kružocima uz koordinaciju.
- Tranziciona pravda sa feminističkog stanovišta: radionice i predavanja o tranzicionoj pravdi i temama za koje su učesnice iz prethodnog ciklusa iskazale najveće interesovanje i potrebe: teorije odgovornosti, modeli i metode tranzicione pravde, ženski tribunali, etika brige, značaj ženske solidarnosti u tranzicionoj pravdi. Radionice i interaktivna predavanja će realizovati osposobljene aktivistkinje iz prethodne faze projekta uz superviziju koordinatorki iz prethodne faze.
- Brošure/sveščice o tranzicionoj pravdi sa feminističkog stanovišta: radi lakšeg razumevanja veoma složenih pitanja tranzicione pravde, predviđena su sledeća izdanja u vidu brošura između 25 i 30 stranica, i to o sledećim pitanjima:
- Teorije odgovornosti
- Modeli tranzicione pravde
- Ženski tribunali
- Ženska solidarnost i suočavanje sa prošlošću: principi mirovne politike Žena u crnom

Da vidim, da znam, da menjam: organizovanje video projekcija, svedočenja i dokumentarnog materijala, kako o stradanjima u ratu, tako i o nenasilnom otporu ratu, nacionalizmu, militarizmu na prostoru bivše Jugoslavije, ali i na nekim drugim kriznim područjima (Bliski Istok, Latinska Amerika, Afrika). Predviđeno je da za početak bude prikazano po deset odabranih video radova i filmova najvažnijih autroki/autora iz BiH, Hrvatske, Srbije, Kosova i pomenutih regija u svetu. U tom smislu, brojni/e autori/ke (Nenad Puhovski, Jasmila Žbanić, Helga Redemajster, itd.) ustupile/i su Ženama u crnom svoje radove uz dozvolu prikazivanja. Video projekcije biće organizovane kako u javnim prostorima (ženskim grupama, domovima kulture, školama, gde je to moguće, ali i u privatnim prostorima bliskim ženama, posebno u lokalnim zajednicama). Video projekcije će se realizovati u svim regijama u kojima deluje Mreža Žena u crnom, a nakon video projekcija biće organizovani razgovori u vidu radionica i diskusionih kružoka. Pošto su ove video projekcije uglavnom namenjene ženama, struktura gledateljki će biti vrlo heterogena: od aktivistkinja civilnog društva do žena koje nisu imale javni angažman. Sadržaj razgovora (radionica, diskusionih kružoka) je unapred dogovoren uz mogućnost prilagođavanja specifičnim lokalnim interesovanjima i potrebama. Diskusione kružoke koordiniraju aktivistkinje iz Mreže, po jedna u svakoj regiji, kao i uz učešće koordinatorki iz drugih regija. Sledeći praksu Žena u crnom, tj. stvaranje alternativne istorije, zapisi o svim ovim aktivnostima biće uredno vođeni.

- Kažnjivost zločina – put do pravednog mira: praćenje suđenja u Specijalnom sudu – Veće za ratne zločine u Beogradu – aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Srbije od samog početka (decembar 2005. godine, januar, februar, mart, april, maj 2006. godine) prate suđenje optuženima iz paravojne formacije "Škorpioni" za ubistvo civila bošnjačke nacionalnosti. Svakom od suđenja prisustvuju aktivistkinje iz raznih gradova, kao i aktivistkinje iz Beograda; praćenje suđenja nije samo važno radi sticanja znanja o institucionalnom pravnom sistemu, senzibilizovanja javnosti, već i zbog solidarnosti sa žrtvama, budući da su kontakti sa srodnicama ubijenih, koje takođe prate suđenja, od izuzetnog značaja u emotivnom, moralnom i političkom pogledu. Predviđena su i praćenja drugih suđenja pred Većem za ratne zločine. U cilju što kvalitetnijeg praćenja suđenja i obaveštavanja javnosti, a posebno ženskih mreža, predviđene su brojne aktivnosti (dnevni izveštaji, diskusioni kružoci, zajedničke analize, susreti sa srodnicama ubijenih, itd.).

- Posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime: nastavak prakse Žena u crnom, a aktivnosti realizovane do sada pokazale su izvanredne rezultate u pravcu senzibilizovanja javnog mnjenja, podizanja svesti o građanskoj odgovornosti, a posebno radi uvažavanja dostojanstva žrtava, građenju mreža solidarnosti sa ženama iznad svih državnih, etničkih, verskih i drugih podela, itd. Predviđen je odlazak na komemorativni skup u Srebrenicu 11. jula 2006. godine, itd. Pored toga već su organizovani, zajedno sa srodnim grupama, odlasci na komemorativne skupove (tribine, ulične mirovne akcije) i povodom zločina počinjenih u naše ime: Štrpci (februar 2006. godine), itd.

- Ženski mirovni mostovi: politika aktivne ženske solidarnosti sa ženama žrtvama rata na prostoru bivše Jugoslavije svih etničkih pripadnosti; nastavak plodotvorne saradnje sa srodnim organizacijama u vidu konferencija, skupova svedočenja o ratnim zločinima, itd.