Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Uvek neposlušne, i dalje na Ulicama...

Žene u crnom – 30 godina otpora

9. oktobra 1991. godine prvi put smo izašle na ulice Beograda – tada smo započele nenasilni otpor ratu i politici srpskog režima. Do sada smo organizovale oko 2 500 akcija na ulici. I dalje smo na ulicama...
Žene u crnom/ŽUC su aktivistička grupa i mreža feminističko-antimilitarističke orijentacije, koju čine žene, ali i muškarci različite generacijske i etničke pripadnosti, obrazovnog nivoa, socijalnog statusa, životnih stilova i seksualnih izbora.

Pročitajte više...

Izveštaj o odlasku u Višegrad


Aktivistkinje i aktivisti Mreže Žena u crnom Srbije 24. maja 2008. godine opet su krenule/i u Višegrad, povodom šesnaeste godišnjice zločina nad bošnjačkim civilima iz Višegrada i okoline, kada je za nekoliko dana pobijeno tri hiljade nevinih Bošnjaka. Najmlađa žrtva tih zločina imala je samo dva dana.

Zajedno sa predstavnicima i članovima Udruženja „Višegrad 92.“, drugim udruženjima Bošnjaka rodom iz Višegrada i okoline koji su izbegli u mnoge delove Federacije BiH i tamo žive i rodbinom pobijenih Bošnjaka stajanjem na mostu – čiju slavu je širom sveta proneo nobelovac Ivo Andrić – aktivistkinje Mreže Žena u crnom su odale poštu ubijenim bošnjačkim civilima i pokazale saosećanje za bol sa preživelom rodbinom.

Aktivisti i aktivistkinje Mreže Žena u crnom svake godine 24. maja stižu u Višegrad i 25. maja prisustvuju komemorativnom skupu. Zajedno sa aktivistkinjama Mreže putuju i novinari; ove godine putovala je i predstavnica Fonda za humanitarno pravo. Skupu je prisustvovao i ugledni bosanskohercegovački političar Željko Komšić, sveštenici iz islamske zajednice FbiH, novinari i fotoreporteri.

Traženo je da svi zločinci odgovaraju zbog svojih nedela, pa i zločinci iz Višegrada. Imenom i prezimenom za zaločine nad Bošnjacima iz Višegrada i okoline prozvan je vlasnik višegradske kafane „Lovac“.

Predsednica Žena u crnom, Staša Zajović prozvala je aktuelne političare u Srbiji zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom, prikrivanja zločinaca, njihovo neizručivanje sudu u Ševeningenu i sprovođenje fašističke politike koju je sprovodio i Slobodan Milošević.

Kad je završena komemoracija, predstavnici i članovi udruženja i rodbina ubijenih Bošnjaka – koji su svi izbegli ili su proterani iz svojih domova i već šesnaest godina su izvan Višegrada i Republike Srpske – u Drinu su bacili tri hiljade ruža. Zatim su predstavnice Žena u crnom u Drinu bacili venac od belih ruža, a potom su svi otišli na višegradsko mezarje (groblje).

Tamo su aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Srbije provele oko dva sata sa rodbinom pobijenih Bošnjaka.

Svuda topli i srdačni pogledi, pozdravljanje, zagrljaji i ljubljenje i velika zahvalnost zbog dolaska na pomenut komemorativni skup, poštovanja za nevine višegradske Bošnjake i iskrenog saosećanja sa rodbinom nastradalih.

Na polasku iz Višegrada rodbina je aktivistkinjama Mreže Žena u crnom dala poklone – da im se nađu tokom putovanja za Beograd. I želja da se opet vide. Na rastanku topli zagrljaji, želje za srećan put, mahanje u znak pozdrava i suze u očima svih.

Persa Vučić