Etnička čišćenja u Bosni i Hercegovini se nastavljajvi. Karadžićeva i Mladićeva soljdateska ušla je u Srebrenicu. Oko 40000 njenih stanovnika, uglavnom Muslimana, pretežno žene i dece, prognani su iz ,,srpske" Srebrenice. Duge kolone prognanika krenule su put Tuzle, Potočara, Kladnja, Bihaća... Ti nesrećnici nisu mogli da biraju čak ni odredište prognaništva. Vojno sposobni muškarci moraju da sačekaju ili presude prekih sudova za ,,ratne zločine" ili ratni raspored u nekoj od Mladićevih oružanih formacija. O budućim prisilnim, ratnicima za srpsku stvar" još se ništa ne zna. Stižu vesti da su prognaničke kolone iz Srebrenice granatirane. Koliko je mrtvih, koliko ranjenih, koliko samrtnika bez hrane i lekova? Sada se omča steže oko Žepe, grada sa oko 15000 stanovnika. Sutra ista sudbina, najverovatnije, čeka i Gorazde... Dokle, zašto?
Evropska unija, UN, članice Međunarodne zajednice nemo, nemoćno, ravnodušno ili cinično posmatraju ove završne faze ubijanja Bosne i Hercegovine.
Srebrenica je bila zaštićena zona UN. To su Žepa i Goražde. Povelje UN o ljudskim pravima i međunarodnom ratnom pravu krše se i gaze pred njihovim očima. Savest se iskupljuje ponekim uništenim tenkom Mladićeve i Karadžićeve vojske. Diplomatija svetske zajednice ime mira" velika kao, "garante mira" onog i one koje je do juče smatrala, s pravom, najodgovornije za rat. Dokle i u ime čega ovakvo saučesništvo u zločinu ubijanja Bosne i Hercegovine?
Ako zločin pobedi u Bosni, pobediće i u Srbiji. Konvencije UN o ljudskim pravima postaće definitivno mrtva slova na papiru.
Žene u crnom svake srede stajanjem u crnini i ćutanjem protestuju protiv rata. Ove srede protestovaćemo protiv ubijanja istočnobosanskih gradova.
Pozivamo sve građanke i građane da se pridruže antiratnom protestu i iskažu svoje neslaganje sa ovim zločinačkim činom.
17. 07. 1995.
